Posle SNS akademije Vučićeva Fondacija pokrenula i časopis, urednik je profesor iz Niša

Jednom u tri meseca u prostorijama u vlasništvu Srpske napredne stranke (SNS) na Novom Beogradu okuplja se redakcija naučnog časopisa Napredak. Osnivač ovog časopisa, za koji su napisali da je naučni, a mahom se bavi društveno-političkim temama, ali i ekologijom, mas medijima i kulturom, jeste Fondacija za srpski narod i državu.

Tvorac vizije, ideje i inicijative za osnivanje Fondacije „Za srpski narod i državu“ je predsednik Aleksandar Vučić. Njegovo ime je simbol obnove i uzdizanja Srbije. Fondaciju „Za srpski narod i državu“ je osnovala Srpska napredna stranka u oktobru 2019. godine - napisali su u zvaničnoj prezentaciji.

Prvi broj časopisa izašao je na Vidovdan, 28. juna 2020. godine, kako sami navode „simbolično“ i dosad je štampano pet brojeva, dok bi do kraja godine trebalo da izađe još jedan. Sve njih uređivao je Zoran Jevtović, redovni profesor na Departmanu za novinarstvo i komunikologiju Filozofskog fakulteta u Nišu.

Sam Jevtović kaže za Južne vesti da je „formalno izdavač partija, ali da je suštinski to naučni časopis“ i da ima odrešene ruke oko uređivanja.

Nikada nisam nikada video Aleksandra Vučića, nikada nisam video nikog od političkih funkcionera, nikada nisam razgovarao sa njima. Jedini razgovori su bili sa direktorkom Fondacije i dobio sam potpuno odrešene ruke oko uređivačke politike – navodi Jevtović.

Tvrdi da nije član vladajuće partije, da za rad na časopisu ne dobija novac i da je i inače takva praksa.

Nađite mi jednog glavnog urednika koji prima pare za svoj rad. To je naučni rad. Praktično rade i kolege koje pišu i kolege koje recenziraju, sve se to radi besplatno – navodi Jevtović.

Glavni i odgovorni urednik stranačkog naučnog časopisa "Napredak" Zoran Jevtović; foto: Filozofski fakultet u NišuNa pitanje zašto to radi, Jevtović kaže da se prihvatio ovog posla jer smatra da je Srbiji potreban što veći broj naučnih časopisa.
Iz Fondacije, koja pored izdavanja Napretka organizuje i Akademiju mladih SNS lidera, nisu odgovorili novinarima na pitanje sa kojim ciljem su pokrenuli časopis.
Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu (FPN) Đorđe Pavićević, pošto osnivač nije, pokušava da da odgovor na ovo pitanje. Smatra da je SNS-ov časopis Napredak pokušaj stranke na vlasti da pribavi i proširi intelektualnu podršku i legitimitet.

To je posebno važno da bi se odgovorilo na javno osporavanje i kritike za nestručnost kadrova ili populizam na vlasti. Pretpostavljam da je časopis, Akademija i sve što se događa unutar ove Fondacije pokušaj vlasti da svoju vladavinu pretvori u veliki ideološki i obrazovni projekat pomoću koga se reprodukuje podrška – smatra Pavićević.

Jevtović nije jedini profesor sa Filozofskog fakulteta u Nišu koji na ovaj ili onaj način doprinosi u radu časopisa Napredak.

Među recenzentima naprednjačkog naučnog časopisa nalaze se i profesori Zoran Aracki i Tatjana Vulić (uz Jevtovića jedini redovni profesor na Departmanu za novinarstvo i komunikologiju), a za ovaj časopis je pisao i Jevtovićev asistent Neven Obradović, upravnik Departmana.

Obradović kaže da za to nije uzeo nikakav novac i da je pristao da napiše prikaz knjige, nakon što ga je profesor Jevtović pitao da to učini.

Tu su i profesori sa beogradskog, kao i novosadskog Univerziteta, među kojima je i politički analitičar blizak vlasti Dejan Vuk Stanković, dok je sekretarka Napretka Lenka Dmitrović, inače ćerka ministra za brigu o porodici i demografiju Ratka Dmitrovića.

Spisak recenzenata možete pogledati OVDE.

Pavićević smatra da su autori ovog naučnog časopisa autori bliski vlasti.

Tu objavljuje grupa autora koji su bliski stranci na vlasti i koji joj i na taj način daju podršku, mada imaju različite stranačke afilijacije iz prošlosti. Ne bih tu isključio i razne druge lukrativne razloge i pogodnosti koje saradnja sa fondacijom i strankom na vlasti pruža – podvlači Pavićević.

SNS i nauka

Prema Pravilniku o kategorizaciji i rangiranju naučnih časopisa izdavač naučnog časopisa može biti naučnoistraživačka organizacija, naučno društvo, kao i institucija sa delatnošću od značaja za nauku u suizdavaštvu sa naučnoistraživačkom organizacijom. Kada je reč o časopisu Napredak, njega ne objavljuje nijedna od gorenavedenih ustanova, već Fondacija.

Uprkos tome, glavni i odgovorni urednik Napretka Zoran Jevtović tvrdi da naučne časopise mogu da izdaju i fondacije, pa i udruženja građana.

Časopis još nije dobio kategorizaciju Ministarstva nauke, koja je neophodna da bi u naučnim krugovima uopšte bio relevantan. Jevtović objašnjava da je to zato što je to nov, da je takva procedura i da oni ne žele da požuruju - da ne bi ljudi mislili „da vrše neke intervencije“.

Vučić, Kina i Rusija

Među dosad objavljenim brojevima je i specijal posvećen srpsko-ruskim odnosima, kao i onaj koji se bavi odnosima Srbije i Kine. Ovaj potonji je preveden i na engleski jezik, pa čak i na kineski.

Glavni i odgovorni urednik Jevtović sa ponosom ističe kako je to jedini časopis koji je obeležio godišnjicu Komunističke partije u Kini.

To je međunarodna diplomatija. To pripada krugu nauke, diplomatije, a nađite mi jedan tekst u kojem mi hvalimo Vučića ili bilo koga – kaže on.

Međutim, analitičarka za međunarodne odnose iz Ukrajine Ivana Karaskova analizirajući ovaj broj dolazi do zaključka da je reč isključivo o pohvalama, i definiše ga sa "propaganda, koja ima malo veze sa naukom".

Primećuje da se sadržaj članaka kreće od političkog na početku, pa do više akademskog stila pri dnu.

Politički članci predstavljaju slučajeve propagande i recikliranja pro-KPK narativa, na primer komentar Ivana Mrkića „Ukazuje se na nemerljiv značaj Komunističke partije Kine u upravljanju najmnogoljudnijom zemljom“, ili Marka Obradovića „Kina je postala predvodnik razvoja i promoter ideje međunarodne saradnje u interesu mira i bezbednosti u svetu i zaštite budućnosti čovečanstva. Naizgled akademski stilizovani tekstovi (Darko Nasdić) su gurnuti na dno, a i ovi su pažljivo formulisani i izbegavaju svaku kritiku – navodi ona.

Još jedna stvar koju primećuje jeste da je uvodnik u ovom broju pisao ministar odeljenja za međunarodne odnose u Centralnom komitetu Komunističke partije Kine Song Tao, koji je, kako Karaskova kaže, „neobično visokorangirana ličnost da bi se pojavila u akademskom časopisu“.

Njegov sektor je, dodaje, još od 80-ih godina imao cilj da pronađe podršku za kineski komunizam i pomoć u širenju kineske propagande i narativa KPK u inostranstvu.

Moj utisak na osnovu ovog izdanja – a da ne znam više o izdavaču – jeste da ono ne predstavlja delo naučnog rada. Pruža prostor kineskim članovima KPK i odabranim akademicima za objavljivanje u inostranstvu i pomaže u širenju narativa KPK – zaključuje ona.

Međutim, Song Tao nije jedini diplomata koji je pisao za ovaj časopis. Kroz njega su prodefilovali i ruski i kiparski ambasadori.

Jevtović kaže da je pozivao i američkog ambasadora da piše, ali tada nije mogao jer su u toku bili izbori u Americi.