Fiskulturna sala u OŠ „Branko Radičević“ u Bujanovcu, koja je pre pola godine otvorena nakon rekonstrukcije vredne 150 miliona dinara, sada se ne koristi jer je parket podignut, a prema rečima direktorke izvođač radova je došao da to popravi. Kaže da je uočeno dosta propusta u radovima i da su o tome obavestili nadležne. Kako […]
Studenti, nekadašnji učenici bujanovačke Osnovne škole „Branko Radičević“ uputili su danas otvoreno pismo direktorki i svojim bivšim nastavnicima i učiteljima. Na pismo je svoje potpise stavilo 36 akademaca sa raznih fakulteta u Srbiji, pišu Bujanovačke. Oni od od svojih učitelja, učiteljica, nastavnika i nastavnica, onih koji su ih naučili prvim slovima, sada traže podršku u […]
Hiljade teških povreda na radu beleže se godišnje u Srbiji. Međutim, veliki broj povreda se ni ne prijavljuje inspekciji rada, dok se profesionalne bolesti sistematski ignorišu. Mali broj firmi snosi posledice, a teške povrede radnicima menjaju život iz korena – pored fizičkih tegoba, imaju i ozbiljne psihičke probleme. Zbog toga što država ne priznaje delimični invaliditet i teško dobijaju odštete od poslodavaca – neretko im je ugrožena i finansijska egzistencija, pokazuje istraživanje BIRN-a.
Miholjsko leto je možda zavaralo jedne, a strah od zime uplašio one druge koji su ogrev nabavili već na proleće pa je manja potražnja oborila i prošlogodišnje cene, ali sada su hladniji dani povećali potražnju. Neke toplane podigle su cene, a ogrev nije toliko poskupeo pa se kubik drva prodaje, u zavisnosti od mesta u Srbiji, od 6.000 do 10.000 dinara, pelet oko 25.000 i više, a ugalj po toni oko 20.000 dinara. Procena Agencije za energetiku je da će ova zima najisplativija biti onima koji se greju na drva, a najskuplje će proći oni koji se greju na struju.
Nestašica vode sve češći je problem sa kojim se suočavaju građani cele Srbije, a pored restrikcija je i sve više onih koji vodu nemaju i tokom celog leta. Dotrajale mreže i česti kvarovi takođe su gorući problem mnogih gradova, a tokom jula i avgusta više od 65 mesta u Srbiji nije imalo dovoljno vode, od čega su 7 bila na jugu Srbije. Problema je bilo u u Nišu, Lebanu, Svrljigu, Bujanovcu, Leskovcu, Aleksincu, Vranju, Dimitrovgradu, a brojna pojila su takođe presušila. Ispravnost vode bila je upitna u Kragujevcu, a u Gornjem Milanovcu, koji je uvek imao višak vode, ovog leta došlo je do nestašice.
Prošlo je 11 godina od kada su tadašnji gradonačelnik Niša i predsednici 7 okolnih opština potpisali ugovor o regionalnoj deponiji „Keleš“, ali se ona nije izgradila. O njoj nadležni više i ne govore, a nakon što je pre nekoliko godina najavljeno da će biti građen Centar za otpada sa spalionicom – i o tome se ćuti. Rešenja nema ni u Bujanovcu, gde redovni požari na deponiji direktno ugrožavaju zdravlje ljudi, regionalna deponija Čačanima nije donela trajno rešenje već probleme i Užičanima, a Kragujevčani, poput Nišlija, čekaju trajno rešenje i obećanja o regionalnoj deponiji.
Avgust je mesec poslednjih priprema za polazak u školu i nabavku školskog pribora, što deci predstavlja zadovoljstvo, a roditeljima donosi nove troškove. Za udžbenike i pribor ponekad je potrebno odvojiti i celu platu, naročio u porodicama sa dvoje i više đaka. Plate van Beograda u kom učenici dobijaju i po 20.000 dinara, a posebno južnjaka su među najnižima u Srbiji pa roditeljima opremanje školaraca predstavlja ozbiljan izazov.
Funkcionerska kampanja, politički turisti, otvaranje nezavršenih projekata, ali i opozicija koja veruje da će baš ovoga puta imati više glasova – sve to je samo deo još jedne kampanje prepune obećanja koja se završava u ponoć. U Nišu opozicija veruje da će „srušiti“ naprednjake, u Svrljigu naprednjaci tvrde da će smeniti Miliju koji je sa njima u republičkoj koaliciji, Bujanovčani su nacionalno podeljeni, ali i jedni i drugi se dele između sebe, dok u Čačku opozicija protiv koalicije oko SNS-a izlazi razjedinjena u nekoliko kolona.
Oko 600 dece još čeka na mesto u vrtićima „Pčelice“, dok je 6.852 dece upisano u 29 vrtića, koliko ih je u Nišu i okolini. Izgradnja vrtića u Trupalu i Panteleju bi trebalo da je pri kraju, najavljeni su radovi na vrtićima u Čairu i u Duvaništu, a bilo je najava da će i fabrika Olimpias dobiti obdanište. U Kragujevcu je cena 4.209 dinara, Bujanovcu 2.600, ali je malo mesta, dok su u Surdulici vrtići besplatni. U Nišu i Leskovcu cene godinama nisu menjane, u Vlasotincu roditelji plaćaju 6.507 dinara, a roditelje dece koja idu u neke niške privatne vrtiće od 1. maja dočekalo je poskupljenje od 3.000 dinara.
Zbog sve češćih napada napuštenih pasa, godišnje se izdvaja više stotina miliona dinara iz budžeta lokalnih samouprava za odštetu, a samo Niš godišnje plati više od 100 miliona dinara zbog ujeda. Isplaćuju se i odštete zbog udara autom, ali i zbog napada na stada. Bujanovac i druge opštine plaćaju i hvatanje pasa, u okolini Kragujevca i Čačka česti su napadi i na domaće životinje, a u Nišu je skoro milion dinara isplaćeno čak i zbog ujeda mačaka, pa gradonačelnica najavljuje komisije koje će ispitivati da li su ujedi bili lažni i ili građani obmanjuju Grad, dok se i dalje čeka ispunjenje višegodišnjeg obećanja za izgradnju prihvatilišta.
Datum lokalnih izbora još nije poznat, ali je kampanja već počela – dolaze poslanici opozicije, formiraju se nove grupacije, a predstavnici vlasti šetaju po Srbiji i hvale se i urađenim i onim što bi trebalo da bude, a što uveliko kasni. U Nišu prva istraživanja pokazuju da SNS i SPS ni zajedno neće imati većinu dok se i sama opozicija deli, u Bujanovcu predstavnici i Srba i Albanaca rade na zajedničkim listama, a uz Niš i grad Čačak spada u jedan od onih u kojima bi, prema anketama, SNS mogao da izgubi vlast. Ipak, u srcu Šumadije kragujevački naprednjaci su pregovorima u Beogradu spasili koaliciju i sačuvali još jedan mandat „na staklenim nogama“.
Povećanje minimalne plate koja je od januara porasla na 47.154 dinara u zemlji koju vlast predstavlja kao ekonomskog lidera Balkana, ne može „napuniti“ potrošačku korpu jer su minimalni troškovi prošle godine bili 52.155,31 dinara. Plate i penzije su za dve godine porasle za 28%, pokazuje jedno od istraživanja, a korpa sa stotinu najprodavanijih proizvoda u jednom trgovinskom lancu je poskupela za 48,2%. Veće plate, a niže cene imaju, prema istraživanju naših novinara, gotovo sve zemlje u okruženju i u celoj EU.
Na jugu, decenijama najsiromašnijem delu Srbije je samo u Nišavskom okrugu zvanično 26.700 nezaposlenih, a realne brojke, pa i poslednji popis pokazuju da je skrivena nezaposlenost čak 2,5 puta veća. U Šumadiji je oko 20.000 nezaposlenih, nešto manje u zapadnoj Srbiji, a među nezaposlenima prednjače žene, dok mladi koji ne odu iz Srbije najčešće posao traže preko agencija, koje opet ubiraju svoj procenat.
U Srbiji su od početka 2023. godine ubijene 22 žene, 2 devojčice i 1 transdevojka, podaci su Autonomnog ženskog centra (AŽC). Jedna od njih je i S. M. iz Pirota, koju je ubio njen bivši vanbračni partner M. M, i to nakon što ga je 9 puta prijavljivala nadležnima, pa su mnogi postavili pitanje da li su institucije zakazale. Iz AŽC-a kažu ih zabrinjava veliki broj ubijenih žena koje nisu ranije prijavile nasilje, jer nisu imale poverenje da će ih institucije zaštititi.
Floskula današnjih političara, naročito na jugu je da predizborna kampanja nikada nije prestala pa, umesto da institucije i javna preduzeća rade svoj posao, poslednjih godina je za to u Nišu zadužen karavan gradonačelnice Dragane Sotirovski koji obilazi delove i naselja Niša i daje obećanja. Zapošljavanja po ugovoru podrazumevaju uslovljavanja, odlaske na mitinge, broje se „novodovedeni“ i „sigurni glasovi“, organizuju se humanitarne akcije, a gase se i čitavi sektori ako se odbije stranačka poslušnost. Kampanja je počela, a formulare su dobili i radnici na naplatnim rampama, preti se i sindikalcima u Kragujevcu i pred najavljene izbore direktno se funkcijama i ucenama kroji politička volja svih građana Srbije.
Čak 130 zahteva iz osnovnih škola u Nišu od početka godine stiglo je Centru za socijalni rad da se uključe u rešavanje problema najčešće vršnjačkog nasilja, a početak oktobra obeležila je i tragedija u Niškoj Banji, gde je 13-godišnjak ubio vršnjaka i za to neće krivično odgovarati. Aleksa Janković je 2011. zbog vršnjačkog nasilja izvršio samoubistvo, a „Aleksin zakon“ za strože kažnjavanje nasilnika i onih koji ga zataškavaju je prevaziđen. I u Pčinjskom okrugu se nedavno desila serija nasilja među osnovcima, u Šumadiji je od početka godine bilo 59 slučajeva, učestalo je i digitalno nasilje, a anketa u Čačku pokazala je da se svaki sedmi učenik ne oseća bezbednim u školi.
Dok Leskovac ove sezone gosti Evropu mečevima beogradskog Čukaričkog, Surdulica vodi bitku sa gljivicama, a Vranje i Kuršumlija planiraju velelepne stadione, Niš, Kragujevac i Pirot imaju samo višegodišnja obećanja da će dobiti „fudbalsku lepoticu“, velelepne stadione na kojima će se igrati i međunarodni mečevi. Stadion „Čair“ u Nišu dobijao je ovih godina samo obećanja o nastavku rekonstrukcije koja je počela 2011. godine, a gradonačelnica Dragana Sotirovski je rekla da „kao grad zaslužujemo da radovi počnu što pre“.
Jedan od najplaćenijih gradonačelnika sa juga (u ostavci), ujedno i „najdugovečniji“ na poziciji već 2 decenije, Vladan Vasić za vođenje Pirota prima platu od 150.000 dinara. Sličnom platom, ali i posedom parira mu prvi čovek Leskovca. Od jedine dame među njima i gradonačelnice Niša više zarađuju i gradonačelnici Vranja i Prokuplja, a parira joj predsednik Opštine Bujanovac. U Šumadiji najplaćeniji je gradonačelnik Kragujevca, ali opet manje od južnjačkih čelnika iz najsiromašnijeg dela zemlje, prvi čovek Čačka drži „zlatnu sredinu“, dok su „fotelje ispod 100.000 dinara“ zauzeli skoro svi predsednici šumadijskih opština.
Na ukus pravog, domaćeg ajvara ove godine u Srbiji neće uticati kvalitet paprike ili plavog patlidžana, već cene i kupovna moć – većinom ispod proseka van Beograda, pa je za prosečnu porodicu, da bi se ove jeseni spremila zimnica, potrebno izdvojiti najmanje stotinak evra. Mnogi se i zbog nedostatka vremena u trci za novcem odlučuju za već spremljene tegle u prodavnicama, ali i za onlajn kupovinu zimnice. Cena paprike u Nišu, Čačku i Kragujevcu i na jugu Srbije je trenutno oko 150 dinara, paradajz ide i do 200 dinara, koliko je već i plavi patlidžan. Trenutno najjeftiniji je kupus za koji treba izdvojiti od 60 do 80 dinara za kilogram.
Dok se vrlo mali broj profesora izborio za udžbenike Fondacije „Alek Kavčić“, ostali đaci u Srbiji, za razliku od svojih vršnjaka iz Beograda i nekoliko opština, morali su i ove školske godine da iz kućnog budžeta izdvoje od 10.000 do 20.000 dinara za kupovinu udžbenika, što novih, što polovnih. Dok roditelji sa juga Srbije, iz Šumadije i Moravičkog okruga negoduju tražeći besplatne knjige i za decu van prestonice, takozvana kosovska Vlada donira novac za udžbenike za albanske osnovce u Preševu i Bujanovcu, ali srpska Vlada ne završava rekonstrukciju škole, pa je deo bujanovačkih đaka samo dan pre polaska obavešten da će nastavu pohađati – u lokalnom Domu kulture.
ZoranBotu, baš ti što fabrikuješ komentare iz javnog sektora ajde u napad komentarom kreni, fokus mora da bude isključivo na izvoru u studeni. Sva snaga naroda mora biti usmerana ka tamo, neka pričaju kako vodu nikom ne damo. Planiraju par mini elektrana da postave na reke, bez znanja javnosti da ne bi bilo pritiska i dreke. Dokumentacija o tome skoro nigde nije izložena, cela priroda u okolini Niša biće ugrožena.
Hiljade primedbi na Prostorni plan Niša – građani i stručnjaci traže brisanje istražnih polja kod Studene
Čitalac
