Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

19:30, 19. 2. 2019.

| Politika

Razgraničenje sa Kosovom - za Albance “ostvarenje sna”, za Srbe nemirni snovi

Autor:J. AdamovićIzvor:Južne vesti
Lučane;-foto:-Nikola-Lazić
Kako će građani spavati ako dođe do razgraničenja? foto: Nikola Lazić

Rešenje kosovskog pitanja, sada i zvanično, Srbija vidi u razgraničenju. Ovo je bez jasnih granica i objašnjenja potvrdio ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i najavio da će to ponuditi u pregovorima sa Prištinom. Sagovornici Južnih vesti iz Preševske doline kažu da bi to značilo da će Preševo, Bujanovac i Medveđa pripasti Kosovu i da je to za Albance "prava stvar", dok Srbi ne očekuju da će doprineti miru među narodima.

O mogućnosti da se dugi pregovori sa Kosovom okončaju baš na ovakav način ranije je, bez jasnog objašnjenja šta ono u praksi znači, govorio predsednik Aleksandar Vučić. Bujanovac2;-foto:-Nikola-Lazić Razgraničenje zvaničan stav Beograda; foto: Nikola Lazić

Sada je to i zvaničan stav Beograda, ali niko nije precizirao šta razgraničenje tačno podrazumeva, ni gde se nalazi “zamišljena granica", ali ni ono najvažnije - šta to znači za građane koji žive na severu Kosova i jugu Srbije.

Vlasnik televizije Spektri Nedžad Beljuli živi i radi u Bujanovcu i smatra da je razgraničenje “prava stvar i za Srbe i za Albance”, kao i da to znači da će Bujanovac, Preševo i Medveđa pripasti Kosovu, a opštine sa severa poput Zubinog potoka, Leposavića i Zvečana - Srbiji.

Treba da znamo gde su nam granice, prvo da se razgraničimo i onda da budemo dobri susedi, da sarađujemo, da se poštujemo. A ne moramo da se volimo i nikad se nećemo voleti, ali moramo da sarađujemo - smatra Beljuli.

Pojašnjava da je trenutna situacija takva da Kosovo ima problem sa Srbima koji ne žele da se integrišu i koji ne priznaju državu kao svoju, te su neki vid “kancera za Kosovo”, a da su i Albanci koji žive u Srbiji “problematični”, jer teritoriju na kojoj žive ne prihvataju kao svoju.

Zato bi razgraničenje “smirilo strasti”, ističe, ali i olakšalo život građanima koji žive u ovim opštinama. Bujanovac4;-foto:-Nikola-Lazić I dalje se ne zna gde je linija razgraničenja koju Beograd nudi; foto: Nikola Lazić

Ovakav scenario, ocenjuje Beljuli, odgovarao bi većini građana i život bi sigurno bio bolji Albancima kojih je 95 % u Preševu, a većinsko su stanovništvo i u Bujanovcu, dodaje, dok bi jedino nezadovoljan ostao albanski narod na severu Kosova i Srbi na jugu.

Smatra da su u tome složni i Beograd i Priština, jer i jedni i drugi zapravo govore o pomenutoj “razmeni teritorija” - predsednik Srbije to zove “razgraničenje”, a predsednik Kosova Hašim Tači “korekcija granica”. U takvoj "uvijenoj" formi oba zvaničnika govore, dodaje, zato što se boje svog biračkog tela i reakcije građana.


“Razgraničenje nije garancija mirnog sna”

Novinar iz Bujanovca Nikola Lazić često izveštava o tome šta će građanima značiti razgraničenje i ocenjuje da to što je ministar Dačić danas ozvaničio - meštanima “nije garancija mirnog sna”. Bujanovac3;-foto:-Nikola-Lazić Sagovornici smatraju da razgraničenje neće doprineti miru među građanima; foto: Nikola Lazić

Predsednik Vučić je nedavno u Levosoju, selu pored Bujanovca, uznemirenim meštanima koji su ga pitali "Šta će biti sa nama?", poručio da mirno spavaju, a čini mi se da razgraničenje, ukoliko bi linija podrazumevala i Bujanovac, nije garancija mirnog sna - priča Lazić.

Lazić kaže i da se boji Dačićeve rečenice da još nije utvrđena linija razgraničenja, jer to znači neozbiljnost o ovako krupnom pitanju. Ipak, veruje da je ta “linija” već utvrđena u Beogradu, Prištini i Briselu.

Podseća i da kada je o razgraničenju počelo da se govori - javile su se dve opcije: prva da Bujanovac i Preševo zajedno pripadnu Kosovu, u zamenu za deo teritorije severno od Ibra. Druga je bila da se Kosovu pripoji Preševo, u kome je 90 % građana albanskog porekla, kao i delovi Bujanovca koji su naseljeni etničkim Albancima, dodaje, a u obe varijante bi Koridor 10 ostao Srbiji.

Nijedna opcija, ističe, ne bi doprinela miru među građanima. Bujanovac1;-foto:-Nikola-Lazić SzS smatra da razgraničenje nije po Ustavu Srbije; foto: Nikola Lazić

Koja god opcija bude zvanično u igri, mislim da neće doprineti miru u Bujanovcu, gde prvenstveno mislim na lokalne Srbe koji u samom gradu čine većinsko stanovništvo. O ovoj temi razgovarao sam sa mnogima od njih kojima je zajedničko to što ni po koju cenu ne bi ostali ukoliko bi grad bio pripojen Kosovu, već bi prodali imanje i odselili se. Sa druge strane, lokalni Albanci u ogromnoj većini ne kriju da bi im se pripajanjem Kosovu ostvarili životni snovi - ističe Lazić.

Novinar Driton Salihu iz Preševa nema jasan stav o tome kako bi građani živeli ako dođe do razgraničenja, ali ističe da je "promena granica moguća samo ako se cela Preševska dolina pripoji Kosovu". To bi doprinelo smirivanju odnosa, dodaje, a dijalog bi morao da se nastavi kako bi se problemi Albanaca na jugu Srbije i Srba na severu Kosova konačno rešili.

Preševo, Bujanovac i Medveđa, referendumom iz 1. i 2. marta 1992. su se izjasnili da su za pripajanje Kosovu. Što se tiče života, zbog nedostatka sigurnosti, u Preševu se meštani na neki način plaše da investiraju u svoju kuću, čekajući šta će biti sutra. Tako Preševo i okolina godinama ostaju u bedi, siromaštvu i bez investicija i novog zapošljavanja. Kad nemaš siguran posao, onda nemaš ni zdravu budućnost. Ni na Kosovu nisu bolja zapošljavanja, ali ipak bi se ljudi osećali sigurnije - smatra Salihu.


SzS: Vučić pogazio zakletvu - razgraničenje je protivustavno

Predsedavajući SzS i predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić ističe da se time što je razgraničenje zvaničan predlog sada i zvanično "krši Ustav Srbije i zakletva kojom je Aleksandar Vučić preuzeo funkciju predsednika".

Mesecima unazad smo upozoravali da se ovako nešto sprema, kao i da je ’razgraničenje’ smokvin list za priznanje takozvane Republike Kosovo, koje će problematizovati jug centralne Srbije i kojim ćemo se trajno odreći svih naših prava i interesa na Kosovu i Metohiji - naveo je Jeremić.

SzS pita kako priznanje takozvane države Kosovo može biti državna politika, ali i kako može biti zvanično nešto o čemu nije javno raspravljano i o čemu Skupština Srbije nije ni obabeveštena, niti je o tome odlučivala.

Ova opoziciona politička organizacija se, kažu, zalaže za kompromisna rešenja, koja moraju biti u skladu sa Ustavom i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a pre statusa, dodaju, treba rešiti sva imovinska i pitanja ljudskih prava na Kosovu i Metohiji.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • zika nis

    08:10 // 21. 2. 2019.

    i jedni i drugi zive u srbiji..
    sta mi to radimo?

  • Dusan Gigic

    03:58 // 21. 2. 2019.

    1-2-5 ljudi ne moze da odluce u ime baroda!!! za svako pitanje kosova referendum! ko je njima dozvolio da bilo sta odluce bez volje naroda?

  • braca

    14:34 // 20. 2. 2019.

    Prvo, da bi se ustupio jedan deo teritorije R.Sbije radi razgranicenja najpre ustav mora da se promeni jer ustav izricito zabranjuje da iko moze ustupiti, pokloniti ili se odreci teritorije R.Srbije. Drugo, ako stalno ponavljamo da je Kosovo Srbija kako je moguce da se unutar jedne iste drzave vrse razgranicenja ?? Time se priznaje da su Kosovo i Srbija dve posebne drzave. Ovo su cinjenice !

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.