Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

12:37, 11. 10. 2016.

| Kultura

Svrljiške troglasne gajde još čuvaju duh ovog kraja

Autor:Aleksandar KostićIzvor:Južne vesti
Nenad-Jovanovic-gajde-foto-a.k.
foto: A. K.

Jedan od najstarijih čuvara tradicije svrljiškog kraja, koji je duh ovog mesta proneo kroz čitav svet, svakako su jedinstvene svrljiške troglasne gajde i na njima odsvirano čuveno kolo „Svrljiška rumenka“.

Rumenka-u-centru-Svrljiga-foto-a.k. Uz gajde se igra rumenka u centru Svrljiga; foto: A. K. Instrument, koji čine gajdenica, prdak, mešina i duvaljka, od pamtiveka se u ovom kraju podrazumevao kao „muški posao“. Ove gajde su ponegde nazivane i „erske“, kako bi se dobio širi regionalni naziv ovog instrumenta, ali su ipak i pored „napora“ da budu preimenovane ostale upamćene upravo kao „svrljiške“.

Činile su, kao i danas, sastavni deo lokalnog folklora, pominju se u srpskim krajevima još u 16. veku, a najčešće su ih svirali pastiri.

O svrljiškim gajdama Petar D. Vukosavljević je 1981. godine u jednoj brošuri zabeležio da je njihova dvocevna gajdenica sastavljena od melodijske i ostinantne svirale koje u sazvučju sa velikom bordunskom sviralom ostvaruju troglasje.

Sve tri svirale su "sviraljke klarinetskog tipa", odnosno sviraljke s jednostrukim udarnim jezičkom – beleži Vukosavljević.

Sabor-gajdasa-Svrljig-foto-A.K. Od 2006. godine Svrljig je domaćin Sabora gajdaša balkanskih zemalja; foto: A. K. Prema beleškama i našeg poznatog etnomuzikologa dr Dragoslava Devića, gajde su imale “procvat” od 19. veka u svrljiškom kraju, ali i sedamdestih godina 20. veka.

Osim svima prepoznatljivog kola “svrljiška rumenka” koje su razni svojatali, izbacujući mu iz naziva geografsko poreklo, a koje se našlo čak i u filmu “Zona Zamfirova”, na gajdama su se u svrljiškom kraju najčešće još svirala kola devla, osmoputka, sitan i krupan čačak, dunda, sitnica, jednostranka, poprikaš, polomka, katanka, kukunješ, dunjeranka, trojanac i druga.

FOLKLOR-FOTO-A.K. U Svrljigu se još čuva tradicija; foto: A. K.

Čuveni gajdaši koji su bili aktivni, a neki od njih su se našli i u emisijama tada jedine televizije RTS-a šezdesetih godina prošlog veka, bili su Svetislav Živković iz Šljivovika, Radisav Milijić i Vuča Nikolić iz Niševca, Radosav Stevanović i Mihajlo Spasić iz Drajinca, Miroslav “Čumburleja” iz Pirkovca, Vidoje Ilić i Rade Đorđević iz Beloinja, Vukoslav Todorović, Radisav Živković iz Kopajkošare, Vukašin Veličković iz Galibabinca, Cvetko Radovanović iz Lalinca, Đorđe Gojković iz Periša, Ranko Dimitrijević iz Burdima, Dušan Dinić iz Grbavča, Ljubomir Stanković iz Plužine, Borivoje Kostadinović iz Radmirovca, Milisav Mitić iz Davidovca, Jelenko Lazarević iz Izvora i mnogi drugi.


Sabor posvećen gajdama

Aleksandar-Jovanovic-foto-A.K. Deda Nenad ima naslednike - njegov unuk Aleksandar Jovanović; foto: A. K. Od 2006. godine Centar za turizam, kulturu i sport organizuje sada već tradicionalni Sabor gajdaša balkanskih zemalja.

Mnogi majstori na ovom instrumentu sa Balkana, ali i šire, dolaze u Svrljig i okupljaju se tu svake godine.

Druže se, razmenjuju iskustva, prikazuju svoju virtuoznost na ovom instrumentu, a najboljem od njih, pored brojnih nagrada, prema običaju pripadnu i svrljiške gajde koje izrađuje čuveni 86-godišnji gajdaš Nenad Jovanović iz Prekonoge.


Tradiciju ima ko da čuva

jOVAN-jOVANOVIC-Foto-A.K. Stariji Nenadov unuk Jovan krenuo dedinim stopama; foto: A. K. Jedan od dvojice gajdaša koji su ostali aktivni u 21. veku Miodrag Simić preminuo je u septembru, a njegov kolega Nenad Jovanović ovo umeće polako prenosi na svoje unuke.

Ovaj instrument svira punih 78 godina, a talenat i „zanat“ je kao osmogodišnjak nasledio od oca Petronija koji mu, kako sam kaže, iako gajdaš, nije dozvoljavao da svira zbog kućnih, ali i radova u polju. Nenad je upak kao dečak ostao uporan i istrajao u svojoj ljubavi prema ovom instrumentu.

Zahvaljujući svojoj muzici obišao je pola Evrope, a nosilac je majstorskog pisma u sviranju gajdi. Nenad i izrađuje čuvene svrljiške troglasne gajde, a u izradi mu pomažu i unuci. Ima ih trojicu, a samo jedan od njih, kao ni njihov otac, nije nasledo porodični talenat.

16-godišnji Jovan i 14-godišnji Aleksandar već su aktivni gajdaši. Jovan je svoju prvu zlatnu medalju osvojio u Knjaževcu, a učesnik je polufinala emisije „Šljivik“.

Sa folklorom sam svirao svuda, stigo sam i do Grčke i nastaviću da sviram gajde jer volim taj instrument – kaže Jovan za Južne vesti.

Redovan je učesnik na Saboru gajdaša gde je osvojio specijalnu nagradu – svrljiške gajde koje je napravio njegov deda Nenad.

Savic-Filip-foto-A.K. Filip Savić je prvi gajdaš u porodici i samouk; foto: A. K. I najmlađi od trojice unuka Aleksandar ide dedinim stopama, a ove godine je osvojio i novčanu nagradu Sabora gajdaša balkanskih zemalja u Svrljigu.

Pored Nenadovih unuka nedavno je svrljiške gajde počeo da svira svrljiški srednjoškolac Filip Savić. On je samouk. Kaže da je prvo počeo sa frulom, pa je sa gajdama išlo lakše. I njemu sada pomaže Nenad iz Prekonoge da savlada početničke korake na gajdama.

Malo učim ja sam, pošto sam već uvežban na fruli, malo mi Neša pokaže i sklopim ga – kaže Filip.

Iako samouk, osim frule već svira i duduk, karabice, okarinu, a svrljiške gajde su mu izazov.

Te druge moravske i srpske se veoma lakše i drugačije sviraju, a i rasprostranjenije su od svrljiških, a svrljiške su naše, koje potiču sa ovih prostora, a i savršenije su od moravskih i red bi bio da se očuvaju i sačuvaju – priča Filip za “Južne vesti”.

Pored Nenadovih unuka i Filipa, i mnogi vrsni gajdaši celog Balkana, učesnici Sabora u Svrljigu koji kao nagradu dobiju upravo gajde, sigurno će ovaj instrument sačuvati od nestajanja, a svrljiške troglasne gajde još dugo će veseliti narod i svirati čuvenu svrljišku rumenku.

​J​užne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Svrljiga.

Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.

Ovi tekstovi su deo projekta “Svrljig u srcu prirode” koji je finansiran iz javnih sredstava Opštine Svrljig, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Svrljiga i širem informisanju javnosti o ovom kraju.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Miodrag Pulovic

    13:13 // 14. 4. 2017.

    Vidoje Ilic iz Beloinja je moj deda po majci,umro je 2010.god. Ima neka svoja kola odsvirana i snimljena u nekoj studiju ili radio stanici u Svrljigu. Izgubili smo tu kasetu i bilo bi nam mnogo drago ako neko zna kako da dodjemo do tih snimaka.U pitanju je rumenka i jos neko kolo. Ako neko zna nesto o tome neka me kontaktira na mail blinkibile@gmail.com

  • Siniša Pošičanin

    21:51 // 18. 10. 2016.

    ... GajDe imaju jedan neprevaziđeni Lekoviti zvuk a možda od svih vrsta Svrljiške Gajde upravo imaju taj jedinstveni Zvuk koji treba sačuvati po svaku cenu kao Nacionalno Blago ...

  • Kostas Gasopulos

    08:04 // 12. 10. 2016.

    Svo poštovanje ljudima iz Svrljiga koji se ulažu u očuvanje gajdi kao narodnog instrumenta ovog kraja Srbije. Bilo bi dobro za to mesto i čitav taj kraj Srbije da se u podršku očuvanju gajdi uključe privrednici kroz njihov promotivni materijal, posebno onaj audio-vizuelni. Pozovite sve ljubitelje duvačkih instrumenata da se okupe oko Centra i podrže ga u osnaživanju Sabora gajdaša u Svrljigu.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.