Danijel Dašić

Čak šest puta su odbili da usvoje predlog opozicionih poslanika koji olakšava lečenje dece u inostranstvu. Kao i predlog da se porez od igara na sreću, gde 50% ide u budžet Srbije, od koga se inače samo 4% odvaja za lečenje bolesne dece, poveća na 25%.

Samo tog dana, važi specijalna akcija – glasajte jednom, a dobijate čak dve barbike po ceni jedne, jer dobijate i odborničku barbiku, da se igra u vašoj lokalnoj skupštini. Svestan je tvorac ove lutkarske predstave da mora da pravi akciju, i da mora više nego ikada da reklamira svoje barbike, jer je sve manje glasača, a sve više birača u Srbiji.

Ne znam da li ste primetili, ali ovih dana je baš aktuelno zdravstveno stanje jedne veoma bitne institucije u Srbiji. Ne, ne pričam o hroničnom bolesniku, tu smo svi svesni da leka više nema. Reč je mnogo bitnijoj temi, a to je sistem zdravstvene zaštite u Srbiji. Izgleda da je i vlast primetila da lekari i medicinske sestre polako postaju ugrožena vrsta kod nas, i da im preti totalno istrebljenje.

Za sve koji su se brinuli da li je još živa Radna grupa protiv aerozagađenja u Nišu, stiže dobra vest. Živi su! Doduše, ne možemo da kažemo, onako narodski, da „su živi i zdravi“, jer za ovo drugo još nema dokaza.

Pre izbora je raspušten parlament, a vlada je podnela ostavku, kako bi se formirala prelazna tehnička vlada koja dobija mandat da obezbedi legitimitet izbornog procesa. Sve je ovo deo sveobuhvatnog dogovora da bi se sprečio bojkot i obezbedilo učešće opozicije na predstojećim parlamentarnim izborima.

Čudna neka ova 2020. godina. Prestupna. I po julijanskom i po gregorijanskom kalendaru donosi dan više. Ovde kod nas u Nišu napredni kalendar donosi pored dana više i četiri nove naplatne rampe, kao i razna predizborna čudesa, od kojih je prvo, baš to „asfaltiranje“ bulevara Nikola Tesla rizlom.

Evo, da mi je neko rekao pre samo par meseci da će republička vlast kopirati fazone i fore od ovih naših iz Niša, rekao bih mu da laže. Ali, u nedostatku novih (čitaj, bilo kakvih) ideja, odlučila Ana da iskopira Darkov štos sa radnom grupom za sprečavanje (čitaj, ignorisanje) zagađenja.

Na početku 21. veka Rusi su konačno odlučili da „odseku“ takozvani prst cara Nikolaja, te da tako isprave trasu na železničkoj liniji koja vodi od Moskve do Petrograda, nekih 150 godina nakon što je napravljena. Reč je o čuvenoj urbanoj legendi koja je prenošena sa kolena na koleno i u zavisnosti od vremena menjala svoje glavne junake, od cara Nikolaja, sve do „tovariš“ Staljina.

Da se razumemo na početku, to što je ova jalova potera bila predmet podsmeha i neverice, najmanje krivice imaju sami pripadnici bezbednosnih snaga. Tu se zna ko komanduje, a ko mora da izvršava bez pogovora.

Evo nama još jedne Nove godine. Osme po redu po novom naprednom kalendaru. Da li će nas približiti #BudućnostSrbije ili ne? Jedno je sigurno. I dalje nema obećane prosečne plate od 500 evra. Izgubila se negde između preplaćenih koridora, potplaćenih političara, lažljivih funkcionera i neplaćene radne snage. Ali to nije problem za našu vlast.

Ovde je izgleda na delu dobro organizovano preuzimanje države od strane brže, jače bolje organizovanog političkog kriminala, sve zakamufliranog raznoraznim mušemama #zlatnodoba, koje glume reforme, unapređene institucije i uređenu državu. I sve to naravno uz trubače na auto-putu i opštenarodno veselje na ružičasto srećnom pravu da znamo sve.

Ajde i da razumemo naprednjake, svi znamo koliko im teško ide ta škola. Ali šta da kažemo za ostale političke pijavice na gradskoj hobotnici koji isisavaju novac iz džepova građana i građanki kroz virtualno virtuozni budžet već više od 15 godina?

Sad ostaje da se vidi da li još uvek ima zakona u ovoj državi. Jer će inspekcija morati da da odgovor ko je sprečio da se podigne čeona naplatna stanica kako je planirano i ko je odobrio bespravnu gradnju bočnih naplatnih stanica.

Gledam ovu seriju „Senke nad Balkanom“ i jedna stvar mi nije jasna. Zašto je vlast bila toliko protiv te serije, da je morala da „nestane“ sa našeg prava da znamo sve?

Ne kaže se bez razloga da je sloboda – hrabrost. I odluka. Koju svako od nas mora da donese. Da li stvarno mislite da hronični bolesnik, praćen sa desetak najvernijih sledbenika sekte, okružen sa par stotina kriminalaca i potopljen u sendvičarsku gomilu koju čini više desetina hiljada pacijenata, ima toliku moć?

Ovih dana smo svedoci još jednog istorijskog podviga našeg malog Aleka. Sam i ničim izazvan, uspeo je da smanji Šešelja na njegovu portabl verziju i predstavi je javnosti pod imenom – Miša Vacić.

Nakon što je svima postalo jasno da je vlast prodala Kosovo i Metohiju, izgleda da biračima i nije više bilo stalo da kupuju prazna obećanja, pa smo proveli čitave četiri godine bez vanrednih rasprodaja izbora.

Snovi se polako raspršuju. San sendvičara o plati od 500 evra. San Malog da bude doktor. San naprednjaka da im na godišnjici peva hor gimnazije iz Novog Sada. San malog Aleka o unosnom razgraničenju sa Kosovom i Metohijom.

Da li vam je sada jasno zašto mali Alek toliko voli razgraničenje? Ako nije, samo ukucajte u Google „Vučić, razgraničenje“ i izaći će vam, verovali ili ne, preko 300.000 naslova, gde mali Alek jednog dana kaže „mora razgraničenje na Kosovu“, pa onda drugi dan kaže „nema razgraničenja“ i tako sve u krug. Samo za naše lepe male „zlatne ribice“ u Srbiji.

Nestaje i ona pametna Srbija. Nema šta da kaže u poplavi laži i prepisivača. Zamislite samo šta bi Tesla, Pupin ili Milanković poručili “najboljem” studentu ikada Pravnog fakulteta u Beogradu, i njegovim plagijatorskim naprednim hordama, koje su nam u zadnjih sedam godina zaposele univerzitete i uništile nauku?