Aleksandar Stankov

Na stranu svi zakoni i stranački ukori, svi koji su na javnim funkcijama ne treba da ćute upravo zbog onih koje najviše vole, doduše uglavnom u predizbornim kampanjama, a to su građani ili, kako neki vole da kažu, narod.

Nismo ni očekivali da će posle najnovijih paljenja automobila gradonačelnik sam da se obrati uplašenim Nišlijama na tu temu, ali je zato na novinarsko pitanje odgovorio da je to “posao državnih organa”. Ipak, tabloidne naslove o navodnom pozivanju dela opozicije na puč ili državni udar i navodne pretnje predsedniku Srbije, niški gradonačelnik je mnogo konkretnije komentarisao – pozvao je državne organe da se time “što pre pozabave”.

Najnovije ideje Vlade Poljske o osnaživanju i udruživanju svakako jesu u osnovi političke, ali nisu daleko od realnosti u kojoj u ovom trenutku živi dobar deo, ako ne i čitava Evropa. Drugo je pitanje koliko ta politika vredi, ali ako će da guši različite slobode kako bi se održala, onda takva politika ne vredi ništa, koliko god da je realna.

Nišlija Duško Radović je osamdesetih godina prošlog veka parlamentarizam u komunizmu ili socijalizmu, kako kome drago, opisao sledećim rečima: „Drugovi i drugarice, ne spuštajte ruke, ima još da se glasa“. Bojim se da prošetam do sale niškog parlamenta. Pojedinci iz vladajuće većine možda još drže podignute ruke. Za svaki slučaj.

Tomas Man je jednom zapisao da “čak i štetna istina vredi više od korisne laži”, ali naprednjaci izgleda nikako to da shvate, pa im se priča o uspehu saobraćaja (drumskog i vazdušnog) iz 2016. godine, kao bumerang vraća dve godine kasnije i dobro drma rejting.

Puno toga je nejasnog u vezi sa odlukom gradskih vlasti da poklone niški aerodrom Državi, ali se spekuliše da je ideja da se time omogući monopol beogradskom aerodromu. Ukoliko ovu odluku, međutim, usvoji lokalni parlament, Nišlije neće izgubiti samo ingerencije nad sopstvenom vazdušnom lukom, već mnogo više od toga.

Već godinama živimo u toj “izvrnutoj torti” kojoj dno na vrhu stoji, a poslednjih godina sve intenzivnije, jer su sve veći napori da nam nenormalno naprave normalnim. Pa nas tako svakodnevno drže u strahu zaverama i izmišljenim ratovima, dovode u zabludu supemenima i kvazi-moćnicima, dele na podobne i nepodobne i degradiraju besprizornostima sa malih ekrana.

Ukoliko bismo jednom rečju definisali nedavno završeni konkurs za izbor direktora niških preduzeća, ta reč bi bila – bruka. Ono što preživljavamo ovih dana sa izgorelim kolima funkcionera, dok oni sumnjaju da su požari podmetnuti, nije ništa drugo do nečiji – bes.

Živimo u vremenu u kojoj je mutiranje vrlo čest pojam. Prvo su mutirale kornjače u crtanom filmu i postale su nindže, a danas mutira sve – od životinja, preko biljaka do virusa. U tom procesu mutacije, izmutirala je i jareća brada. Dobila je neki drugačijii oblik, pa napala Čoveka.

Napričao nam je svašta, izobećavao, otvorio pogon Leonija gde će ljudi raditi za 240 evra, bacio kamen temeljac za fabriku za koju ne znamo koliko para građana dobija po radnom mestu, pohvalio se da nam je on “sredio” Klinički centar, pozdravio simpatizere SNS u Domu zdravlja i otišao.

Da li neko veruje da aktuelna politička garnitura ulaže više u Niš izgradnjom nekoliko fabrika i rekonstrukcijom nekoliko fasada, nego što se ulagalo pre pedesetak godina kada su izgrađene, ne samo većina ulica, bulevara i auto-put, nego i skoro sve fabrike, stambene zgrade za kolektivno stanovanje, hala, stadion, Dom zdravlja i još mnogo toga?

Prošle nedelje niška Skupština odlučila je da se “zahvali na saradnji” Ivanu Vukoviću, koji je prethodne tri i po godine, ispostavilo se nelegalno, bio direktor niškog teatra. Novinari Južnih vesti od prvog dana ukazivali na sve nezakonitosti u imenovanju pomenutog za direktora Narodnog pozorišta, ali eto, neka zvanična institucija je to pečatirala tek nakon što je Vuković izgurao skoro ceo mandat.

Budžetska šerpa iz koje svi kusamo, bez obzira na priče o BDP-u, avionima i kamionima odavno je prazna i kašiku vučemo po dnu, pa zato gospodo naprednjaci – nemojte više tako da nas branite.

Izgleda da ministri polako počinju da rade na ispunjenju obećanja premijera Aleksandra Vučića datim za govornicom u Vladi Srbije, da će SNS u Palanci ostvariti apsolutnu pobedu. 

I da, naravno da su ove radikalne izjave Vučića i Bulatovića, ovi radikalni potezi, radikalna prozivanja i radikalan pristup problemima i onima koji drugačije misle – strašni. Samo pokazuju koliko im je tesno u demokratskom odelu, koliko im ono nije po meri. 

Ako ćemo da budemo tako neažurni i nemarni i/ili da mehanizme države koristimo u političke svrhe i to za „osvajanje“ opštine sa oko 6.000 glasača, onda je možda bolje da dignemo ruke od Evrope. Britanci su imali „Brexit“, skraćeno od „Britain exit EU“, a mi da odmah proglasimo „Serbquits“, skraćeno od „Serbia quits EU“. Tako je, da proglasimo, jer šta će nam glasanje kad je, kao što vidimo, ionako besmisleno. Da odustanemo, brate, i ne lažemo ni sebe, ni njih.

Ovih dana verovatno i vas, kao i mene, mnogi pitaju za koga da glasamo. Meni dodaju “ajde, ti si novinar, kaži za koga da glasamo”. Ne znam za vas, ali ja nemam konkretan odgovor, jer bi to trebalo da bude lični izbor. 

Dokle ćemo da slušamo o Beogradu i “ostatku Srbije” kako neki vole da kažu? Dokle ćemo da slušamo o Beogradu kao da je to posebna država, posebna planeta?

Poslednja sednica niškog parlamenta održana je, najblaže rečeno, u vrlo čudnim okolnostima. U najkraćem – nije bilo TV prenosa, opozicija napustila salu, a vladajuća većina pedesetak tačaka usvojila za oko 2 sata bez da diskutuje o ičemu.