Pirotski Radnički slavi godišnjicu - 77. rođendan kluba
Na današnji dan 1945. godine u Pirotu je osnovan Fudbalski klub Radnički, a 77 godina postojanja obeležili su takođe brojem 7. Dan pre rođendana, u pretposlednjem kolu Srpske lige Istok, fudbaleri pirotskog tima savladali su ekipu Pčinje sa 7:0. Zlatno doba Piroćanaca bile su 70-te godine prošlog veka, a u narednoj sezoni pokušaće opet da se vrate u Prvu ligu Srbije.
Nisu najstariji, ali jesu najpoznatiji i najuspešniji pirotski fudbalski klub. Iako se trenutno takmiče u Srpskoj ligi Istok - trećem fudbalskom rangu u zemlji, Piroćanci imaju bogatu istoriju, a i planove da se vrate među najkvalitetnije timove u zemlji.
Osnovan pre 77 godina; foto: Lj. F.
Klub je osnovan po završetku Drugog svetskog rata, a svoj procvat doživljava 60-ih godina 20. veka, nakon gradnje Gradskog stadiona i nakon što je Dragan Nikolić, direktor čuvene jugoslovenske firme Prvi maj Pirot, preuzeo brigu o klubu.
Od sezone 1968/69, kada su formirane 4 regionalne grupe, klub se sa kraćim prekidima takmičio u Drugoj saveznoj ligi, a propustio je i 3 šanse da se domogne plasmana u Prvu saveznu ligu Jugoslavije.
Jedan od treninga Radničkog 60-ih godina; foto: Arhiv Pirot U sezonama 1975/76. i 1976/77. Radnički je osvajao treće mesto u prvenstvu, a u elitu su ispred njega odlazili Vardar i Priština, a nadomak plasmana bili su i u sezoni 1996/97. kada je ispred njih mesto koje vodi u elitu zauzeo kruševački Napredak.
Imao je pirotski klub uspeha i u Kupu u nekadašnjoj Jugoslaviji - u sezoni 1975/76. u tadašnjem Kupu maršala Tita stigli su do četvrtfinala, gde su poraženi od Dinama iz Zagreba. Pre meča sa Zagrepčanima, u osmini finala u čuvenoj utakmici u Pirotu savladali su Crvenu Zvezdu rezultatom 4:2.
Jedan od većih uspeha bio je i plasman u četvrtfinale Kupa Srbije i Crne Gore u sezoni 2004/05. kada ih je na domaćem terenu savladao beogradski Rad (0:1), a uspeh je bio i plasman u osminu finala 2017/18. kada su poraženi od Napretka iz Kruševca.
Povratak u Prvu ligu; foto: arhiva JV U 21. veku klub se kretao između Srpske lige Istok i Prve lige Srbije, u sezoni 2015/16. Radnički se posle 8 sezona vratio u drugi fudbalski rang u zemlji, tamo se zadržao dve sezone, ali se nakon ispadanja brzo i vratio. Potom je još dve godine odigrao u Prvoj ligi Srbije, da bi ovu sezonu proveli u jednom rangu niže, bez šansi da se ekspresno vrate.
Od Đorđevića do Mateje Kežmana
Dragan Nikolić važi za jednog od najvažnih ljudi za istoriju kluba, u znak zahvalnosti proglašen je za doživotnog počasnog predsednika, a stadion Radničkog danas nosi njegovo ime.
Što se tiče fudbalera, najveći broj utakmica u istoriji kluba odigrao je Miroljub Đorđević - 408 zvaničnih utakmica na kojima je postigao 150 golova. Povodom proslave pedesetogodišnjice kluba, 1995. godine proglašen je za najboljeg igrača Radničkog svih vremena.
Od domaćih igrača svakako su najpoznatiji Jovan Stanković, kasnije igrač Zvezde, Majorke i Atletiko Madrida, Radivoje Manić koji je takođe imao uspešnu internacionalnu karijeru, kao i Bratislav Mijalković, nakon Radničkog, as Partizana i italijanske Peruđe.
Nemali broj poznatih fudbalera prošao je kroz Radnički, gde su najčešće započinjali karijere - a ljubitelji fudbala u zemlji se najčešće sete Mateje Kežmana koji je u sezoni 1996/97. za pirotski klub odigrao 17 mečeva i postigao 11 golova.
Komentari
Poslednji komentari
ђура
18:40 // 31. 5. 2022.
Честитке за клубски рођендан ?
Marko
17:03 // 30. 5. 2022.
Da li je Pirot imao svoj klub pre 1945. godine? Izgleda da istorija Srbije pocinje sa tom 1945. godinom. Pre toga je bio vakum, ovde su hodile amebe i zglavkari a onda se desio veliki prasak, ubrzana verzija.
Pogledajte samo kakve jeftine zgrade pravili komunisti
09:52 // 31. 5. 2022.
Komunjarske klubove treba pogasiti. Zamislite neko u 21. veku ima naziv fk Partizan. Ima Partizani u Tirani ali oni retko kada i igraju Evropu. Ovo je bruka sta nam komunjare uradile. Najvece zlo a proizvod JNA i Slobica.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.