Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

08:55, 24. 4. 2020.

| Sport

97 godina borbe, uspeha, padova i tradicije niškog Radničkog

Autor:Ljubica JocićIzvor:Južne vesti
Radnički fudbal
97 godina duge istorije; foto: Vanja Keser

Nekadašnja Iskra, Mladi radnik i Proleter, sada Fudbalski klub Radnički osnovan je na današnji dan, 24. aprila 1923. godine. Čedo, tada opozicione Komunističke partije, kroz 97 godina postojanja zabeležio je evropske visine, ali i ispadanja u niže lige. Sada, ovaj stabilni superligaš, zbog vanrednog stanja rođendan obeležava virtuelno, preko društvenih mreža, a odluku da li će se nastaviti sezona čeka na šestoj poziciji elitnog ranga i u četvrtfinalu Kupa.

U knjizi "FK Radnički Niš 1923-1973." autor Đorđe Stamenković ističe da je početak rada Radničkog sport-kluba Proleter bio težak.

Doneta je odluka da zvanična boja sportskih dresova bude crvena. Pošto nije bilo sredstava da se kupe dresovi, majke su bele košulje bojile crvenom bojom - piše Stamenković.

1280x0_800x600-fk-radnicki-prvi-grb Prvi grb

Prvi predsednik kluba bio je Miloš Marković, a među osnivačima bili su i poznate Nišlije Josip Kolumbo i Stanko Paunović.

Ime Proleter promenjeno je dakle pod pritiskom policije. Da bi se pak policija obmanula a režim dozvolio postojanje radničkog kluba, otpočele su akcije na promeni imena kluba u "Radnički" što je i učinjeno 1923. godine - piše Stamenković.

Prve utakmice u zvaničnom prvenstvu Radnički je odigrao u sezoni 1925/1926. u Moravskoj fudbalskoj župi. Do tada je igrao prijateljske i kvalifikacione mečeve u okviru beogradskog Loptačkog podsaveza. Prema istorijskim podacima, ekipa Radničkog je na početku trenirala u malom dvorištu Radničkog doma, a kasnije na starom vašarištu, blizu sadašnje Mašinske industrije.

Uvođenjem šestojanuarske diktature 1929, Radnički je zabranjen.

Suočen sa zabranom, Radnički ne odustaje. U narednim godinama, klub će nastaviti sa delovanjem u okviru fuzije i pod imenom Građanski, ali će nakon sedam godina, 1936. godine vratiti ime Radnički i nastaviti sa radom, ovoga puta u Trupalu. Borba za zvaničnu afirmaciju trajala je do oktobra 1938. godine kada klub uspeva da se vrati u Jugoslovenski nogometni savez - piše na sajtu Radničkog.

1280x0_fk-radnicki-1962-godine Prvi veliku uspeh - plasman u Prvu saveznu ligu 1962. godine

Tokom Drugog svetskog rata Radnički je prestao sa fudbalskim delovanjem, ali su se rukovodstvo i igrači priključili partizanskom pokretu. Posle rata, Radnički je ponovo bio na fudbalskim terenima, a onda je 1962. napravio prvi veliki uspeh - ušao u Prvu Saveznu ligu.

Sarajevski Železničar (1:1) prvi je tim koji je 19. avgusta 1962. godine gostovao u Nišu u Prvoj saveznoj ligi.

Na prvoj utakmici u Nišu bilo je 9.000 gledalaca. Radnički je igrao nepovezano. Pripreme su bile isforsirane, naporne, tako da su Nišlije igrale zamoreno i konfuzno - piše Đorđe Stamenković u knjizi.

Ime "Real sa Nišave“, kao simbol snage niškog prvoligaša, pojavilo se prvi put na transparentu 14. aprila 1963. godine na utakmici RadničkiOFK Beograd.

Ovo laskavo poređenje sa Real Madridom, započeto među 13 studenata, a kasnije i opšteprihvaćeno, najbolje pokazuje koliko je niška publika volela svoj klub, ali i cenila postignute rezultate - piše na sajtu kluba.


Evropski Radnički

Polusezonu 1973/74 Radnički je završio jesenjom titulom, a dve godine kasnije u vitrine kluba stigao je i prvi međunarodni trofej - Balkanski kup.

800x600_radnicki-hamburger Najveći uspeh - polufinale Kupa UEFA 1982. godine

Usledile su zlatne godine niškog Radničkog - juna 1980. godine je kao trećeplasirana ekipa u nacionalnom prvenstvu stekao pravo učešća u Kupu UEFA, u kome je igrao još dva puta.

Najsjajnija godina bila je 1982. - Evropa je tada znala "kude je taj Niš", a na "Čairu" se igralo polufinale Kupa UEFA.

U svom drugom učešću u Kupu UEFA u sezoni 1981/82, pamtiće se velike utakmice "Reala sa Nišave“ sa Napolijem, Grashopersom, Fejnordom, Dandi junajtedom. Velika podrška i euforija koja je tih godina pratila Radnički u sezonama evropskih kupova kulminirala je 7. i 21. aprila 1982. godine kada je ekipa zaustavljena u polufinalnom dvomeču Kupa UEFA od strane nemačkog Hamburga - podsećaju na sajtu.

Usledila je teška decenija i za državu i za klub, a 1994. godina biće upamćena i kroz polufinale Kupa Jugoslavije. Nišlije su pobedile Crvenu zvezdu na "Čairu" 2:0, ali izgubile na "Marakani" sa 4:0.

Godina 2000. donela je tragediju za Radnički, Niš, ali i fudbal - od udara groma za vreme treninga poginuo je jedan od najtalentovanijih niških fudbalera svih vremena Ivan Krstić Beli.

Usledile su godine loših rezultata, dva ispadanja u treću ligu, ali posle 9 godina u nižim ligama Radnički se 2012. vratio u elitu i tu ostao i danas.

97 godina radničkog, foto fk radnicki 97 godina Radničkog, foto: FK Radnički

Zbog pandemije korona virusa i vanrednog stanja u Srbiji Radnički neće moći da 97. rođendan proslavi sa navijačima, a poziva sve simpatizere da se čuvaju.

U vremenu kada zbog borbe protiv pandemije koronavirusa nismo u mogućnosti da na pravi način obeležimo ovaj datum, ostaje nam samo da vas pozovemo da budete disciplinovani, ostanete kod kuće i tako sačuvate i sebe i ostale ljude, a da se, kada sve ovo prođe, ponovo vidimo na "Čairu" i nastavimo tamo gde smo stali. Jer vreme Radničkog tek dolazi! - piše na Fejsbuku Radničkog.

Omladinska škola Radničkog osnovana je 1963. godine, a beležila je mnogo uspeha, od osvajanja prvog mesta 1966. godine na međunarodnom turniru u Parizu, do osvajanja titule prvaka države na prvenstvu Jugoslavije 1991. godine.

Navijači Radničkog su "meraklije", a grupa je osnovana 1989. godine, tri dana pred prvenstvenu utakmicu između Radničkog i Crvene zvezde.

I pre ovog je bilo organizovanog navijanja na "Čairu". Prvo veliko i organizovano navijanje desilo se 1962. kada je Radnički izborio svoj prvi ulazak u prvu ligu, protiv Vardara, kada je nekoliko hiljada navijača iz Niša otišlo u Skoplje da podržava svoj klub.

Tokom istorije, kroz selekcije Radničkog prošla su mnoga velika fudbalska imena, među kojima su i Dragan Pantelić, Miodrag Knežević, Ljubiša Rajković, Ilija Dimoski, Milovan Obradović, Zoran Bojić, Aca Panajotović, Miroslav Vojinović, Dragan Holcer, Jovan Anđelković, Stevan Ostojić, Dejan Petković Rambo, Dragan Stojković Piksi...

Fudbalski klub Radnički, ponos grada Niša, danas obeležava 97 godina svog postojanja. Za tih 97 godina Radnički je...

Posted by FK Radnički Niš on Thursday, April 23, 2020
Podeli sa prijateljima
Povezane teme:
Komentari
Poslednji komentari
  • ja znam-tradicija-7

    15:42 // 29. 4. 2020.

    nastavak,u toj zgradi doma omladine 1962 god.je osnovan stonoteniski klub,,josip kolumbo,,i tu trenirao u jednom periodu,i dan danas postoji i evoulira pod istim imenom,eee to se zove tradicija,poz.dusan popovic,tadasnji i sadasnji

  • znam tradiciju-6

    15:23 // 29. 4. 2020.

    josip kolumbo je rodjen u kutijevu kod osjeka,u nis je dosao kao jedan od osnivaca ,sedam sekretara s.k.o.j.-a,radio je u zeleznic.radionici,poginuo je 1930.u zagrebu u borbi sa zandarmerijom,nema veze sa fudbalom,a posebno f.k.radnicki,,bivsi muzicki klub u paliluli,sada n.k.c.kada se napravila zgrada,bio je dom omladine nisa,pod nazivom josip kolumbo,gde je stajao natpis na objektu,dusan popovic

  • tradicija-5

    15:00 // 29. 4. 2020.

    ako si sa jednim imenom rodjen,aaaa umres sa cetvrtim,sta ti se uzima i racuna u tradiciju,iznesite podatak u kom rangu takmicenja je igrao f.k.radnicki,,od 1946 god.do 1954 god.i cuveni sovra se zvao vitomir,poz.dusan popovic

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.