Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

12:22, 24. 6. 2019.

| Zabava

Serija o Černobilju podstakla mračni turizam, iz Niša nema ponuda, ali ima zainteresovanih za put

Autor:Ljubica JocićIzvor:Južne vesti
foto: Simon Smith, flickr.com
Petodelna mini-serija "Černobilj" često inspiracija za odlazak u Pripjat; foto: Simon Smith, flickr.com

Igrana priča o tome kako je planetu zadesila tragedija čije se posledice i dalje osećaju, naterala je ljude iz svih delova sveta u "grad duhova" Pripjat, najbliži najvećoj tehnološkoj katastrofi u istoriji čovečanstva - nuklearnoj elektrani Černobilj. Među onima koji bi da vide kako je vreme stalo u ovom delu Ukrajine jeste i jedan Nišlija, ali turističkih ponuda iz Srbije za Černobilj još nema.

Da li je istinita priča o najvećoj tehnološkoj katastrofi u istoriji čovečanstva, dobra podela uloga, gluma, kvalitetna produkcija ili nešto drugo presudilo, ali za kratko vreme serija Černobilj emitovana na HBO kanalu izbila je na prvo mesto liste IMDB-a sa najvišom prosečnom ocenom 9,5 gde je glasalo preko 250.000 registrovanih korisnika sajta, ali je takođe i motivisala hiljade ljudi da mesto nesreće izaberu kao obaveznu turističku destinaciju koju žele da posete.

nikola-lazarevic,-foto-stefan-djakovic Nikolu Lazarevića serija naterala da razmišlja o putu u Černobilj; foto: Stefan Đaković

Nišlija Nikola Lazarević se pod utiskom serije odlučio da mu jedno od narednih putovanja bude Pripjat, kako bi, kaže, mogao da vidi jedinstvenu sliku za koju je zaslužan ljudski faktor.

Serija je fantastična, a ona me je i inspirisala. Jedinstvena je prilika da vidiš neko nuklearno postrojenje, da vidiš mesto koje je preživelo jedno od najvećih katastrofa i da vidiš bivši SSSR kako je autentično izgledao 1986. godine, zatim tu arhitekturu, spomenike, grafička rešenja i drugo - priča Lazarević.

Bezbednost i eventualna radijacija mu ne predstavljaju problem jer, kako kaže, u Nišu nije ništa bolje pošto svakodnevno padaju fasade sa zgrada i uvek postoje i druge opasnosti.

Još jedan od razloga zašto bi Nikola otišao na sever Ukrajine jeste i što je njegova baka Katarina iz okoline Kijeva, a kada bude isplanirao put u njen zavičaj, uradiće to u sopstvenoj režiji jer kaže da je tako najlakše.

Jedini je problem, ako se to može nazvati problemom, stići u Kijev, ali od kuće sve možeš da organizuješ i platiš. Sada je krenuo i let iz Beograda za Kijev, pa je lakše. Znam da je potrebna dozvola ukrajinskih vlasti za obilazak Černobilja, ali to se sve rešava prvo elektronski, a potom u Kijevu - kaže Lazarević.


Kako otići u Pripjat?

foto: Ian Bancroft, flickr.com Pripjat, grad duhova; foto: Ian Bancroft, flickr.com

Za ljubitelje ovakve vrste turizma, poznatijeg kao “mračni turizam”, put u Kijev iz Niša nije tako jednostavan, ali opet postoje mogućnosti u sopstvenoj režiji.

Najlakše je, svakako, avionom za Kijev i to iz Beograda, linijom koja ide tri puta nedeljno ili iz Sofije odakle ima svakodnevnih letova za glavni grad Ukrajine. Ukoliko neko ima želju da poleti sa niškog aerodroma, morao bi da ide preko neke od destinacija kao što su Beč, Bratislava, Bergamo, Cirih, do kojih lete avioni iz Niša, pa dalje na let za Ukrajinu.

Da li postoji strah od radijacije ili je jednostavno navika da se odmori “troše” na mora u okolini ili planine, Božidar Jović iz agencije "Galileo turs" iz Niša kaže da nema potražnje za aranžmanom u Černobilj.

U Srbiji nema ponude za Černobilj. Ovde se ljudi premišljaju i da odu u Egipat jer im je nesigurno, a kamoli u Černobilj i za to još da plate. Možda bude neke ture za Černobilj iz Srbije, ali ne verujem da će biti mnogo zainteresovanih - kaže Jović.

foto: Ian Bancroft, flickr.com Zbog serije Černobilj rezervacije za put u Pripjat tokom maja ove godine su za 30 % češće nego u istom periodu prošle godine; foto: Ian Bancroft, flickr.com

Ni u drugim turističkim agencijama nema ponuda za ovu rutu, čak kažu da su iznenađeni pitanjem da neko želi da ode u grad koji je 26. aprila 1986. godine pretrpeo najveću ekološku katastrofu.

Prema pisanju Washington post-a, zbog serije Černobilj rezervacije za put u Pripjat tokom maja ove godine su za 30 % češće nego u istom periodu prošle godine, a očekuje se i porast tokom ovih meseci.

Ako se neko odluči da ipak ode u Černobilj, ne može to da uradi bez posebne dozvole koju izdaje ukrajinska Vlada.

Agencija "CHERNOBYLwel.come" iz Slovačke nudi različite ture, sa svim dozvolama, dozimetrima, a postoje i ponude za odlazak u zabranjene zone, kao i obilazak nuklearke. Cene su od 119 evra pa naviše.

Uz obaveznu dozvolu ukrajinskih vlasti, potrebno je da posetioci imaju više od 18 godina, zatim pantalone sa dugim nogavicama, zatvorenu obuću, majicu dugih rukava ili jaknu.


Realan strah za bezbednost

foto: Brittany, flickr.com Agencija "CHERNOBYLwel.come" iz Slovačke nudi različite ture koje vode u Černobilj; foto: Brittany, flickr.com

Da je strah za bezbednost na prvom mestu kada se pomisli na put u Černobilj govori i činjenica da se u reaktoru 4 trenutno nalazi oko 135 tona visoko radioaktivnog urana i plutonijuma, piše Nedeljnik.

Danas radijacija 100 metara od reaktora iznosi oko 500 milirendgena na čas, što je oko 50.000 puta veća količina zračenja od “normalne” - piše u tekstu Nedeljnika.

Prema zvaničnim podacima Ujedinjenih nacija 50 ljudi je poginulo u samoj nesreći, a još 4.000 njih od posledica radijacije.

Studije pokazuju da je na stotine ljudi obolelo zbog radioaktivnog zračenja posle eksplozije, a procena je da je, direktno ili indirektno, eskplozija odnela oko 200.000 života tokom dve decenije nakon katastrofe.


Serija koja je zaludela svet

Petodelna mini-serija, čija je prva epizoda emitovana 6. maja, uspela je ono što nije pošlo za rukom serijama kao što su Igra prestola, Prijatelji, Bekstvo iz zatvora, Breaking bed ili Simpsonovi - postala je nabolje ocenjeno televizijsko ostvarenje na IMDB, sajtu koji poseduje bazu podataka o svim poznatijim filmskim i televizijskim ličnostima, filmovima, televizijskim emisijama, serijama, reklamama i video-igrama.

Černobilj, kako piše na sajtu HBO-a, predstavlja dramatizaciju priče o nuklearnoj nesreći iz 1986, "jednoj od najvećih katastrofa koje je izazvao čovek i hrabrim ljudima koji su žrtvovali živote da spasu Evropu od nezamislivog uništenja".

Svi likovi u seriji su iz realnog života, osim nuklearne fizičarke Ulane Komjuk, čiji lik predstavlja sve nuklearne fizičare SSSR-a koji su pomagali profesoru Legasovu u saniranju štete nakon eksplozije.

Inženjer Oleksij Breus, koji je bio član osoblja elektrane i samo par sati nakon nesreće ušao u kontrolnu sobu reaktora broj četiri, rekao je da su "tvorci serije dobro prikazali dejstvo radijacije na ljudsko telo", prenosi BBC na srpskom.

Černobiljska katastrofa je opisana moćno, kao globalna katastrofa u kojoj je stradao veliki broj ljudi. Takođe, emocije i raspoloženje iz tog vremena prikazani su prilično precizno, i među osobljem i među vlastima - rekao je Breus, a prenosi BBC na srpskom.

"Černobiljska katastrofa" se dogodila 26. aprila 1986. u nuklearnoj elektrani "Lenjin" u blizini grada Pripjat u Ukrajini i mnogi smatraju da je to najveća ekološka katastrofa u istoriji čovečanstva. Pripjat nije bio odmah evakuisan.

Prvo zvanično saopštenje o tragediji pojavilo se u sovjetskim medijima dva dana kasnije, a u tadašnjoj Jugoslaviji tek 30. aprila. Najveća koncentracija radioaktivnosti u vazduhu u Beogradu je bila 2. maja po podne, piše Nedeljnik.

Tog petka, beogradski vodovod prekinuo je da uzima vodu iz Save, a isključen je i dunavski (vinčanski) vodovod. Tada moćnom PKB-u naloženo je da mleko isporučuje samo od krava koje se stajski hrane. Za zeleno povrće i dalje je važila preporuka: ne upotrebljavati - piše u Nedeljniku.

Poslednji reaktor je 15. decembra 2000. godine isključio tadašnji predsednik Ukrajine Leonid Kučma i tako je ova elektrana prestala da proizvodi električnu energiju.

Iako vlasti Ukrajine navode da u Černobilju neće biti moguć život još 24.000 godina, to ne sprečava da ovaj grad "živi" kroz turizam. Serija je svakako pomogla turističkoj ponudi ovog dela Ukrajine, ali i mnogobrojnoj publici da dobije sliku kako ljudska greška može da napravi veliku štetu čovečanstvu.

Podeli sa prijateljima
Povezane teme:
Komentari
Poslednji komentari
  • Marko

    15:28 // 24. 6. 2019.

    Zonu sam želeo da posetim kada sam odigrao S.T.A.L.K.E.R.-a.

  • Rade

    15:06 // 24. 6. 2019.

    Nema serija o 200000 zrtava nuklearnih bombi bace ih na Hirosimu i Nagasaki. Toliko je poginulo samo od eksplozije, broj zrtava posledica radijacije je jos veci. Ali o tome nema price, samo anti-ruska propaganda.

  • srba

    12:52 // 24. 6. 2019.

    nesto bas i ne bih iso tamo ;) a serija je u americkom stilu akcioni film !!!

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.