Da su kraj Konstantinove vile na arheološkom nalazištu u Nišu bile terme, koje su pandan modernog spa centra, pošto su se u njima nalazili bazeni sa toplom i hladnom vodom, saune, sale za masažu i relaksaciju, pokazalo je nedavno završeno istraživanje arheološkog tima.
Žene iz okoline Niša porađaju se u starom Kliničkom centru, a na uslove u Ginekološko-akušerskoj klinici žale se brojne porodilje i neke od njih su čak počele da prikupljaju novac za kupovinu novih spavaćica. Međutim, u spotu Srpske napredne stranke trudnu ženu voze na porođaj u “najopremljeniju bolnicu u okolini” – novi KC Niš, gde porodilište i ne postoji.
Ešarpama i haljinama koje su ručno oslikane uz pomoć vrelog voska, sa specifičnim šarama i udobnim krojem, niška dizajnerka tekstila i odeće Jelene Dimitrijević postala je prepoznatljiva, a njeni radovi sve traženiji. Ona napominje da ljudi u Srbiji sve više traže odeću koja nije deo industrijske konfekcije, jer žele da nose unikate i budu jedinstveni.
Nakon što je u roku završila fakultet i stekla zvanje logopeda, Isidora Kocić je očekivala da će lako naći posao u struci jer je njeno zanimanje traženo, ali je njena potraga za poslom trajala 2 godine. Tada je shvatila da je jedini način da se bavi poslom koji voli i za koji se školovala da otvori privatnu praksu.
Po obrazovanju profesor razredne nastave, mlada Dragana Askov Stojilković iz Vranja pre 6 godina otkrila je zanat pirografiju, odnosno oslikavanje drveta vatrom, sama savladala ovu veštinu i od nje stvorila održivi biznis. Ovom tehnikom stvara ikone, satove, drvene čestitke, priveske, kutije za burme i druge dekoracije.
Time što je profesor niškog Medicinskog fakulteta Zoran Golubović u monografiji preuzeo crteže i radove poznatog ortopeda Milorada Mitkovića, a nije naveo njega kao autora niti publikaciju iz koje ih je preuzeo, on je, zaključilo je veće Komiteta za profesionalnu etiku Univerziteta u Nišu, prekršio kodeks i plagirao naučni rad. Golubović tvrdi da je “čist pred Bogom i ljudima” i da ništa nije ukrao, te da je reč o progonu.
Nakon što je na fakultetu izučila komercijalnu kozmetiku i videla koje negativne posledice može da ima zdravlje ljudi, te shvatila da želi da sama stvara preparate od biljnih ulja, meda, mleka i drugih prirodnih sastojaka, Dragana Stojčević je počela da pravi sapune. Posle 3 godine snalaženja i napredovanja krajem 2018. godine je registrovala radnju u Leskovcu i “otisnula” se u preduzetničke vode.
Autentičan stil, jednostavne forme i minimalizam, maštovite venčanice i neobične čarape deo su brenda mlade niške modne dizajnerke Nevene Kragić koji ona brižljivo i polako gradi poslednjih godina. O njoj je pisao „Vog“, imala je reviju u Vankuveru, nedavno su njeni modeli bili izloženi i na šourumu Pariske nedelje mode, a ona kaže da su borba i rad tek pred njom.
Da je žena pre svega genetski programirana za produženje vrste, te da rođenjem dobija čari i lepotu što je njen kapital, kao i da one sa uspešnom karijerom nemaju mnogo toga što ih čini srećnim – samo su neke od izjava odbornika SRS Nikole Savića na sednici niške Skupštine. Od više niških odbornica u sali, reagovale su samo dve i govor Savića nazvale neprimerenim.
Velika vojno-policijska parada koja je prvo najavljena za 24. mart u Nišu i zbog koje su već izvađene bandere i srušeni ivičnjaci na bulevaru, biće izvesno odložena za 9. maj jer je to novi predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Da je bilo neprihvatljivo da se parada pravi na dan početka agresije ističu predsednik Vojnog sindikata Novica Antić i vojni analitičar Aleksandar Radić i napominju da je bespotrebno trošenje novca.
Takozvano razdelno ostrvo na niškom Bulevaru Nikole Tesle se uklanja, kao i stubovi za osvetljenje koji su na njemu, a razlog je vojno-policijska parada koja će u Nišu biti održana 24. marta povodom obeležavanja 20 godina od početka NATO bombardovanja, potvrđeno je Južnim vestima u Direkciji za izgradnju grada.
Da se osnovne škole iz Trupala i Vrtišta pripoje onoj u Medoševcu, kao i da se spoje škola iz Miljkovca i Donje Trnave, kažu roditelji đaka iz ovih niških sela, nije dobro rešenje i žele bolje. Iz niške Školske uprave poručuju da će i u slučajevima pripajanja škola, deca ići u istu zgradu kao i do sada, odnosno da neće biti bukvalnog gašenja škola, te da nema razloga za brigu.
Nakon što je proveo 4 godine u Nemačkoj gde je doktorirao i radio kao istraživač, mladi doktor nauka Vladimir Prokopović vratio se 2016. u rodni Leskovac i osnovao firmu za proizvodnju visokospecijalizovanih hemijskih sredstava. Iako je firma kao mlada na početku morala da se dokazuje, uspeli su da izbore na tržištu i sada planiraju širenje i nova zapošljavanja.
Da se ugasi niška OŠ “Dr Zoran Đinđić” i pripoji “Ćele kuli”, “Vuk Karadžić” školi “Ivo Andrić”, a OŠ “Karađorđe” iz Gornjeg Matejevca postane istureno odeljenje “Čegra” – neki su od predloga radne verzije plana mreže osnovnih škola koji su predstavljeni direktorima. I dok pojedini direktori škola smatraju da su ova rešenja neadekvatna, iz Sekretarijata za obrazovanje ističu da je ovo tek nacrt i da će biti još izmena.
Preko 500 stalnih, povremenih ili privremenih Nišlija, koji su svojim radom i stvaralaštvom dali doprinos ovom gradu, nalazi se na 500 strana Enciklopedije znamenitih ličnosti Niša, čije je pilot izdanje nedavno odštampano, a do kraja 2019. godine ona će se naći i u knjižarama.
Pacijenti sa juga zemlje kojima je potreban slušni aparat ili umetak od sada će umesto u bolnicama i domovima zdravlja u svojim gradovima za prepisivanje ovih pomagala morati da odu u Klinički centar Niš. I dok lekari specijalisti jugoistočne Srbije tvrde da se ovim degradira njihova stručnost, kao i da će se stvoriti nepotrebne liste čekanja, iz niške ORL klinike ističu da su spremni za veći broj pacijenata koji će, tvrde, dobiti najkvalitetnije lečenje.
Nakon što je u petak prijavljena epidemija gripa u Nišu, nastupio je muk u nadležnim zdravstvenim ustanovama. Koliko je obolelih i da li su tačni navodi o novim smrtnim slučajevima ne žele da govore ni u niškom Kliničkom centru, ni u Institutu za javno zdravlje, već upućuju na Institut “Batut”, gde – takođe ćute.
Duhoviti izrazi iz pirotskog kraja poput “Imam si rabotu”, “Če si bude”, “Urini se” i “Njeknja” krase bedževe, a tradicionalne šare pirotskog ćilima nalaze se na unikatnim ogrlicama, prstenju i minđušama koje pravi Marija Stojev. Ova mlada Piroćanka pre 8 godina počela je da se bavi izradom nakita i suvenira kako bi zaradila za džeparac, a sada od toga živi.
Na mejl adrese svih škola u Nišu stiglo je obaveštenje da se organizuju projekcije filma Kralj Petar Prvi i da je preporuka Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja da učenici pogledaju ovaj film. Iz Školske uprave kažu da je ovo samo preporuka, ne i obaveza i da je na đacima da odluče da li će gledati film Lazara Ristovskog, glumca koji je u kampanji podržao SNS, pa od države dobio finansijsku pomoć za ovaj projekat.
Žene koje se leče od steriliteta i pripremaju za vantelesnu oplodnju ili je potrebno da im se uklone polipi i miomi iz materice, više od godinu dana ne mogu da to reše metodom histeroskopije u niškom Kliničkom centru, jer aparat za ovu proceduru ne radi. I dok u GAK “Narodni front” imaju 3 ovakva aparata, u KC Niš ne preciziraju koliko dugo se on kod njih ne koristi i kažu da je u toku tender za nabavku delova koji nedostaju.
CokaSrećna vam Nova godina studenti! Želim da i nama bude srećnija zahvaljujući vama. Hvala vam na istrajnosti.
“Nema dočeka dok se pravda ne dočeka”- studentskom tišinom na mostu Niš ušao u 2025.
Čitalac
