Musliju traži Zajednicu albanskih opština

Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Jonuz Musliju, planira da na jugu Srbije formira Zajednicu albanskih opština koja bi bila pandan Zajednici srpskih opština na Kosovu i Metohiji,  akoju je Evropa nedavno podržala.

Ovu informaciju donose “Bujanovačke novine”, a kako kažu u planu je zasedanje albanskih odbornika koji bi trebalo da podrže Muslijevu ideju.

Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca na ovakav korak se odlučio nakon priznavanja Zajednice srpskih opština (ZSO) koja predstavlja garanciju zaštite prava, ekonomskog i sveukupnog jačanja srpske zajednice na Kosovu sa širokim ovlašćenjima, svojom zastavom, predsednikom i skupštinom.

Sam Musliju, koji i predsednik bujanovačkog parlamenta i svojevremeno jedan od vođa Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe, kaže da je na temu ZSO već održan jedan sastanak.

Povod za Skupštinu je sporazum o ZSO u Briselu. Sve će biti poznato u nedelju - kratak je bio Musliju koji nije ni potvrdio, ni demantovao priče o formiranju Zajednice albanskih opština.

Da bi takva ideja zaživela Musliju je neophodna podrška ostalih albanskih partija. Međutim, Nedžat Behljulji koji je sa srpskim strankama u vlasti u Bujanovcu, kaže da je reč o političkom marketingu.

Njegova ideja je besmislena između ostalog i zbog toga što su Albanci sa juga Srbije nebitni u razgovorima Beograda i Prištine. Osim toga, na osnovu realne političke slike u Srbiji, takva ideja je neostvariva i neće da je podrži većina albanskih lidera. Prošlo je vreme ratobornih izjava i inicijativa – kaže Behljulji za Bujanovačke.

Ni narodni poslanik Šaip Kamberi, lider Partije demokratskog delovanja nije siguran da će Muslijeva ideja imati podršku.

Lično mislim da Albanci treba da imaju jedno telo koje će artikulisati njihove interese, ali je veliko pitanje koliko je ideja Jonuza Muslijua u ovom momentu prihatljiva – kaže Kamberi.

Iako je ovo zasada samo ideja, nije poznato šta bi eventualna zajednica podrazumevala i kakav bi bio njen odnos sa Kosovom.

Inače, 1992. godine Riza Halimi, osnivač Partije demokratskog delovanja inicirao je referendum među Albancima sa pitanjem da li su za stvaranje kulturne i političke autonomije sa mogućnošću pripajanja Kosovu. Iako je preko 90 odsto Albanaca izašlih na referendum na ovo pitanje odgovorilo pozitivno, on nikada nije realizovan a nije ga priznala ni međunarodna zajednica.