Sa svoje 102 godine Ilija Čolović iz Jelašnice možda nije najstariji građanin Srbije, ali jeste najstariji rudar u Srbiji. Radeći ceo život po rudnicima, oni su ga i doveli iz rodnog Knina na jug Srbije, gde živi od 1946. godine.
I pored toga što su nekada mnogobrojne zanatske radionice u Prokuplju bile centar društvenog života grada, a danas ih je sve manje, kazandžijski zanat i dalje živi tako što se uglavnom prenosi sa oca na sina. Tu tradiciju čuva i Radmilo Cvetković Barbut čiji je otac radnju otvorio pre gotovo 80 godina.
Da zidovi mogu da pričaju, Prokupački bi ispričali onu o mladosti i druženju koje je počelo 2010. godine i traje do danas. Prvi mural koji je te godine naslikao Miloš Kostić, preko puta svoje zgrade u Sokićevom bulevaru, bio je početak preobražaja Prokuplja u grad murala.
Polovinu bokserske reprezentacije u bivšoj Jugoslaviji činili su Prokupčani, a da je ovaj sport u njihovoj krvi govori činjenica da se Prokuplje i danas prepoznaje kao mesto koje je dalo najveće šampione.
Simboli Prokuplja bez kojih je ovaj grad sada nezamisliv – Hisar i Savićevac, pre jednog veka bili su golet koja je zahvaljujući lekaru Aleksi Saviću pošumljena i uređena i postala omiljeno šetalište Prokupčana sa čijeg vrha je najlepši pogled na grad.
Nekada se smatralo da kuća u Prokuplju koja nema vinograd nije na glasu, umesto vina pio se kominjak, a ispred “Prokupca” su danima čekale kilometarske kolone kola da prodaju grožđe. Vinogradarstvo je u ovom kraju utihnulo 70-ih, a sada se ponovo “budi”.
Pojava mobilnih telefona može se po revolucionarnosti uporediti sa pronalaskom štampe, jer upravo u telefonu danas leži moć medija, smatra profesor Bil Silkok sa državnog Univerziteta u Arizoni.
Dok je pre dvadesetak godina u Srbiji bilo ukupno 300 visokoobrazovanih Roma u Srbiji, danas toliko njih upiše fakultet u jednoj godini. Među njima je Nišlijka Fatima Šabanović koja studira farmaciju.
Za 5 poslednjih godina na „Nišvilu“ je dobrovoljno radilo skoro 2.000 mladih ljudi. Mnogi kažu da je volonterizam danas ono što su radne akcije bile nekad.
„Nišvil“ džez festival već 20 godina u svetu gradi sliku o Nišu i Srbiji uopšte, a izvođači koji ponekad teško prihvate ponudu za nastup, posle požele da se vrate i ponovo učestvuju.
Dodelom sertifikata u Medija centru završen je seminar „Onlajn novinarstvo – od teksta do multimedija“ u organizaciji OEBS-a i Dojče vele akademije.
Душан из ДурланПиши „лепа Брена за 4 особе“.
Na stavku „reprezentacija“ od niških javnih preduzeća najviše troše Parking servis i Vodovod
Čitalac
