Danijel Dašić

Da li smo stvarno toliko primitivni i zaostali, da pristajemo da nas tretiraju kao Indijance. Ono, u fazonu, daj im vatrenu vodu i neku zanimaciju (čitaj sendviče i rijaliti) i biće mirni i poslušni?

A nema više ni Pacolijeve jahte, da mu pomogne da opet preveze Srbe žedne preko vode. Potopio je ovaj izborni cunami. Posle Severne Makedonije, i na Kosovu i Metohiji su izgleda počeli da duvaju neki drugi vetrovi.

Nije da se hvalim, ali mislim da je Srbija ipak pionir u ovom komedijaško političkom rijalitiju, jer je sada već davne 2012. postavila temelje nove političke realnosti, kad su dva politička stiropor-up komedijaša uspela da ubede građane da je napredni radikalizam budućnost demokratije u Srbiji.

Šta raditi kad vas umesto jutarnje kafice probudi zvuk gradilišta u vašem dvorištu?

Možda da pitate svoju decu. U kakvom stanju im je škola? Da li piju vodu sa česme ili traže pare za flaširanu? Ili bolje proverite sami sledeći put kad imate neku godišnjicu mature. Iskoristite izgovor i slabiju bešiku da vidite da li se išta promenilo u školskim toaletima od dana kad ste vi bili u đačkoj klupi.

Nekada je britanska mornarica na vrhuncu svoje moći regrutovala samo mornare neplivače. Jer neplivači nisu imali drugi izbor nego da brane brod do zadnje kapi krvi. E baš zato danas mora dr Nešica da obezbedi novi mandat za #BudućnostSrbije, kao predsednik odbora za kontrolu izbora.

Baš kao što naslov gorepomenute ekranizacije romana Mir-Jam nema nikakve veze sa samim romanom, tako i medijsko izveštavanje o inicijativi predsednika za „vađenje olupine srpske nauke i obrazovanja“ i vraćanje na kurs za Šangaj, nema nikakve veze sa stvarnošću.

Osnovni elementi problematičnog ponašanja svakog pubertetlije su naravno, agresivno ponašanje, ljutnja, vika, nekontrolisani izlivi emocija, vređanje, grubost, pretnje usmerene prema svima koji im se suprotstave, i naravno negiranje svake odgovornosti za takvo ponašanje. Zvuči poznato?

Sa druge strane, uz sve pošasti, #zlatnodoba nam je donelo i neke nove „studente“, one što završe fakultet za par dana samo zbog diplome. Znanje im ne treba. Imaju partiju. I tu je veliki vođa, koji se razume u sve.

Nekad davno, davno, čak još prošle godine, počela je ta neprikosnovena i svepitajuća EU da primećuje sve jači miris uginule demokratije u Srbiji. Sveže iskopane humke, u koje je vlast pod zaštitom medijskog mraka “sahranjivala” građanske slobode, ljudska prava, institucije sistema, pa čak i ponekog političkog protivnika, su se toliko namnožile, da su počele da sve više sapliću Srbiju na njenom evropskom putu.

Koliko god nas scenaristi i režiseri ove višestranačke telenovele sluđivali stalnim obrtima i zapletima, ne treba zaboraviti da ipak mi biramo u kojoj priči želimo da živimo.

Uz citiranje jedne izjave čuvenog francuskog generala iz Prvog svetskog rata o moćnoj srpskoj vojsci, kad je navodno rekao „ni naša konjica nije mogla da stigne vašu pešadiju“. Da li je to istina ili samo laskava verzija izjave „pustili smo vas da prvi izginete“?

Ko glasa, kajaće se. Ko ne glasa, opet će se kajati.

Pre dve godine, jureći belog zeca i ludog šeširdžiju, naša Ana je uskočila kroz krivo ogledalo u praznu stolicu predsednika Vlade, i tako nastavila „bajku“ u kojoj živimo. Nije ona tu ništa menjala, samo je malo „ušminkala“, takoreći digitalizovala.

Jer je jedina kanalizacija u koju ova vlast voli da ulaže, ona digitalno televizijska, kojom se smrad i fekalije ružičasto srećnog prava da znamo sve, svakodnevno širi Srbijom.

I šta reći na kraju? Još jedna nedelja i još jedan blam ove vlasti. Protestuju studenti, srednješkolci, profesori, nastavnici.

Da li stvarno verujete kako se naša vlast naprasno promenila nabolje i odlučila da poštuje Ustav i zakone ove države i zašto ne? I da ćemo stvarno ući u EU sa ovakvom zarobljenom državom u kojoj važe partijski zakoni i odluke samo jednog čoveka? U pravu su Ana i Jadranka. Ovo više uopšte nije smešno.

Ovog juna su nam se hiljadugodišnje poplave desile, evo već treći put zaredom u zadnjih par godina – odnosno po novom računanju vremena u godini 7. AV, sedma godina od dolaska Aleksandra Vučića na vlast, ili 2019. posle Hrista, ko još računa po starom kalendaru.

Sa željom da se što pre krene u lečenje Srbije, u prilogu je samodijagnostika indikacija i kontraindikacija prisustva radikalno naprednog virusa, kao prvi i veoma bitan korak u lečenju te opake bolesti.

Konačno je skinut veo tajne sa predsednikove Političke platforme za razgovore sa predstavnicima privremenih institucija samouprave u Prištini, koja predviđa da svako rešenje dijaloga Beograda i Prištine mora da bude u skladu sa Ustavom i Rezolucijom 1244 i da Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova.