„Vaučeri za Durlan“, „Izdajem smeštaj u Durlanu, plaža je na 200 metara od vile“ – samo su neki od komentara Nišlija na to što je Knjaževačka ulica nakon jučerašnjeg pljuska bila poplavljena. Reakcije građana su različite, od šaljivih da će durlansko more pojačati turističku ponudu Niša do kritičkih da postoji veliki problem sa kanalizacijom.
Jedan od najznačajnijih srpskih vladara i rodonačelnik dinastije Nemanjića Stefan Nemanja ima svoju ulicu u Nišu, a godinama je na tabli natpis „Ulica Stevana Nemanje“. Istoričar Milan Ranđelović ističe da je ime „Stevan“ prihvatljivo u narodnoj tradiciji, ali ne i kada je reč o administrativnim stvarima kakvi su nazivi ulica.
„Kada sam otvorila kovertu bila sam pod stresom“ – kaže Nišlijka Dragana Rodić, predsednice Udruženja osoba sa invaliditetom, na čiju adresu je stigao predlog za izvršenje zbog duga od oko 75.000 dinara prema Elektroprivredi Srbije. Neizmireni računi su za 2021. godinu za gradske prostorije u „Kalči“ koje ona, kako navodi, ne koristi već šest godina i koje su u vlasništvu Uprave za imovinu i održivi razvoj.
Medveđa, Vladičin Han, Vlasotince i Crna Trava su, prema podacima Geografskog fakulteta, među opštinama u Srbiji sa najviše šuma i njihova pokrivenost zelenilom zauzima više od 60 odsto ukupne teritorije. Zaštita šuma i povećanje površina iz Javnog preduzeća Srbijašume vide kao prioritet sadašnjih i budućih generacija, ali i upozoravaju da interesovanje ljudi za pošumljavanje opada iz godine u godinu.
Poznanstvo sa najvećim srpskim pesnikinjama i pesnicima Radmilu Bakri, rođenu Leskovčanku, podstaklo je da komponuje muziku na stihove Desanke Maksimović, Miroslava Mike Antića, Stevana Raičkovića i drugih. Nišlije su imale prilike da prvi put čuju ovu umetnicu kako muzikom dočarava neke od najlepših pesama na festivalu Constantinus, a osim što ih rado izvodi u Srbiji, čuva ih od zaborava i pred publikom u Francuskoj i mnogim drugim državama.
Komponovanjem muzike za stihove najpoznatijih srpskih pesnika, obradom i interpretiranjem narodnih pesama sa ovih prostora umetnica Radmila Bakri čuva vrednosti zemlje u kojoj je rođena i prenosi ih u Pariz, gde živi decenijama, ali i širom sveta. U radu je, kako kaže u emisiji „15 minuta“, pokreće ljubav o kojoj i najviše peva, a to je mogla da čuje i prvi put publika u Nišu na otvaranju festivala klasične muzike Constantinus.
Od 85 miliona dinara, koliko je ove godine ukupno opredeljeno medijskim projektima, oko 50 miliona dinara je iz budžeta Grada otišlo medijima koji su u vlasništvu Vidosava Vitka Radomirovića – radio, televizija i portal Belami, kao i Narodne novine i Niška televizija, a oko 15,5 miliona je dobila televizija i portal Zona Plus, u vlasništvu Nikole Gašića. Oni koji već godinama ne dobijaju projekte smatraju da je konkurs nameštena pljačka, dok iz Komisije navode da su nezavisno radili svoj posao.
Nedavni protesti nezadovoljnih stanara Ulice Pariske komune u Nišu zbog demontiranih koševa sa igrališta nisu urodili plodom, pa su danas radnici „Parking servisa“ odneli i treći koš. Jedan od stanara kaže da je bilo potrebno mesec dana da im nadležni uzmu ceo mobilijar koji je tu bio više od 20 godina, kao i da će se opet sastati sa komšijama i razmatrati o daljim koracima, ali van terena.
Festival „Nušićijada“ kome je pre više od pola veka kumovala Soja Jovanović, koji okuplja sve generacije i koji slavi kulturu i umetnost Nišlije su upoznale kroz promociju u centru grada. Mnogi od njih su sa osmehom gledali fotografije iz prethodnih godina i najavili da jedva čekaju da krajem avgusta posete Ivanjicu koja u to vreme postaje stara varoš s kraja 19. i početka 20. veka.
Sa sadašnjih 5,61 dinara po kvadratnom metru stambenog prostora, cena za sakupljanje i odnošenje smeća za građane u Nišu mogla bi da poraste na 7,30 dinara, ukoliko Gradsko veće usvoji predlog Nadzornog odbora JKP Mediana. I za poslovne objekte je predloženo poskupljenje na 12, 28 dinara.
Proces u kojem traumatično iskustvo jedne generacije može da se prenese na drugu ili čak treću generaciju u psihologiji se naziva transgeneracijska trauma, a posledica je ratova, različitih sukoba, prirodne ili neprirodne katastrofe. Sa ovim terminom Nišlije će imati prilike da se detaljnije upoznaju na seminaru u subotu, 11. juna, na kome će govoriti stručnjaci iz ove oblasti.
Pre deset godina Nišlijka Vesna Pavlović je teško povređena u saobraćajnoj nezgodi kada ju je, kako kaže, udario drugi automobil. O tome da li u Tužilaštvu postoji njen predmet, ko se nalazio za volanom u drugom vozilu, kao i koji je ishod niko je nije obaveštavao sve dok ove godine sama nije pisala nadležnim institucijama. Odgovor Osnovnog tužilaštva u Nišu je da nije bilo mesta pokretanju krivičnog postupka.
Zaključivanje okvirnih sporazuma sa samo jednim dobavljačem, tenderi koji su viši od procenjene vrednosti, izmene ugovora u toku važenja istih – samo su neke od nepravilnosti Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu, koji je sprovodio i javne nabavke za kovid bolnicu Kruševac. Istraživanje organizacija „Partneri Srbija“ i „Pravni skener“ pokazuje da su tokom pandemije zakonski izuzeci za tu ustanovu postali pravila.
„Moje rodno selo Donji Prisjan kao da ne postoji na mapi Srbije, a sada je u centru pažnje“ – kaže Nišlijka Negoslava Stanojević autorka fotografije tog kraja koja je izabrana za prvu najlepšu na konkursu koji je raspisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić na Instagramu. Iako osim imena foto-konkursa „Naša najlepša Srbija“ nije ništa poznato, pobednica kaže da nije imala nikakve veze, niti da ima člansku kartu Srpske napredne stranke.
Gitara, bubanj i mikrofon su 90-ih godina bili sastavni elementi fakulteta u Nišu, a atmosferu sa rokenrol svirki koju su pravili lokalni bendovi Nišlije i danas pamte. I pored velikih političko-društvenih nedaća u to vreme muzika je kroz institucije živela, a muzičari sada navode da ih one ne prepoznaju i da je intelektualna elita digla ruke od njih. Oni koji se još bore na lokalnoj rok sceni kažu da će u tome istrajati sve dok imaju šta da kažu.
Mućkalica – jelo koje se sprema od mesa zapečenog na skari, povrća i sveže ljute tucane paprike, po kojoj je prepoznatljiv leskovački kraj, sada mogu da okuse i studenti na Univerzitetu Aojama Gakuin u Tokiju, gde je ovaj specijalitet u prodaji. Kako navode iz te obrazovne ustanove, na ovaj način žele da mladima približe čari Srbije i da ih upoznaju sa njenom kulturom.
Brojne izmene poslednjih nedelja doživela je stranica „Istorija Niša“ na Vikipediji na engleskom jeziku, pa se sada navodi da poreklo naziva tog grada potiče iz albanskog jezika. Profesorka Irena Ljubomirović objašnjava da je Niš poslovenjeni oblik antičkog imena Naissus, pa da se ne mogu izvoditi zaključci da je naziv grada albanskog porekla.
Na svakih pet dana 20-godišnji student ne može da se spremi za fakultet zbog nestanka vode u delu kod Železničke u Nišu. Stalna isključenja su ga naterala da napravi sajt „Žedan grad“ na kome meri koliko sati je njegov kraj bez vode, a time želi da ukaže na odgovornost nadležnih u rešavanju tog problema, kao i da povećanje svest građana gde ide njihov novac.
Zato što je svih 6 uprava u Nišu dobilo nove rukovodioce, koji su i dalje vršioci dužnosti, iz koalicije „Niš, moj grad“ podneće odborničku inicijativu da se hitno raspiše konkurs za načelnike uprava, kao i direktore javnih preduzeća. Kako navode, Niš je već deceniju u v.d. statusu, pa ističu da to pokazuje da vlada stranačko zapošljavanje i nepoštovanje zakona.
Moguće poskupljenje usluga od opšteg ekonomskog interesa, kao što su usluge javnog prevoza, snabdevanja vodom za piće, energentima, kao i elektronsko komunikacione i poštanske usluge, Centar za zaštitu potrošača „Forum“ u Nišu vidi kao pokrivanje gubitaka do kojih je došlo zbog nestručnog rukovođenja tim preduzećima. Od njih traže, kako navode, da donošenja odluke o novim cenama detaljno obrazlože.
DurlanacA u kojoj kući je? Ili u kojoj zemlji? Ili na kom kontinentu?
Južne vesti saznaju: Dragana Sotirovski puštena u kućni pritvor
Čitalac
