Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

14:38, 19. 6. 2010.

| Istražujemo

U Nišu raskinuta svaka treća privatizacija

Autor:S.S.Izvor:Južne vesti
foto: gamatroniks.com.mk

Od 90 prodaja društvenih firmi, koliko je obavljeno od početka ovog procesa u Nišavskom okrugu, kupoprodajni ugovori su raskinuti u 31 preduzeću.

Sudbina radnog statusa zaposlenih u ovim preduzećima je neizvesna jer se ponovne licitacije ne zakazuju, a radnici nemaju posla.

Svetislav Ilić, predsednik sindikata metalaca “Nezavisnost” i radnik u Elektronskoj industriji objašnjava da je privatizacija u Nišu i okolini loše sprovedena, tako da veliki broj radnika nema dnevno tri već dva ili jedan obrok.

Katastrofalnu privatizaciju, kako je naziva, argumentuje time da je svako treće preduzeće u gradu hteo da uzme neko od “domaćih i stranih tajkuna”, pa procenjuje da je sada u tih 31 firmi ostalo blizu 4.000 radnika “na belom hlebu”.

U svim firmama gde je raskinuta privatizacija u Nišu, postavljen je zastupnik kapitala koji brani bilo kakvu prodaju delova i opreme preduzeća dok Agencija za privatizaciju ne raspiše datum za novu licitaciju.

- Ova država je toliko loše sprovela privatizaciju na jugu Srbije da se na prste mogu izbrojati firme u kojima su radnici zadovoljni. Manji broj kolektiva iz te kategorije firmi gde su raskinuti kupoprodajni ugovori, prima minimalac od 15.100 dinara, ali oko 3.000 radnika odlazi na posao samo da bi imao opravdanje da traži kasnije uplatu socijalnog i zdravstvenog osiguranja. Kupci tih većih firmi su želeli samo da se dokopaju prostora u centru grada i građevinskog zemljišta, a za radnike ih nije bilo briga. Uz to većina vlasnika podizala je kredite kako bi platili cenu kupovine firme, a za uzvrat su davali mašine i druga sredstva za rad kako radnici ne bi imali na čemu da rade - objašnjava Ilić.

Od niških firmi izgleda da su trenutno egzistencijalno najugroženiji radnici Mašinske industrije Niš gde su raskinute privatizacije u “Liv Minu”, “Min obojenim metalima”, “Min Modelu”, “Min Vagonki”, “ Min Lokomotivi” i “Min Specijalnim vozilima”.

Milka Jeftić, zastupnik kapitala u “Vagonki” kaže da je ovo preduzeće sada dobilo posao da rekonstruiše vagone za termoelektranu “Nikola Tesla”, tako da ima posla pa će biti i plate.

Situacija je daleko složenija u “Liv Min”, u kome su radnici primili poslednji dohodak u oktobru za juli prošle godine.

Jedan od radnika “Liv Mina”, Nebojša Živković, kaže da se radnici snalaze na sve načine da prežive.

- To je strašno šta su uradili nama. Nemamo uplaćene doprinose, neki od nas imaju poljoprivredu pa nekako prehrane porodice, ali oni koji nemaju ništa na selu, nadniče na poljima, rade na građevinama, a to su sve radnici koji imaju od 40 do 50 godina - kaže Živković.

U “Srbija-turistu”, gde je privatizacija raskinuta 2006. godine pak, 274 radnika ima drugačiji problem.

Tomislav Milanović, zastupnik kapitala kaže da sudski spor sa bivšim vlasnikom na međunarodnom sudu u Parizu još traje tako da su im vezane ruke za bilo koje restruktuiranje. Ova firma trenutno ima u vlasništvu četiri hotela.

- Dok se ne završi spor, a nadam se njegovom kraju do početka sledeće godine, mi ne možemo da podignemo kredit, a radnici nisu primili tri poslednje plate zbog jako loše posete naših hotela koji rade. Ne znam kako će se sve ovo završiti jer znam da je posle prve privatizacije, predstojeća uvek gora od prethodne, ali moramo da gledamo napred - objašnjava Milanović.


Najbitnija finansijska konsolidacija firmi

U Gradskom veću Niša kažu da je za sve firme sa raskinutom privatizacijom najvažnije sada da se finansijski konsoliduju kako bi bile spremne za drugu prodaju.

- Vlada Srbije je napravila program revitalizacije firmi iz te kategorije za veće gradove u našoj zemlji gde je uvršten i Niš. Zato se nadamo da će problemi kao što su pojedine vrste dugova, biti rešeni u tim firmama. Svaka od njih ima svoje probleme. Negde su se vlasnici zaduživali na ime hipoteke firme, negde traju sudski sporovi između vlasnika i radnika tako da sve bi to trebalo srediti da bi se išlo u ponovnu prodaju - ističu u Veću.

Privatizacija članica MIN Holdinga

Prva članica Holdinga koja je krenula u proces privatizacije je MIN Skretnice, po veličini tada srednje preduzeće u sastavu Holdinga.

Javnom aukcijom preduzeće Fosloh Kogifer iz Francuske kupio je avgusta 2003. godine 25,56% društvenog kapitala preduzeća MIN Skretnice Niš i 63,48% kapitala MIN Holding Niš za 2.528.000 dinara. Ostatak kapitala preneo se na zaposlene bez naknade.

Poljsko preduzeće KOPEX ST kupilo je jula 2007. javnom aukcijom članice Holdinga MIN Fitip za 266 miliona dinara, MIN Mont za 28 miliona, MIN Oprema za 135 i novembra 2007 MIN Sivi liv za 38 miliona dinara.

MIN Lokomotiva prodata je januara 2007. firmi Internešnal Railvej Sistems za 55 miliona dinara, MIN Vagonka za 59 miliona, a MIN Specijalna vozila za 8.6 miliona dinara.

MIN FAM prodata je oktobra 2007. firmi Interrast Holding BG za 67 miliona, marta 2008. MIN Inženjering za 24 miliona, A.D. LIV MIN novembra 2007. godine za 15 miliona i MIN Obojeni metali par dana kasnije za 11.7 miliona dinara.

MIN Projekt prodata je decembra 2006. godine konzorcijumu Dmitra Šegrta i Min Holding Projekt za 18 miliona dinara.

MIN Kovačnica prodata je aprila 2007. godine preduzeću MING DOO za 16 miliona dinara.

MIN Svrljig prodata je juna 2007. godine preduzeću DIV DOO za 48 miliona dinara.

MIN AGH u Gadžinom Hanu prodat je februara 2006. godine konzorcijumu Zorana Tasića i MIN AGH za 12.7 miliona dinara.

MIN Metal iz Merošine prodat je januara 2008. godine preduzeću Denikomerc DOO za 12 miliona dinara.

MIN Čelik u Žitorađi prodat je novembra 2006. godine konzorcijumu Tomislava Vojnića Purčara i MIN Čelika za 33 miliona dinara.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.