Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

15:24, 12. 2. 2013.

| Kultura

Godišnjica smrti Branka Miljkovića

Autor:M. M. i LJ. S.Izvor:Južne vesti, Wikipedia
f

Na današnji dan 1961. godine preminuo je pesnik Branko Miljković, rođeni Nišlija i jedan od najpoznatijih srpskih pesnika 20. veka.

Branko Miljković rođen je 29. januara 1934. godine i završio nišku Gimnaziju “Stevan Sremac”, nakon čega je 1953. godine otišao na studije u Beograd gde je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu 1957. godine.

Kao student je sa Draganom M. Jeremićem i grupom pesnika osnovao grupu neosimbolista.

Mladi Miljković odbija članstvo i asociranje sa partijom, što je rezultiralo neobjavljivanjem njegove poezije. Međutim, uspeh kod mladih je bio očigledan i pet njegovih pesama je objavljeno u poznatom časopisu “Delo” čiji je glavni urednik u to vreme bio Oskar Davičo.

Njegova prva od pet knjiga pesama nosi naziv  “Uzalud je budim”, a objavljena je 1957. godine. Pesma po kojoj je zbirka nazvana postala je klasik i jedna je od njegovih najpoznatijih pesama.

Nakon nje izlazi zbirka “Smrću protiv smrti“. Posle toga je objavio i knjige pesama “Vatra i ništa“ (1960.), “Izvor nade“ (1960.) i “Krv koja svetli“ (1961.godine).

Epitaf  “Ubi me prejaka reč”, koji je napisao, često se citira i pominje i danas.

Često je viđen po kafanama Beograda, u kojem je vodio boemski život. Međutim, pod uticajem alkohola umeo je da pokaže i svoju agresivnu stranu i stalno ulazio u tuče koje je skoro uvek gubio. Ovakvo ponašanje ga je često dovodilo u neprilike sa režimom.

U jesen 1960. godine otišao je u Zagreb da radi kao urednik kulture u Radio Zagrebu, a na današnj dan 1961, nalaze ga obešenog o drvo na periferiji Zagreba. U tom trenutku imao je 27 godina.

Postoji sumnja da je ubijen, a u vezu sa njegovom smrću se dovodi i tvrdnja da se Branko bavio istraživanjem porekla Josipa Broza po njegovom dijalektu i da je zbog toga bio praćen od strane UDBE.

Povodom desetogodišnjice smrti, 1971. godine Brankovi roditelji Marija i Gligorije i brat Dragiša poklonili su Muzeju sačuvanu zaostavštinu: lične predmete, odeću, dokumenta, fotografije, rukopise, nameštaj iz roditeljske kuće u Nišu i Beogradu, prepisku, ličnu biblioteku sa oko 400 knjiga i časopisa i bogatu hemeroteku sa isečcima pesnikovih objavljenih radova i drugih tekstova iz novina i časopisa.

Rade Šerbedžija - Uzalud je budim

Podeli sa prijateljima
Povezane teme:
Komentari
Poslednji komentari
  • Nišliski Džeronimo

    18:37 // 12. 2. 2013.

    Obala jednome Moru
    Zvezda na Poluostrvu
    Rt Dobre Volje
    Oivičena beskrajem

    Tuđa presahlost bi joj izvore otrovala
    Tuđe pustinje klevetaju njeno sunce i zemlju
    A ona bez milosti prema onome što je stvarno
    Ali ne i istinito, ne prestaje da se bori
    Srce njenih gradova je belo sunce svih ljudi
    Ona uči gradove da budu braća Velikome Gradu
    Koji venčava Šumadiju i Zagorje
    Međusobno i sa budućnošću
    Istraživači pod zemljom, u smrti, vojnici i rudari
    Istraživači u vazduhu, pevači i ikari
    Istraživači pod vodom, pesnici nesvesnoga
    Tražite, nađite, pretražite sva blaga,
    sve mogućnosti i sva imena svom Jugu
    Koji savetuje plodovima ljubav i razum.

    Branko Miljković, Sabrana dela, I, Gradina, Niš, 1972, str. 194-195.

  • Nišliski Džeronimo

    18:36 // 12. 2. 2013.

    JUGOSLAVIJA

    Evo kako je počela u dan svoje nužnosti
    Sve što nema vatre u sebi sagori
    Što sagori postaje noć
    Što ne izgori rađa dan
    Treba zapaliti sve što može da gori
    Treba srušiti sve srušivo, sve što nije večno
    Treba u svemu i posle svega pronaći nadu
    Revolucijo, ono što ostane je čovek
    Ono što prođe je prošlost
    Prošlost koja ne prođe je budućnost i budnost
    Svaka stvar svaki čovek je detalj tvoje nade
    Eto tako je počela u dan svoje nužnosti

    Obala jednome Moru
    Zvezda na Poluostrvu
    Rt Dobre Volje
    Oivičena beskrajem

    Savetuje plodovima ljubav i razum
    U fabrikama ljudi konzerviraju sunce
    oje se javlja na najrazličitije načine
    U plodu i kamenu podjednako
    Prvi put slatko drugi put vrelo
    Sada ima sve što je njeno
    Na jugu More na severu oblake
    Na istoku trešnje na zapadu maslinjake
    I sazvežđa nad Fruškom, zvezdane strofe najlepše
    U kamenu i na vodi:
    Grozd je uspomena na njihov raspored
    Ima svoju budućnost i njenu prošlost
    Ima svoj put i njegovu istinu
    Savetuje plodovima ljubav i razum

  • Nišliski Džeronimo

    18:34 // 12. 2. 2013.

    O beli grade o cvetni grade na čijim prilazima niče
    žito
    jednom bačeno u zemlju nikad bačeno
    kao kad siđeš kao kad nestaneš
    da bi se mogao pojaviti, zakopano zlato

    (1955)

    II

    (Povratak)

    Opet zvezdana misao uz čelo
    Uprkos vetru nešto je stalo
    Ono što treba reći na svojoj zemlji
    Pod svojim nebom i zvezdama
    Da ga čuje Zagorje se primaklo Avali
    More Nebojšinoj Kuli
    Gde je njegova reč tu je cela zemlja
    Reke se ulivaju jedna u drugu iz ljubavi
    izmišljaju jednu geografiju sličnu krvotoku
    O, zemljo, tvoj oblik mog srca
    On je Veliki putnik što prebrodi Mora
    Da bi okrio nadu sličnu ovoj ovde
    Jao nema reči za našu ljubav
    Dobro nam došao
    ti koji od zloupotrebe odvikavaš Vatru.

    (17. III 1952)

    Branko Miljković, Sabrana dela, I, Gradina, Niš, 1972, str. 196-197.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.