Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

10:58, 9. 2. 2018.

| Kultura

“Potrebna je veća saradnja javnog i civilnog sektora u kulturi”

Autor:B. A.Izvor:Južne vesti
rukovanje
Različiti sektori moraju sarađivati, a sve u korist čitavog društva, foto: ilustracija/flickr - Franchise Opportunities

Velika distanca i nepovreljivost, prema oceni rukovodioca deska "Kreativna Evropa" Dimitrija Tadića koju je izneo u Leskovcu, postoji između javnog i civilnog sektora u kulturi u Srbiji, što dovodi do toga da se često finansiraju samo oni projekti koje osmisle institucije osnovane od strane lokalne samouprave. Ovime se, kako kaže, guši civilni sektor koji često ima dobre društveno angažovane i korisne ideje i mogućnost za apliciranje kod EU fondova.

Deo ovog problema, objašnjava Tadić, jeste i što su često ustanove kulture arogantne i zatvorene za širu publiku, pa se tako gubi mogućnost za saradnju sa drugim institucijama i udruženjima, koji bi, kroz neki zajednički projekat afirmisali društvenu zajednicu.

Institucije se moraju otvoriti prema društvu, ali i pružiti mogućnost civilnom sekoru da kroz zajednička delovanja i saradnju stvaraju publiku kojoj će kultura biti važan segment života – kaže Tadić.

Upravo iz ovog razloga, Kreativna Evropa Srbija organizuje predavanja i prilazi ustanovama kulture širom zemlje, kako bi im pokazali da se kroz partnerstvo i evropske fondove, prema kojima, kako kaže, naši ljudi imaju velike predrasude, može napraviti projekat koji će kroz interesantan način oblikovati publiku koja će zavoleti kulturu. Dimitrije Tadić U Srbiji postoje predrasude prema evropskim fondovima, foto: B. A.

Kod nas postoje nedoumice i predrasude kada su evropski fondovi u pitanju, a to je samo zato što su procedure za konkurisanje drugačije od onih na nacionalnom nivou – objašnjava Tadić.

Ocenjuje da inače u Srbiji, naročito na jugu, mali broj ustanova kulture koristi benefite fondova Evropske unije, uglavnom zato što nisu čuli za njih ili na neadekvatan način pristupaju pisanju projekata.

Kako kaže, upravo je to razlog postojanja njihove kancelarije, da približe načine funkcionisanja fondova, konkursa i pomognu zainteresovanima oko pripreme projekta.

Inače, Kreativna Evropa je glavni projekat Evropske unije za finansiranje projekata u oblasti kulture, preko koga, kako kaže, ustanove, ali pojedinci mogu konkurisati za novac za svoje projekte i ideje.


Niški Simfonijski orkestar loš primer saradnje sa Evropskom unijom

U 2016. godini, Simfonijski orkestar je, bez pomoći i saradnje sa civilnim sektorom, aplicirao je za projekat koji ukupno vredi 150.000 evra, a ove pare delili bi sa Filharmonijom iz bugarskog grada Vidina.

Međutim, iako su pare odobrene, srpska strana odustala je od učešća. Direktor ove ustanove Svetozar Vezenković nije želeo da govori o tome, ali iz niške Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, kojoj se Simfonijski obratio za pomoć oko projekta, kažu da je projekat otpočetka bio loše napisan.

Mi smo im ukazali na nedoslednosti i rizike u samom projektu. Loše napisana projektna aplikacija koja bi dovela u rizik eventualnog povraćaja sredstava u visini polovine odobrenog budžeta projekta. Mnoge budžetske stavke nisu predviđene koje su neophodne i pokušali smo da izvršimo izmenu samog budžeta projekta kako bi svi bili zadovoljni - kaže Ivan Pavlović iz KLER-a.

Na kraju se od projekta odustalo, novac koji je bio planiran za kupovinu novih instrumenata je vraćen, a da stvar bude gora, niški muzičari su ostali i bez mogućnosti da svoje znanje i talenat predstave publici u Bugarskoj, kako je i bilo planirano projektom.

Ovaj tekst je nastao uz podršku programa “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji”.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.