Miodrag Stanković

Na pragu smo leta, temperatura raste i sve je više gostiju i stranih turista u našem gradu. A kako nam Niš izgleda i kakav utisak ostavlja, nije za pohvalu i moram javno da kritikujem.

Radnici i “Radnički” bili su simbol našeg veselog, nasmejanog, čistog, dobro raspoloženog grada, grada koji je svoju decu čuvao, a svoje fabrike uzdizao do kulta.
Mašinska, Elektronska, Jastebac… Bila je čast biti deo tih sistema. Danas su oni neprijatni, nepoželjni, otpisani.

Da li znate kako izgleda život u porodicama koje svoju decu teraju na prosjačenje, skitnju i krađu? Da li znate da ta deca spavaju u hladnoći i gladi? Da li vas je sramota koliko im je dobro?

Niko nije pokazao volju da se građanima nađe u ovoj situaciji, da pokuša da im olakša probijanje kroz smetove, jer je za ovu vlast Kalač brdo ravno Mont Everestu, a Duvanište arktičkoj ledenoj pustinji.

Na prostoru kasarne “Bubanjski heroji” do 2017. godine trebalo je da zasija Novi Niš. Međutim, sudeći po tome kako se aktuelna gradska vlast od 2012. godine do danas ponaša, i Novi Niš će biti još jedno mrtvo slovo na papiru, jer investitori ni do danas nisu dobili građevinsku dozvolu, a izgovori za to su, blago rečeno, smešni.

Nažalost, Niš je upravo dostigao još jedan neslavni rekord u istoriji Srbije. Servirano nam je, naime, najveće poskupljenje naknade za izdavanje lokacijskih dozvola ikada, jer je pomenuta dažbina sa dosadašnjih 980 skočila na 25.000 dinara.