Sport u Nišu u 2010. godini

NIŠ - Sportska 2010. godina u Nišu će biti zapamćena po kontrastu. Reprezenatacije su dolazile, pojedini niški klubovi su padali sve niže. Ove godine bili smo svedoci osvajanja zlata vaterpolista u Svetskoj ligi, mlade odbojkašice su u Čairu stigle do evropskog srebra, Kup Radivoja Koraća je opet grejao u zimskim danima, a ni odbojkaši i rukometaši nisu zaobišli naš grad. Zaobilazili su ga samo uspesi klubova, a svaka čast pojedincima, čija se, pak, vrhunska ostvarenja mogu nabrojati prstima jedne ruke.

Najveći sportski događaj 2010. u Nišu nije obeležio neki klub ili pojedinac. Ono po čemu će se najviše pamtiti sportska godina jeste završnica Svetske lige u vaterpolu. Otvoreni bazen je završen godinu dana ranije, a sve je izgledalo kao „na filmu“ i na najvećim svetskim takmičenjima. Niš je sredinom jula bio centar sporta, preuzevši, tada, tu ulogu od Južne Afrike. Videli smo kako naši „delfini“ peti put za redom uzimaju zlato, a najslađe je bilo što su u polufinalu i finalu pobeđene Hrvatska i Crna Gora. O navijanju ne treba trošiti mnogo reči, Nišlije su opet dokazale da se u tome najbolje snalaze. Grad je mnogo uložio u ovu pozitivnu sliku Niša, a koliko se isplatilo pokazaće podvučena crta. Zbog ove organizacije su možda neki drugi ostali „kratkih rukava“...

Baš u ovom sportu je prva kontradiktornost. Dok smo čekali svetske prvake i sam krem vaterpola, igrači Vaterpolo kluba Niš su polako „tonuli na dno bazena“. Sportisti sa strane donose i veće troškove, a uprava to nije mogla da isprati. Sezonu su završili na 4. mestu Prve A lige što im je donelo kvalifikacije u LEN Kupu u kojima krajem 2010. godine nisu ni učestvovali zbog finansija. Odlučili su da iskoriste mlade niške snage i da prave ekipu za budućnost. Za sada, ta ekipa nije mogla bolje od jedne pobede u Kupu. Ali, ima vremena, prvenstvena trka počinje sredinom januara i dolazi novo vreme za dokazivanje.

A ponovno dokazivanje i najveći niški sportski uspeh smo dobili od Lidije Mihajlović. Ništa novo za ovu Nišlijku. Krajem godine je u Minhenu „upucala“ drugo mesto na Svetskom kupu sa novim državnim rekordom. Time je zaokružila uspešnu godinu gde je sa reprezentacijom osvojila bronzu na Svetskom prvenstvu u Minhenu, osigurala 8. mesto na svetskoj rang-listi u kategoriji MK puška i potvrdila da je u državi bez konkurencije. Lidija tiho pominje oproštaj od puške, ali neće nas ostaviti bez naslednice na crti. Mlada Katarina Biserčić je ove godine donela zlato sa Evropskog prvenstva sa reprezentacijom, a na državnim prvenstvima je osvojila sve što je mogla.

2010. godina u niškom sportu definitvno pripada ženama. Lidija već godinama predstavlja Niš u najboljem svetlu, Katarina i mlada teniserka Natalija Kostić su nade ovog grada, a da bi slika bila potpuna pobrinule su se i dame u klupskim sportovima – rukometašice Naise i fudbalerke Mašinca. Naisa godinu nije završila sa nekim trofejom u vitrinima, prvi put još od 2006, ali se održala u vrhu srpskog rukometa. Sezonu 2009/10. niške rukometašice su završile na četvrtom mestu i prilikom da igraju u EHF Kupu. Prvi korak su uspešno prešle, ali ih je danski gigant Midtjiland zaustavio u daljem pohodu na Evropu. U državnom Kupu su stale u četvrtfinalu, ali zato Novu godinu dočekuju bez poraza u Super ligi. Već u januaru očekuje ih paklen ritam utakmica.

Da Niš ima svetslu budućnost ženskog rukometa videli smo sredinom godine. Ženska rukometna ekipa gimnazije „Stevan Sremac“ otišla je tiho na Svetsko školsko prvenstvo, a vratila se sa srebrom oko vrata. Bivša košarkašica Marina Milojević (nekada Velimirović) vodila je rukometašice do drugog mesta na svetu, a ekipu su uglavnom činile devojke koje su u školi rukometa Naise.

Dok je ženski rukomet održavao imidž Nišu kao rukometnom gradu, u muškom rukometu situacija je bila daleko od one koje se sa setom sećaju mnogi. Možda je prvi deo godine, polufinale Kupa i sedmo mesto, „novoj ekipi“ davao nadu da će sezona 2010/2011. biti njihova, ali to su brzo demantovali. Naisus, stvoren fuzijom pre nešto više od godinu dana, nalazi se u zoni ispadanja na polusezoni Super lige i očekuje ga grčevita borba za opstanak narednog proleća. Na kraju godine ekipu je preuzeo Miloš Stanić, a rezultati takve promene tek treba da se vide.

Niška rukometna publika ipak nije bila uskraćena za muški evropski rukomet. Reprezntacija je još jednom bila u svojoj bazi, koja joj je još jednom donela sreću. Tog 12. juna napolju je bilo vrelo, a u Čairu je gorelo i na tribinama i na terenu. „Orlovi“ su pobedili Češku sa 4 razlike, a nedelju dana kasnije izgubili su od Češke sa 25:22. Zaliha golova iz Niša je bila presudna, pa ćemo gledati rukometnu reprezentaciju na Svetskom prvenstvu u Švedskoj. Još je neizvesno da li će u timu biti i jedan Nišlija, Nemanja Pribak, ali i to što je učestvovao u pripremema je veliki plus za ovakav rukomet u Nišu.

Nastavak loših slika rukometa nastavila je ona daleko van terena. Bila je to slika iz kancelarija i sa sastanaka gradskog vrha, Rukometnog saveza Srbije i Evropske rukometne federacije. Još kada je Srbija dobila organizaciju Evropskog prvenstva u rukometu 2012. godine, Niš je bio kandidat za domaćina. Još se govrilo da će Srbija igrati u našem gradu jer je ovde najbolja podrška. Ali ne i organizacija. Grad je za mesto odigravanja utakmica predložio još neizgrađenu halu Car Konstantin, a EHF je to prihvatio. Kada je i Evropi postalo jasno da će ta hala da se gradi kao Skadar na Bojani, a Čair da ne ispunjava većinu uslova, krenula je grčevita borba. I umesto da se RSS i Grad dogovore i zajedničkim snagama izađu pred EHF, svako je prebacivao loptu na drugu stranu. Na kraju, Evropska federacija je dozvolila da se mečevi igraju u Čairu, ali samo ako se do 15. septembra ispune svi uslovi koje je postavila inspekcija.

Tokom 2010. godine niški rukomet i sport nisu izgubili samo na terenu, u legendu je otišao i najveći sportski radnik ovog grada. Petar Seratlić, dugogodišnji društvenopolitički i sportski radnik, preminuo je u 75. godini. U sportu je ostavio, malo je reći, neizbrisiv trag. Period njegovog predsednikovanja u Rukometnom klubu Železničar podeljen na dva dela (1975-1985 i 1990-2001) označen je kao „zlatno doba Želje“, a za vreme njegovog mandata klub je osvojio četiri od pet pehara Kupa Jugoslavije, igrao u finalu Kupa pobednika Kupova Evrope i predstavlajo jedno od najvećih rukometnih imena na području stare Jugoslavije. Pera Seratlić bio je predsednik Opštinskog rukometnog odbora Niša, Udruženja klubova Prve savezne lige, a 1989. i 1990. godine i prvi čovek Rukometnog saveza Srbije. Dve godine proveo je i na mestu predsednika Izvršnog odbora Fudbalskog kluba Radnički (1985-1987), gde je, ekspresno vrativši „Real sa Nišave“ u Prvu ligu, samo potvrdio vrhunsku sposobnost za ono što se danas zove sportski menadžment.

Da se ne bi fudbal mnogo razlikovao i tu smo gledali jedan kontrast. Radnički je drugi put u kratkom roku uprljao uspešnu i dugu istoriju. Selidba u Srpsku ligu – Istok usledila je nakon lošeg većeg dela sezone u Prvoj ligi. Završnica je bila malo bolja, ali nedovoljna da Real sa Nišave dočeka gradskog rivala u drugom rangu takmičenja. I umesto da gledamo niški derbi u Prvoj ligi, Radnički je zamenio mesta sa Sinđelićem i dobio gradski derbi sa Carom Konstantinom. Godinu je završio kao prvi u trećem rangu takmičenja, ali to i nije neka pohvala, to se nekako podrazumevalo. Prijateljski meč sa Zvezdom je bio daleko od one euforije kada je Zvezda gostovala u Kupu 2008. godine ili kada je dolazila u Niš zbog prvenstva.

Sa druge i one mnogo lepše strane, Sinđelić je dokazivao da Niš i dalje ima fudbal za respekt. Na početku sezone čuli su se zluradi komentari da Sinđelić nema ekipu za Prvu ligu, ali su to momci u crno-belom demantovali. „Orlići iz Durlana“ će prezimiti na četvrtom mestu Prve lige, a mogu se pohvaliti i da su igrali četvrtfinale Kupa. Doveli su Partizan u Niš i vratili publiku na oronuli stadion Čair.

Kao motiv više sigurno će biti i rekonstrukcija stadiona Čair. Još jedan plan i lepa ideja, a ovog puta novac je stigao iz fonda Vlade Srbije. Za nov izgled stadiona uloženo je 9,4 miliona evra, a rekonstrukcija bi trebalo uskoro da počne. Ali, u termin „uskoro“ niko ne veruje, biće lakše kada stignu buldožeri. Što se tiče rušenja, neće biti mnogo posla jer su tribine u očajnom stanju, a trava i lože su u skladu sa tom slikom.

Ipak, nije nam bilo sve tako crno u fudbalu. A za to su se pobrinule mlade dame sa Delijskog Visa. Fudbalerke Mašinca su prethodnu sezonu završile sa duplim slavljem i 12. duplom krunom u istoriji. Osvajanje 25. titule prvaka države biće mnogo teže pošto je Mašinac jesenji deo sezone završio na drugom mestu sa 7 bodova manje od Spartaka. Mašinac je ove godine bio u vrhu niškog sporta i zbog učešća u Ligi šampiona. Nišlije su pored Partizana i Zvezde na Čairu gledali i Arsenal, ali onaj ženski. Engleski tim je u Nišu bio blag sa 3:1, dok je u Londonu pobedio sa čak 9:0.

Prvi deo godine obeležio je definitivno finalni turnir Kupa Koraća u hali Čair. Treći put za redom i deveti ukupno Niš je ugostio naše najbolje košrkaške klubove. Dok su se beogradski, vršački, kragujevački i valjevski klubovi borili za „Žućkovi levicu“, niški košarkaši su to gledali sa tribina. Partizan je i treći put uzeo trofej u Čairu, a Niš je na nedelju dana zaboravio na svoju slabu košarku. Ergonom se u tom periodu borio za opstanak u Prvoj ligi, ali nažalost neuspešno. Ispao je u Prvu B ligu, ali je zamenio mesta sa Sinđelićem i sada je u Drugoj srpskoj ligi – Istok. U Prvoj B ligi se sada takmiče Niš i Sinđelić, a da bismo gledali rang više Sinđelić će morati više da se potrudi. Čekaćemo niške klubove da bismo gledali vrhunsku košarku jer se Kup Koraća seli u Železnik. Regionalni savez istočne Srbije nije podneo zahtev za organizaciju 2011. godine zbog rekonstrukcije hala Čair.

I u košarci se bolje snalazi ženska ekipa. Košarkašice Studenta su uspele da se vrate u Prvu ligu, gde su prvi deo sezone završile na petom mestu. Početak prvenstva je išao bolje, ali su u finišu malo stale i pokazale da ipak nemaju mnogo iskustva. Sezona se nastavlja već prvog dana nakon Božića, kada u Niš stiže Crvena zvezda. Ne može se poreći, pokazale su dosta. Ali, ima mesta i za napredak.

Ni ove godine nas nisu zaobišli najbolji odbojkaši. Svetska liga je prošla i kroz Niš, a Srbija je ugostila Kinu. Trebalo je da dođe i Italija, ali je odlučeno da se taj meč ipak odigra u Beogradu. Niš je prvi pozdravio ekipu Igora Kolakovića koja je znatno podmlađena na kraju uzela bronzu u Argentini. Niš je opet uživao u vrhunskoj odbojci početkom septembra. Evropsko prvensto za juniorke je osvežilo kraj leta u Nišu i upotpunilo sportsku ponudu. Mlade odbojkašice na čelu sa Nišlijkom Danicom Radenković su u grupnoj fazi bile nadmoćne, ali su u finalu izgubile od Italijanki. Organizatori i evropska delegacija su bili zadovoljni viđenim, a Niš ostao da čeka da mu se probudi ženska odbojka.

Ni muška odbojka nije u vrhu u Srbiji. Prošle sezone odbojkaši Niša su se borili u plej ofu za Superligu, a na početku ove zalepljeni su za dno tabele. Pobede su im izmicale, neki igrači odlazili, a klub je ostao da se bori za opstanak. U prvenstvu nije išlo, ali su se u Kupu pokazali. OK Niš je stigao do četvrtfinala, gde je obe utakmice Vojvodina dobila maksimalnim rezultatima. Osetili su na svojoj koži kako se igra na vrhu, a da bi Niš češće gledao naše vrhunske odbojkaške klubove, moraće mnogo da se radi. Ili ćemo za dobru odbojksu čekati leto da bi karavan Svetske lige svratio.

Niški koletivi nisu nam 2010. godine doneli mnogo razloga za slavlja i hvalu, ali su se pokazali takmičari pojedinačnih sportova. U godini kada je Srbija slavila Noleta, Janka, Viktora i Zimonjića i Niš se pokazao svetu sa jednim teniskim biserom. Natalija Kostić je godinu završila sa polufinalom Oranž Boula do 18 godina i kao 17. teniserka na ITF listi. Natalija neće stati na ovoj poziciji pošto će već na početku nove godine stići do 13. mesta juniorske rang-liste.

Još jedna medalja i to srebrna, stigla nam je sa Evrpskog prvenstva u kik-boksu. Nišlija Stevan Živković je u „dresu“ Srbije postao vicešampion Evrope u disciplini low-kick. Stevan je evropskoj medalji dodao titule prvaka države (low-kick i full contact) i još jedno srebro, ali na Balkanskom prvenstvu. Još jedno balkansko srebro je doneo džudista Nikola Milošević. Nikola je prvak države, a godinu će pamtiti i po učešću na Svetskom i Evropskom prvenstvu. Pokazali su se i plivači, gimnastičari, biciklisti i drugi, ali zbog lošijih uslova i manje ulaganja nisu dobili priliku da se pokažu van granica.

A priliku da se pokaže pred bivšim svetskim prvakom u šahu dobio je i internacionalni majstor iz Niša Miroslav Miljković. Studentski reprezentativac Srbije odigrao je revijalni meč sa Anatolijem Karpovim. Rezultat nije bio u prvom planu, bilo je bitno da je Niš opet, bar na kratko, bio u centru šahovskih zbivanja. Karpov je odneo pobedu, a Miljković je dobio neprocenljivo iskustvo.

Sportsku godinu je završio i zaokružio Izbor sportiste godine. Sportski novinari i bivši najbolji sportisti nagradili su ovogodišnje rezultate. Lidija Mihajlović je 8. put dobila priznanje kao najbolja, dok je najbolja među mladima ove godine bila Natalija Kostić. Rukometašice Naise su izabrane za najbolji kolektiv Niša, čime se pokazalo da je godina definitvno pripala ženskom sportu. Izabran je i sportski novinar godine, a to je novinar sportske redakcije Narodnih novinar Branimir Živković. Sportska ličnost godine je Dragan Stojković Piksi koji je kao trener osvoji prvenstvo Japana sa Nagojom.

Na kraju, možemo samo da poželimo zdraviju, srećniju i uspešniju sportsku 2011. godinu.