Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

10:21, 16. 4. 2016.

| Kultura

Sarajevo obeležava dan Šabanovog rođenja, Niš ne

Autor:S. JanačkovićIzvor:Južne vesti
Šaban Bajramović
Bajramović se svirao na "Nišvilu" 2006. godine; foto: nisville.com

Dan kada se navršava 80 godina od rođenja Šabana Bajramovića biće 17. aprila obeležen velikim koncertom Gorana Bregovića i Crnih mambi, promocijom dokumentarca o kralju romske muzike, izložbom i okruglim stolom o njegovom stvaralaštvu, ali ne u Nišu gde je rođen, već u Sarajevu.

Plakat-Saban Na okruglom stolu o Šabanu 3 etno-muzikologaKako priča Emir Hadžihafizbegović koji je kao direktor Kamernog teatra 55 u Sarajevu organizaciju ovakvog omaža jednom od najpoznatijih Nišlija počeo još pre 6 meseci, ceo je grad je srećan zbog ovog događaja.

Biće nezaboravno! Jako sam sretan da je san koji već dugo sa nekoliko prijatelja sarajevskih, kasnije i niških, sanjam, došao na 48 sati pred svoju realizaciju - kaže Hadžihafizbegović.

Interesovanje za ovaj događaj je toliko veliko da premašuje kapacitet pozorišne sale koja, uz dodate stolice, može da primi najviše 250 ljudi. Sve ovo je, priča Emir, otišlo mnogo dalje od trenutka kada su poželeli da naprave "nepretenciozni performans jednom velikom čoveku i umetniku".

Kada smo na vebu Kamernog teatra objavili da ćemo napraviti ovaj ivent, dobijali smo pozive iz Dubrovnika, Splita, Ljubljane, Amsterdama, Beograda, Varaždina i cijele ex-Jugoslavije. Moglo je da bude tu i 20.000 ljudi, koliko je njihovo interesovanje da budu na mestu gde se obelježava 80 godina od Šabanovog rođenja - kaže Hadžihafizbegović.

pres-konferencija Organizacioni tim omaža Šabanu u SarajevuKakvu je pompu ovaj događaj izazvao pokazuje podatak da je na sajtu Kamernog teatra bilo 10.000 klikova ljudi koji su želeli da kupe kartu za koncert.

Želeli su da budu na događaju posvećenom čoveku koji je nekada često pevao u sarajevskim elitnim meraklijskim kafanama.

 


"Šaban je Rej Čarls jugoistočne Evrope"

Hadžihafizbegović će na okruglom stolu o Šabanu govoriti kao o umetniku apsolutnog sluha koji je napisao stotine najlepših pesama. Zato kaže da je on "Rej Čarls Balkana i jugoistočne Evrope".

Da se rodio u Americi, bio bi bluzer i džezer svetskog glasa - kaže Emir.

Upoznao ga je pre tridesetak godina u Nišu, koji, kaže, "neizmerno voli" jer je to "mjesto njegovih uspomena".

Upoznali smo se na "Filmskim susretima" gde sam sa filmom "Život radnika" (1987) bio glumac večeri. Tada je Olivera Marković slavila rođendan u restoranu gde smo se svi okupili. Onda je Šaban došao, rekao: "Emire, penji mi se na leđa". Ja sam se popeo, on me je digao iz čučnja i tako me nosio po kafani i pevao "Prokleta je Amerika" - seća se Emir.

Da sada sve ovo organizuje, Emiru su pomogli i prijatelji iz Niša, "grada divnih ljudi sa mentalnom matricom sličnom sarajevskoj".

Sretan sam što smo to zajedno radili sa Šabanovim i mojim prijateljem Radišom Sarićem, sa Nebojšom Saitovićem, vođom "Crnih mambi". Neobično mi je drago što će posle toliko godina u Sarajevo doći i moj veliki prijatelj Mandić, vlasnik "Amerikanca" gde sam ja kao mladi glumac sa 25 godina osvanjivao - kaže Emir.


A u Nišu - ništa

I dok se u Sarajevu odbrojavaju sati do omaža Šabanu, najavljuju posetioci iz Detroita i među pokrovitelje omaža ubrajaju i ambasador misije OSCE-a i Ministarstvo kulture Kantona Sarajevo, u Nišu ništa slično na 80 godina od njegovog rođenja niko ne organizuje.

Šabanovi prijatelji koji sutra putuju u Sarajevo kažu da je to "tužno i ružno".

Tamo je to odjeknulo! Već sam bio sa Saitom u Sarajevu i gostovali smo po televizijama 3 dana. Pitaju me ljudi - zašto u Sarajevu, razlog je njihova ljubav prema tom čoveku. A ovde ništa - kaže Radiša Sarić.

Muzički urednik Niškog kulturnog centra Svetislav Vezenković, koji je, kako ističe, fokusiran na klasičnu i umetničku muziku, kaže da ustanova u kojoj radi nije pripremila nikakav program na ovaj značajni jubilej. Smatra da jedan od razloga za to može biti to što "ne prepoznajemo naše domaće umetnike" i što im "ne dajemo na značaju onoliko koliko bi trebalo i moralo".

Ali to nije samo problem sa Šabanom, nego sa mnogim našim velikim umetnicima. Ne pričam samo o Nišlijama, nego je tako i na državnom i republičkom nivou. Oni nisu sagledavani, ne samo u muzici, već i u književnosti i u drugim granama umetnosti. To je najviše naša krivica - kaže Vezenković.

Niški novinar i autor dokumentarnog filma o Šabanu Bajramoviću Dejan Tasić smatra da se ovim još jednom potvrđuje da je ovaj muzičar bio poštovaniji van našeg grada i zemlje nego ovde.

Uvek poslednji shvatimo koliko je neko veliki umetnik, čekamo da nam neko sa strane to pokaže - kaže Tasić.

Emir Hadžihafizbegović zato predlaže da se setimo poznatih i respektabilnih Nišlija koji su zaboravljeni jer "ko nema kulturu sećanja, taj nema ni kulturu življenja".

Nišvil Na "River Stage"-z svake godine se održava program u čast Šabanu; foto: Nišville Počast umetniku, čija je pesma "Đelem, đelem" 1971. godine u Londonu na Svetskom kongresu Roma proglašena njihovom himnom, Nišlije su odale podizanjem spomenika na nišavskom keju 2010. godine, što je inicirao "Nišvil džez festival". 

Na ovom festivalu poslednjih godina se na "River Stage"-u na amfiteatru keja pored spomenika održava jednodnevni program "Prijatelji Šabanu" besplatan za posetioce. Ove godine će, zbog navršavanja 80 godina od njegove smrti, program trajati 2 dana - 9. i 10. avgusta, a između ostalih će nastupiti „Golden Buddha Jazz Band“ iz Kine koji neguje fuziju savremenog džeza i kineskog folklora.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • dusan popovic odavno nislija

    20:45 // 17. 4. 2016.

    svetislave,samo objavi na sajt nkc,da nisi u mogucnosti da uradis takvu stvar,i dobio bi pomoc od ljudi koji bi s tobom to uradili za 48h,i upoznao bi nislije iz carsiju koje ne prepoznaju reci,nije sagledan,nije samo sa muz.nego i knjiz. vec su imali dzevu sa sabanom i sa raznim manje pozn.muzic.naseg grada.

  • bahova je fuga pregolema

    15:31 // 17. 4. 2016.

    .... a sta je to NKC (odnosno muzicka redakcija na celu sa UREDNIKOM)uradila, tj organizovala u skorije vreme kad je rec o programima klasicne muzike???

  • nenad 2008

    00:20 // 17. 4. 2016.

    "Ne prepoznajemo domaće umetnike". Ne prepoznajemo Milanski edikt /diletantski odnos lokalnog eštablimenta /.Ne prepoznajemo, da se obaveze -ugovorne, prema turističkim poslenicima moraju poštovati, ne prepoznajemo bunt poslenika u kulturi, te neki završe na Sudu, ne prepoznajemo da smo, zbog mogo još ne rečenog, u dreku do ušiju.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.