Radomir Videnović

Napisah „čuvajmo dom svoj, domovinu“, čuvajmo i sačuvajmo. A onda, kafkijanskim obrtom, eto situacije da treba da se branimo i da – čuvamo sebe.

Ja sam od onih koji misle da je sve(t) iz knjiga (a mislim na literaturu), da se sve u knjigama rađa, a onda dolazi na svet i živi kao predskazanje i predviđanje, pa živi svoj – i naš – stvarni život.

To nisu mali narodi već neke zemlje koje imaju manje stanovnika nego neke druge, i slute da se kroji neka nova, druga prošlost. Ima li tu naše, „male“ budućnosti?!

Pred dolazak 2022. godine pozivam vas na veselje sa čašom vina visoko, za zrelost uzdizanja i uviđanja našeg, za sve naše Karijatide, koje nas na videlo ovog sveta donose i dalje nose.

„Društvo je patološki podeljeno. Te podele su neverovatne. Jedna od mojih misija po povratku (…) i jeste da radim na tome, da makar u oblasti kojom se bavim, te podele ublažim.“