Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

11:22, 28. 9. 2016.

| Kultura

Osmanlijski spisi, srpska soba i kljova mamuta na jednom mestu

Autor:Nikola MarkovićIzvor:Južne vesti
Unutrašnjojst-muzeja
Muzej seća na prošlost; foto: N. M.

Da relikvije iz prošlosti ponekad o davnim vremenima svedoče sadržajnije nego zapisi i usmena predanja pokazuje Zavičajni muzej koji se duže od jednog veka nalazi u najstarijoj kući u Aleksincu. Čuva nakit i alat iz praistorije, jatagan iz 19. veka, kljovu mamuta...

Doksatara Zavičajni muzej u Aleksincu počeo je misiju 1963. godine; foto: N. M. Imajući u vidu da se kolektivna odgovornost stanovništva jednog podneblja, između ostalog, ogleda i u tome kako se meštani odnose prema kulturološkom nasleđu i koliko se trude da pronađene eksponate sačuvaju od propadanja, rukovodstvo muzeja u Ulici Momčila Popovića decenijama prikuplja dokumente, predmete i spomenike od značaja sa prostora aleksinačke opštine.

Zavičajni muzej u Aleksincu počeo je svoju misiju 24. novembra 1963. godine, a odgovorna funkcija tada je pala na pleća istoričarke umetnosti Gordane Mirković, koja je na tom mestu ostala do februara 1969. 

Prema sećanju Gordane Mirković, ideja o osnivanju muzeja potekla je od Saveza boraca Drugog svetskog rata i predsednika Opštine Ranka Stevanovića. Savez je raspolagao većim brojem fotografija iz Drugog svetskog rata i dnevnikom Momčila Popovića, kao i sa nekoliko desetina novčića većinom sa lokaliteta Zindan kod Ćićine - piše u tekstu o muzeju aktuelni direktor, istoričar Aleksandar Nikezić.

Jatagan-XIX-vek Autentični jatagan iz 19. veka; foto: Zavičajni muzejOvaj skromni fond bio je početni korak, a ono što je bilo mnogo bitnije jeste da se muzej uselio u najstariju gradsku zgradu. Ipak, kasnije, tokom devedesetih, ispostavilo se da je to bio mač sa dve oštrice, jer je u zgradu trebalo mnogo ulagati, pa su pojedini eksponati bili izloženi rizicima.

Zahvaljujući starim aleksinačkim porodicama koje su delove privatnih kolekcija poklanjale ili ih prodavale po simboličnim cenama, danas muzej ima znatno bogatiju etnološku zbirku.


Kuća porodice Špartalj

Kljova-runastog-mamuta U muzeju i kljova runastog mamuta; foto: Zavičajni muzejAko je suditi po izgledu kuće u kojoj je smešten aleksinački muzej, može se zaključiti da je građevina sagrađena i pre 1833. godine. U tome se saglašavaju istoričari i arhitekte koji kuću povezuju sa turskim periodom.

Građena kao drvena bondručna konstrukcija koja ima izbačen sprat preko prizemlja i autentičan doksat, zgrada muzeja nosi ime "doksatara". To je mnoge koji su gradsku kuću proučavali navelo na zaključak da je izgrađena u periodu turske prevlasti u Aleksincu.

Poznato je da je Anastat Špartalj živeo u njoj. Bavio se trgovinom jer je imao dobre veze i na turskoj i na srpskoj strani, pošto je granica bila nadomak Aleksinca. Bio je jedan od najbogatijih ljudi tog doba. Po popisu iz 1863, bio je treći po bogatstvu u Aleksincu. Ovu kuću je kupio od Turčina i tu živeo do početka dvadesetog veka, a njegova udovica i kasnije. Posle su se tu uselile neke druge porodice - priča kustos i direktor muzeja Aleksandar Nikezić.

Gradska-soba-sa-početka-XX-veka Ovako je izgledala gradska soba na početku XX veka; foto: N. M.

Prva godina koje se pominje u kontekstu naseljavanja porodice Špartalj baš u ovu kuću je 1839. Špartaljevi su tu živeli do 1934, pa je još tridesetak godina kasnije kuća menjala vlasnike, sve dok nije postala muzej.


Muzej - simbol grada

Muzej-nekada Zavičajni muzej u najstarijoj kući u Aleksincu; foto: N. M. Meštani Aleksinca saglasni su uglavnom oko toga da je značaj muzeja ogroman, a poneki od njih rasli su zajedno sa usponima i padovima ove institucije.

Oni nešto mlađi većinom znaju u kojoj se ulici nalazi muzej i rado se sećaju anegdota koje ih vezuju za njega.

Nastavnik istorije je u petom razredu najavio ispitivanje. Svi smo se spremali za to, a onda nam je pre časa rekao da će nas odvesti u Zavičajni muzej. Veće sreće za nas nije bilo, ne zbog muzeja jer njegovu vrednost tada nismo mogli ni da zamislimo, već zbog odloženog ocenjivanja. Godinama kasnije naša generacija je shvatila kolika je bila želja profesora da sačuva kutak koji govori da Aleksinac ima mnogo toga vrednog pomena - priseća se studentkinja Aleksandra Rakić.

Stariji često umeju da uporede aleksinačku "doksataru" sa nekadašnjom zgradom Muzeja u Nišu, čuvenu kuću advokata i mecene Hristodula koja je srušena tokom savezničkog bombardovanja 1944. godine.

Nameštaj-u-jednoj-od-muzejskih-soba Muzej vraća posetioce vekovima unazad; foto: N. M.


Raznovrsnost zbirki u stalnoj postavci

Osmanlijski-dokument-XIX-XX-vek Najstariji dokument iz Aleksinca potiče iz doba Osmanlija; foto: Zavičajni muzejIako muzej danas poseduje znatno više eksponata nego na samom početku, nije sve izloženo. Ponešto stoji u depou i čeka povremene postavke.

Ostatak, sačinjen od arheološke, numizmatičke, istorijske, etnološke, umetničke i prirodnjačke zbirke nalazi svoje mesto među zidinama najstarije kuće.

Osim nakita i alata iz praistorije, posetioci mogu videti i brojne predmete iz novije istorije, poput jatagana iz devetnaestog veka, najstarijeg aleksinačkog dokumenta iz doba Osmanlija, stari novac i brojne druge eksponate.

Posebnu pažnju privlači skromna, ali značajna prirodnjačka zbirka koju čine zub i kljova runastog mamuta, pronađeni u okolini Aleksinca.

Zub-runastog-mamuta U postavci i zub runastog mamuta; foto: Zavičajni muzej

​J​užne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Aleksinca.

Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.

Ovi tekstovi su deo projekta “Aleksinac u srcu prirode” koji je finansiran iz javnih sredstava Opštine Aleksinac, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Aleksinca i širem informisanju javnosti o ovom kraju.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.