Na ovogodišnjem "Nišvilu" nagrada za životno delo Lariju Vučkoviću

Tradicionalna nagrada niškog džez festivala ove godine biće dodeljena pijanisti, kompozitoru i aranžeru Lariju Vučkoviću. Nagrada za životno delo Nišvila ide jednom od najuspešnijih džez muzičara koji je poreklom sa ovih prostora - iz Kotora.

Osim desetina albuma koje je potpisao svojim imenom, a koje je kritika odlično ocenila, Lazar Lari Vučković je tokom karijere duge šest decenija nastupao i snimao sa mnogim legendarnim džezerima. Ove godine "Nišvil" od 2. do 11. avgusta, glavni program počinje 8; foto: Vanja Keser

Bio je omiljeni pratilac legendarnog Džona Hendriksa, koji je sa lakoćom glasovno improvizovao sola u maniru najboljih bi-bop instrumentalista poput Čarlija Parkera ili Dizija Gilespija, i koji će ostati upamćen i kao autor tekstova za mnoge prvobitno instrumentalne džez standarde. Sa Hendriksom, Lari Vučković je nastupao na koncertima i festivalima širom sveta i objavio dva zajednička albuma – navode iz Nišvila.

Muzika Larija Vučkovića, ističu, izmiče svim kategorizacijama u džezu. Primarno privržen bi-bopu, objašnjavaju, uspešno kombinuje različite stilove koristeći i elemente muzike Balkana, flamenka, bosanove, latino i romske muzike.

Iako je Jugoslaviju napustio još u dečačkim danima, uvek je ostao privržen tradicionalnoj muzici sa ovih prostora čije elemente često koristi u svojim kompozicijama, a prvi album koji je objavio pod svojim imenom zove se upravo Blue Balkan, doneo mu je status jednog od pionira jazz – world muzike.

Zvuk džeza za dečaka iz Kotora - put u slobodu

Muzičar kome Nišvil odaje priznanje rođen je 1936. godine u Kotoru. Međutim, njegova porodica se pedestih seli u Ameriku, gde je njegov otac i ranije radio. Prve kontakte sa džezom, kako navode, Lari je imao još za vreme Drugog svetskog rata slušajući radio stanicu američkih oružanih snaga.

Kako sam kaže – bila je to ljubav na prvi pogled - ali i za ceo život – navode iz Nišvila.

Još je u Kotoru učio da svira harmoniku i klavir, dodaju, pa je pokušao da odsvira bar nešto od onoga što je čuo na radiju. Zvuk velikih džez orkestara za dečaka koji je učio klasiku, i bukvalno ali i u umetničkom smislu značio je – slobodu.

Po odlasku u San Francisko, grad koji je bio zapadni pandan Njujorku kada je reč o džezu, Lari je još kao tinejdžer imao priliku da u klubovima sluša sve stilove džeza - od bugi vugija i tradicionalnog Nju Orleans džeza, svinga, do tada dominatnog bi-bopa i početaka avangarde. U jednom džez klubu je upoznao pijanistu Vinsa Guaraldija koji mu postaje profesor, a onda upisuje studije muzike na Univerzitetu u San Francisku.

Zvanično, profesionalnu karijeru je započeo 1959. godine u bendu koji je vodio saksofonista Bru Mur, a često je kao zamena za svog profesora Guaraldija pratio pevače Irene Kral i Mela Tormea - navode organizatori festivala.

Tokom šezdesetih vodio je bend džez kluba u Minhenu u kome su gostovali mnogi veliki muzičari, a po povratku u SAD osim puno rada u studiju vodio je bendove u klubovima u San Francisku i Njujorku. Devedesetih godina bio je umetnički direktor džez festival West Coast i Napa Valley.