Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

14:01, 27. 12. 2018.

| Kultura

Poganovski manastir - nedovoljno iskorišćeni dragulj juga Srbije

Autor:Ljubomir FilipovIzvor:Južne vesti
Manastir Poganovo sagrađen u 14. veku
Manastir Poganovo sagrađen u 14. veku; foto: V. J.

Tokom leta autobusi sa bugarskim turistima svakodnevno stižu u manastir Poganovo, posećuju kanjon reke Jerme i okolina, ali zbog lošeg puta standardni turistički autobusi ne mogu da stignu do jedne od najlepših destinacija na jugu Srbije. Da bi se maksimalno iskoristio potencijal ovog kraja, potrebno je srediti infrastrukturu i ako se obistine najave da će se otvoriti alternativni granični prelaz u selu Petačinci, svi bi bili na dobitku. Turisti, meštani tog kraja, a na kraju i Opština Dimitrovgrad.

Područje Specijalnog rezervata prirode Jerma, koji se nalazi na teritoriji Babušnice, Pirota, a najvećim delom Dimitrovgrada oduvek je privlačilo brojne turiste, planinare, avanturiste i sve one koji žele da makar nakratko napuste gradsku vrevu i odmore od standardnog načina života. Kanjon reke Jerme, Greben i Vlaška planina, jame, pećine i mnogobrojne endemične biljne i životinjske vrste, samo su deo spektra kojim raspolaže ovaj kraj. Prelepa okolina manastira Prelepa okolina manastira; foto: P. K.

Kao posebni kulturni spomenik izdvaja se srednjovekovni manastir Svetog Jovana Bogoslova, poznatiji kao Poganovo, koji je jedan od glavnih oslonaca turizma u Dimitrovgradu. Vekovima odvojen od civilizacije, smešten u živopisnom kanjonu Jerme, tek poslednjih godina počinje da bude svratište hodočasnika i turista.

Direktor Turističke organizacije Dimitrovgrada Vasil Andejev kaže da je potrebno pažnju posvetiti posebno bugarskim turistima koji su najčešći gosti ovog kraja.

Postoji veliki broj organizovanih i individualnih turističkih poseta iz regiona, a najviše iz Bugarske. Teško je uraditi analizu poseta jer su to uglavnom jednodnevne i bez noćenja - kaže Andrejev.

Put prolazi kroz kanjon Jerme Put prolazi kroz kanjon Jerme; foto: V. J.Najviše je turista tokom leta kada dnevno i desetak autobusa dolazi do obližnjeg Sukovskog manastira, a oni sa minibusevima stignu do Poganovskog i dalje ka Zvonačkoj banji. U centru Sofije gotovo na svakoj banderi mogu se videti ponude turističkih agencija za turu do Poganova.

Glavni problem koji se pojavljuje pri turističkoj eksploataciji Poganovskog manastira jeste put. Nekada je ta putni pravac bila pruga uskog koloseka, kojom je saobraćao čuveni voz “Ćira“. Danas je to uzani vijugavi pravac, sa niskim tunelima, te standardni turistički autobusi ne mogu proći kroz njih do Poganovskog manastira - objašnjava Andrejev.


Manastir gotovo neoštećen zbog nepristupačnosti

Nepristupačnost ovog kraja je upravo zaslužna da manastir Poganovo, koji je posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu, bude zaštićen od mnogih osvajača. Tek nakon zatvaranja rudnika Jerma, 70-ih godina prošlog veka je izgrađen asfaltni put.

Istoričar Aleksandar Zlatković kaže da je do početka 20. veka kanjon reke Jerme bio gotovo neprolazan, te je manastir ostao gotovo neoštećen kroz vekove. Niski tuneli problem za autobuse Niski tuneli problem za autobuse; foto: V. J.

To je građevina moravskog tipa i nesumnjivo je građena u drugoj polovini 14. veka u vreme Despota Stefana Lazarevića, a živopisan je 1499. godine. Imena ktitora uklesana su i sačuvana u slovenskim natpisima na medaljonima ugrađenim u zapadnu fasadu crkve, gospodin Konstantin i gospođa Elena. Danas preovlađuje uverenje da je reč o Konstantinu Dragašu i njegovoj kćerki Jeleni - kaže Zlatković

Ipak, tokom Prvog svetskog rata Bugari su odneli ikonostas i izuzetno vrednu dvostranu ikonu, na kojoj su s prednje strane likovi Bogorodice i Jovana Bogoslova, a sa druge je predstavljen mozaik iz apside crkve Hrista Latomu u Solunu. Danas se sve te dragocenosti nalaze u Arheološkom muzeju u Sofiji.

Manastir je obnovljen 1876. godine, a određeni radovi su rađeni i u prošlom veku. Pod zaštitom države je od 1949. godine, ali nije pod zaštitom Uneska kako je moglo da čuje - kaže Zlatković.

Od 1979. godine se nalazi na listi svetske kulturne baštine, a poslednjih godina se radi i na bedemu oko manastira koji je godinama bio urušen. Do njega vode 2 nesigurna mosta na Jermi, kao dokaz viševekovne nepristupačnosti.


Etno-turizam budućnost ovog kraja

Da bi turisti ostali više dana u ovom kraju, potrebni su smeštajni kapaciteti kojih je premalo. Hotel u obližnjoj Zvonačkoj banji je godinama ruiniran, tako da se razmišlja u pravcu etno-turizma, posebno u selima Poganovo i Trnski Odorovci, koja su u strategiji razvoja turizma u Dimitrovgradu, prepoznata kao okosnica budućeg razvoja seoskog turizma.

Ta sela imaju najviše preduslova za razvoj u “Etno-sela“ u pogledu pristupačnosti infrastrukture, demografskog stanja i turističke infrastrukture. U selu Poganovu postoji i nekoliko kategorisanih seoskih turističkih domaćinstava koja nude hranu, piće i prenoćišta, sa oko 50 ležajeva - kaže Andrejev.

Ta domaćinstva spremaju tradicionalna jela, a koriste isključivo poljoprivredne proizvode koje sami proizvode, a direktor se nada da će se završetkom izgradnje Planinarskog doma u centru sela, broj turista drastično povećati. Konstantin Dragaš injegova ćerka Jelena ktitori manastira Konstantin Dragaš injegova ćerka Jelena ktitori manastira; foto: P. K.

Otvranjem graničnog prelaza Petačinii i asfaltiranjem puta od sela Željuše preko Banskog dola do sela Poganova značajno bi rešilo ovaj problem pristupačnosti ovog kraja i gotovo sigurno bi povećalo posetu Poganovskom manastiru.

Opredeljenje je da se zbog bugarskog stanovništva koje živi sa obe strane granice, kao i zbog rasterećenja graničnog prelaza Gradina opština Dimitrovgrad otvori novi granični prelaz Petačinci ostvari bolja veza sa Sofijom, Pernikom, Breznikom i Trnom - kaže Andrejev.

Sam ambijent u kome se nalazi manastir Poganovo, na obali reke Jerme, između netaknutih predela Vlaške i Greben planine, čini ga interesantnim za turiste, a njegova ogromna istorijska i kulturna vrednost zaslužuju da se uloži u infrastrukturu, kako bi turisti iz celog sveta mogli da dođu i uživaju u čarima predivne prirode i arhitekture.

Poganovski manastir - nedovoljno iskorišćeni dragulj juga Srbije

Ovaj tekst nastao je uz podršku Opštine Dimitrovgrad.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • ivan

    00:21 // 31. 12. 2018.

    Ako smo iskreni Pirot je Bugarska i otet je od Bugarske 1878. Do tada smo u Pirotu imali i bugarskog vladiku. Srbi su ukinuli episkopiju i sve Bugarske skole. Pa Pazarska crkva u kojoj sam krsten je bila sediste Bugarskog vladike i skola Sv. Sava u koju sam isao, u njenom holu je ispisano koliko dugo je bila Bugarska skola a sad smo 140 godina kasnije u Pirotu ,svi Srbi'. Beograd nas zatre svi.

    • Viktorija Simova

      12:27 // 31. 12. 2018.

      Hajde malo da se lažemo! Bugari od adama i amebe!

  • Bugarin

    14:05 // 27. 12. 2018.

    Naravno da dolaze bugari kad smo tu svoj na svome,cak su i veliki Vasil Levski i LJuben Karavelov rekli:"Tudje necemo,svoje nedamo".

    • Marko

      01:29 // 28. 12. 2018.

      Dobrodošli. Nemojte samo da se vratite kao sa Belasice.

    • Zoran

      08:32 // 28. 12. 2018.

      Očigledno nisi učio istoriju...

    • Вукајло Младеновић

      09:17 // 28. 12. 2018.

      На истоку Србије и назападу Бугарске живи исти народ исте вере истог језка који је пред истребљењем, док се Срби и Бугари свађају чији је и докле је надод нестаје и на њиховом месту и на њиховој муци доћи ће Агарени, Авганистанци... а Срби и Бугари ће их издржавати и и даље свађати и недај Боже међусобно убијати, уместо да се одрекну запада и папиних ратно хучкаша.

    • Ouzo

      07:21 // 29. 12. 2018.

      Jeste li svoj na svome i u Surdulici,Bojniku,Crnoj travi,gde vasi preci poklase na hiljade ljudi a vama,zbog para,dozvoljavaju da opoganite teritoriju na kojoj ste masakrirali decu,zene i nemocne!A,sve to jer je u Srbiji dozvoljeno pusenje !

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.