Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

23:55, 30. 6. 2015.

| Kultura

Vojnici uz cenzuru okupatora javljali porodici da su živi

Autor:Marija PenčićIzvor:Južne vesti
dopisnica
Vojnici nisu smeli da pišu gde se tačno nalaze

Šta su vojnici u I svetskom ratu pisali svojim porodicama sa fronta, iz logora, bolnica i sanatorijuma pokazuje jedinstvena kolekcija dopisnica koju čuva Muzej Ponišavlja u Pirotu.

Kako objašnjava istoričarka i kustos pirotskog muzeja Mila Panajotović građa ovakvog tipa, u vidu prepiske, veoma retko se javlja kao deo muzejskog fundusa jer su najčešće dopisnice u privatnim kolekcijama.

Ratne dopisnice predstavljaju istorijski izvor prvog reda, kaži istoričari, kako zbog podataka o životu srpskih vojnika na frontu i zarobljeništvu, tako i neobične slike rata i čežnje za domovinom.

Zbog cenzure okupatorskih vlasti, skoro sve dopisnice su sličnog sadržaja. Vojnici nisu smeli da napišu gde se nalaze ili u kakvom su stanju. Uglavnom su javljali da su dobro i žele da znaju kako su im porodice. Pre toga svako od njih, na dopisnoj karti, u par reči, zamoli Nikolu Mitkovića, Piroćanca koji radio za Crveni krst u Ženevi, da dopisne karte prosledi u Srbiju - objašnjava Panajotovićeva.


Pisma svojih sinova čitali u novinama

dopisnica Prepiska išla preko srpskog Crvenog krsta u Ženevi Napominje da dopisnice pirotskih vojnika njihovim porodicama nisu stizale poštom, već su najpre cenzurisane od strane austrougarskih i bugarskih okupacionih snaga, a zatim prepisivane i objavljivane Beogradskim novinama i Moravskom glasu.

Po nekoliko komada ovih novina deljeno je po pirotskim kafanama te su tako porodice vojnika mogle da pročitaju sadržaj dopisnih karti - kaže kustos Muzeja Ponišavlja.

Ona objašnjava da se kompletna prepiska odvijala se preko srpskog Crvenog krsta u Ženevi, a da je tek pred kraj rata dozvoljeno slanje dopisnica putem pošte, tako da su mnoge sačuvane i nalaze se u privatnim kolekcijama.

Ističe da zahvaljujući Nikoli Mitkoviću, fotografu i trgovcu, koji je dosta dokumentacije i dopisnica doneo iz Ženeve, muzej ima ovu značajnu zbirku.

Sačuvan je samo mali deo dopisnica. Prepiska u vreme rata bila je velika, pa je u Ženevu dnevno stizalo više od hiljadu dopisnica. Ne znamo šta se desilo sa preostalom dokumentacijom. Neke od dopisnica smo dobili od porodica vojnika, koji su ih sačuvali i doneli kući na povratku sa Solunskog fronta - kaže istoričarka u Muzeju.

Pojašnjava da ima više vrsta dopisnica, koje su pisane u periodu od 1915-1918. godine, kao i da su neke od njih oštećene toliko da se ni tekst ne može pročitati, neke su isečene, zaprljane, dok su pojedine veoma očuvane.


Objedinjene u publikaciji do kraja godine

Ova značajna zbirka dopisnih karti biće predstavljena u u publikaciji do kraja godine.

Priprema publikacije već je počela i biće objavljeno 269 dopisnica. O korespondenciji između vojnika na frontu i njihovih porodica, kao i ulozi članova Crvenog krsta u tome, ima veoma malo objavljenih publikacija. Tema je neistražena i zbog toga interesantna - kaže Mila Panajotović.

Izdavanje publikacije podržalo je Ministarstvo kulture, Opština Pirot i Muzej Ponišavlja, a biće posvećena 102. godišnjici Velikog rata.

​J​užne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Pirota.

Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.

Ovi tekstovi su deo projekta “Pirot u srcu prirode” koji je finansiran iz javnih sredstava Opštine Pirot, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Pirota i širem informisanju javnosti o ovom kraju.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.