Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

18:06, 28. 3. 2009.

| Kultura

Previše nemara u Nišu

Autor:Izvor:

Zbog nedovoljno razvijene građanske svesti, nedovoljne informisanosti i više nego dovoljne nestručnosti i nemara - veliki broj istorijskih spomenika u Nišu lagano nestaje. Među pomenutim nalaze se i spomenici koji su odlukom Narodne Skupštine Republike Srbije (1979. i 1983. godine) proglašeni za kulturna dobra od izuzetnog značaja.

Najbolji primer svakako je ranohrišćanska grobnica sa martirijumom (grob mučenika za veru) koja datira iz 4. veka nove ere, a deo je kompleksa antičke nekropole koju su činile četiri crkve, nekoliko stotina grobova i na desetine zidanih grobnica. Pomenuta grobnica otkrivena je slučajno, 1953. godine, u Domu srednjoškolske omladine u naselju Jagodin mala. Grobnica je bila oslikana po čitavoj površini, sa Hristovim monogramom na sredini, i u vreme kada je otkrivena predstavljala je jednu od najbolje očuvanih grobnica na Balkanu. Iznad grobnice je kasnije podignuta mala građevina od crvene opeke, koja štiti grobnicu. Danas u grobnicu nije moguće ući jer su masivna čelična vrata razvaljena, a stepenice zatrpane i sve što bi neki radoznalac mogao videti jesu stari dušeci, vrata od nečijeg "Yuga" i stari šporet.

Osim ove, na prostoru Jagodin male pronađeno je još nekoliko grobnica. Najranija, otkrivena 1933. godine kod mosta u Mladosti, dekorisana freskama sa biljnim ornamentima, uništena je "zbog izgradnje raskrsnice". Još jedna, nedovoljno istražena i nepristupačna, nalazi se u kotlarnici fabrike tekstila "Nitex". Preostalima nije moguće prići!

Na prostoru brda Bubanj, na teritoriji samog grada, kao i na Humskoj čuki (pet kilometara severno od grada) nalazili su se arheološki ostaci iz kamenog i bronzanog doba. Humska čuka je bila predmet interesovanja i profesora sa Harvarda. Ovaj lokalitet i dalje stoji potpuno nezaštićen, pa meštani u tunelima ove arheološke retkosti prave veselja dok se njihova deca igraju praistorijskim alatima. Danas je od bubanjske kulture, ovog značajnog praistorijskog lokaliteta, preživeo samo neznatan deo. Izgradnjom dela zaobilaznog puta oko Niša, 1981. godine, u pravcu Skoplja i petlje kod Kazneno popravnog doma, odnošena je zemlja sa lokaliteta čime je on gotovo u potpunosti uništen.

Treba li pominjati "Medijanu", mesto rođenja i letnju palatu Cara Konstantina? Ili možda koncentracioni logor "12. februar"? Nišku tvrđavu? Od sedam kulturnih dobara od izuzetnog značaja, koja su odlukom Skupštine Srbije pod zaštitom države, iz Nacionalnog investicionog plana izdvojena su sredstva samo za jedno - u visini od 28.000 evra. "Napravićemo mi jednog dana i lepši i stariji Niš", sa ironijom komentarišu ova zbivanja u istoričari umetnosti u Nišu.

Podeli sa prijateljima
Povezane teme:
Komentari
Poslednji komentari
  • 00:38 // 17. 5. 2009.

    Bruka!

  • 00:37 // 17. 5. 2009.

    Kako ljudi ne shvataju da je istorijske spomenike nemoguce "povratiti". Jednom kada ih izgubimo, izgubicemo ih zauvek!

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.