Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

08:44, 11. 10. 2021.

| Politika

Grubješić: Srbija bi trebala da uradi sve da bude spremna za članstvo u EU

Autor:FonetIzvor:Fonet

Mnogi su svedočili o međusobnom foliranju Evropske unije i zapadnog Balkana po principu “samo se vi pretvarajte i mi ćemo da se pretvaramo”, rekla je u unitervjuu FoNetu predsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić, koja na to nije obraćala previše pažnje jer, kako kaže, zna da je Srbiji najbolje mesto upravo u EU i da bi trebala da uradi sve da bi bila spremna za članstvo.

Ona je u serijalu emisiji Kvaka 23 novinaru Zoranu Sekuliću rekla da je i njoj "jedan od zvaničnika rekao da je to politika blef na blef, da oni blefiraju da će da nas prime, a mi da blefiramo da ćemo da uđemo“ i ocenila da nedavnim samitom EU i Zapadnog Balkana svi mogu da budu pomalo zadovoljni i pomalo nezadovoljni.

Napomenula je da svrha tog skupa i nije bila da se napravi neki prodor u procesu proširenja, već da se region umiri i da mu se opet potvrdi evropska perspektiva.

Nema, međutim, potrebe da se to ponovo potvrđuje, dovoljno je što je jednom potvrđeno, nego je vreme da se pređe sa reči na dela, poručila je Grubješić, ali za to nema spremnosti.

Ona je uverena da čak ni šampioni reformi u ovom trenutku, a koliko će trajati ovaj trenutak to niko ne zna, ne bi mogli da otvore briselska vrata.

Prema njenom viđenju, "ima nešto u tome što EU ne može iznutra da se reformiše i iznutra konsoliduje, kako bi bila spremna da primi nove članice, što traje već neko vreme, nije od juče“.

Zato bi, kako je istakla, reforme koje garantuju bolji život građana trebalo da budu naše vlasništvo, a ne vlasništvo Brisela.

Nažalost, stvari se komplikuju, ono što je važilo pre 10 ili15 godina više apsolutno ne važi, sve se promenilo. Zemlje poput Nemačke, Francuske, Holandije ili Danske ne veruju u postavljanje rokova za članstvo zato što misle da bi za EU to bila obaveza - rekla je Grubješić.

S druge strane, kako je naglasila, mi upravo želimo rok da bismo znali koje su obaveze i tako dobili podsticaj reformama, pa kad uradimo sve do tog roka, da onda i Evropska komisija i zemlje članice ispune obećanje.

Do sada se nismo sreli ni na pola puta, nit’ smo mi ispunili sve obaveze, niti oni imaju nameru da ispune obećanja. Mi smo sada, čitav region, u tom međuprostoru i međuvremenu, još se mrcvarimo s ovom tranzicijom koja nikako da se završi. Apetit za proširenje je opao, ali je i apetit za pristupanje takođe opao, entuzijazam je splasnuo, nema tu nikakve dileme. Jedino neka dobra vest iz Brisela može opet da podigne i entuzijazam i optimizam. Pošto stalno govore da su umorni od proširenja, što slušam već 15 godina, izgleda da smo se i mi malo umorili od pristupanja. Ta dva umora su se srela, što nije dobro - upozorila je Grubješić.

Suzana Grubješić foto: Fonet Ona nije preterano sigurna da će i Srbiji pomoći geopolitika, kao što je svojevremeno pomogla istočnim i centralnoevropskim zemljama tokom velikog proširenja, jer ne veruje da postoji neki veliki master plan za Zapadni Balkan, ni u Briselu, ni u Vašingtonu.

Verujem, međutim, da će do integracije regiona u EU doći brže nego što očekujemo, ukoliko Vašington u to uloži više napora nego što je dosad ulagao - naglasila je Grubješić.

Upitana o tome što predsednik Srbije pred stranim sagovornicima ponavlja da je zemlja na evropskom putu i da još mnogo mora da uradi u oblasti vladavine prava, dok u svakodnevnom životu “iz ormana stalno ispadaju kosturi raznih afera i skandala“, ona je naglasila da je vladavina prava bitna zbog nas.

Kako je obrazložila, zašto bi teme kao što su vladavina prava, jednakost svih pred zakonom, borba protiv kriminala i korupcije ili sloboda medija, više interesovale Brisel, nego što interesuju nas.

Ona je potvrdila da je za to uvek potrebna politička volja, jer bez nje nema ništa, ali smatra da sada postoji politička volja da se uradi reforma pravosuđa, koja bi "otkočila“ put da se Srbiji otvore jedan ili dva klastera u pristupnim pregovorima.

Na pitanje o organizovanom kriminalu i sistemskoj korupciji, Grubješić je uzvratila da je i to domaći zadatak za Srbiju, koju ne treba da interesuje da li će Brisel staviti plus ili minus na ispunjenost nekog akcionog plana, već da li smo to uradili zbog nas koji ovde živimo, nezavisno od toga da li ćemo u EU ući 2030. ili nikada.

Upitana da li tvrdnje da je problem Kosova ključni uslov za evrointegracije Srbije znače da u Srbiji neće biti demokratije dok taj problem ne bude rešen ili da taj problem neće biti rešen dok u Srbiji ne bude demokratije, ona je odgovorila da rešenje kosovskog pitanja ne bi povezivala sa pitanjem demokratije.

Kosovsko pitanje može i da se ne reši u narednih 10 godina ako to odgovara nekim političkim akterima, ako odgovara i samoj EU koja je posrednik u tom dijalogu. Sa druge strane, kada bi se to pitanje rešilo sutra, ili da je rešeno juče u tom slučaju morao bi da se registruje neki veliki napredak u evropskim integracijama - tumači Grubješić.

Smatra da kada se reši kosovsko pitanje, doći će vreme za više, bolje i jasnije strateško usmerenje, a do tada će to biti teško.

O čemu je još govorila predsednica Centra za spoljnu politiku možete pogledati u videu na vrhu teksta.

Podeli sa prijateljima
Povezane teme:
Komentari
Poslednji komentari
  • Dragan R

    10:40 // 12. 10. 2021.

    Pitanje KiM je pre svega pitanje demokratije i vladavine prava. O kakvoj demokratiji govorimo ako se pregovara o rešenjima protiv kojih je 80% građana? O kakvoj vladavini prava govorimo ako se pregovara o rešenjima kojima se krše Ustav i zakoni sopstvene države i međunarodno pravo (R1244)? Inače svako razuman vidi da EU u koju smo mi zaista hteli više ne postoji.

  • džo

    11:41 // 11. 10. 2021.

    g 17 bljuc

  • Марко

    11:05 // 11. 10. 2021.

    Динкићев кадар

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.