Iz Republičkog geodetskog zavoda odbili su da dostave dokumenta o parceli koja je u svojini Grada Niša, pozivajući se na državnu, službenu ili poslovnu tajnu. Nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja smatra da su ovakvim postupkom obesmislili postojanje zemljišnih knjiga, koje bi trebalo upravo da budu javno dostupne.
Hor, dva ansambla, 10 pevača, dva orkestra i plesne grupe iz Niša, Doljevca, Pirota, Aleksinca, ali i Nemačke, nastupiće na Romani festu koji je najavljen za sredu 14. avgust na Letnjoj pozornici, ili će, u slučaju kiše, biti održan u Domu Vojske. Festival počinje od 20 sati.
Manifestaciju koja promoviše tradicionalno južnjačko jelo od testa – banicu, ove godine u Beloj Palanci je za tri dana posetilo više od 35.000 ljudi, procene su organizatora. Kažu da su ovogodišnji „Dani banice“ najbolji do sada, a posetioci su mogli da probaju banice sa sirom, spanaćem, blitvom, kupusom, ali i slatke specijalitete sa voćem, kolače i druge poslastice.
Zbog brojnih uspomena sa niškog džez festivala, koje je kroz objektiv foto-aparata napravio niški fotograf Dušan Mitić Car, Nišvil mu je dodelio specijalnu nagradu. „Pozdravi sa Nišvila“ otišli su u ruke Caru, koji je i tokom dodele nagrade na završnoj konferenciji festivala, napravio „razglednicu“.
Impresije sa niškog džez festivala, makar prema ocenama učesnika i onih koji su ga posetili i bili uz organizatore, pozitivne su – sveobuhvatni festival, za svakog po nešto. Hrvatski novinar i džez stručnjak Davor Hrvoj kazao je da mu fali samo džez scena, ali da se nada da će je dobiti.
Niški džez festival ima najviše radionica, ali se to ne vidi na velikim posterima, pa publika i ne zna koliko festival znači mladim muzičarima, kaže čuveni džez trubač Stjepko Gut. Priseća se da je i on sa džem sešna otišao u svet.
Iako su prva dva benda – „Marcin Parter Trio“ sa Jakubom Mizerackijem i berlinski „Sun Dew“ pridobili publiku druge festivalske večeri 25. „Nišvila“, pravo „prženje“ došlo je sa energičnom Amerikankom Malinom Moye, a zvuci trube Kristijana Skota oduševili su „Nišvilovce“.
Nakon što je unuk Boba Marlija Džo Mersa, otkazao nastup na Nišvilu koji je trebalo da se održi u petak 9. avgusta, druge festivalske večeri, organizatori su pokušali da u zamenu dovedu nekoliko muzičara.
Okupljanje ljubitelja oldtajmera u Nišu, u vreme džez festivala, postaje tradicija, a ove godine istovremeno se održavaju 4. Nišville Oldtimers Fest i 6. Oldtajmer skup Niš 2019. Program počinje večeras od 18 sati u Tvrđavi u „Ulici oldtajmera“, a automobili će u subotu 9. avgusta biti parkirani i na centralnom gradskom Trgu.
Mladi muzičari treba da slušaju etno zvuke, romske trube i ono što se svira na Balkanu, ali ako žele da se istinski bave džezom, moraju krenuti sa njegovog izvora, savetuje džez pijanista Lari Vučković.
Spoj klavira Larija Vučkovića i trube Stjepka Guta podsetio je publiku u Nišu da Srbija ima džež legende u svojim redovima, a obojica su od strane Nišlija nagrađeni za životno delo – pijanista sinoć na sceni Nišvila, a trubač na istom mestu pre šest godina. Publiku su prve festivalske večeri digli na noge Izraelci Yossi Fine & Ben Aylon, a Maceo Parker bend je učinio da pleše u ritmovima fanka.
Poslednjih godina „Nišvil“ se sve više vraća džezu, kaže direktor festivala Ivan Blagojević, za razliku od prethodnih godina kada su se hrabro upustili u etno džez i fuziju sa drugim muzičkim žanrovima. Ove godine, dodaje Blagojević, sladokusce džeza čeka najjači program ikada.
Glavni muzički program niškog džez festivala počinje u četvrtak 8. avgusta, a od 19:30 najavljeno je otvaranje „Nišvila“. Prvi na bini biće Nišlije „Jayus Jazz“, a kako su ranije najavili organizatori, na otvaranju će 5 big bendova odsvirati i kompoziciju Duška Gojkovića posvećenu festivalu.
Muzičar koji je iz Kotora otišao u San Francisko i tamo stvarao džez muziku duže od šest decenija – Lazar Lari Vučković primio je Nišvilovu nagradu za životno delo. Za Nišvil kaže da je autentičan i najbolji festival u Srbiji.
Kosti kozoroga i nosoroga, pa čak i ljudske kosti, pronašao je tim arheologa u pećinama Velika i Mala Balanica u selu Sićevo. Profesor beogradskog Filozofskog fakulteta Dušan Mihailović nastavio je istraživanja u pećinama, gde pre više od 10 godina pronađena vilica zajedničkog pretka neandertalca i modernog čoveka.
Na groblju u Donjoj Vrežini ovih dana građane je zatekla užasna slika – mesto na kome počivaju njihovi najbliži više liči na deponiju. Tepisi, gajbe, kante, sunđeri, kese i druga plastika, nalaze se svuda oko velikog kontejnera. Tu je i gomila „zelenog“ otpada, odnosno trave i odsečenih grana.
Kao najlepše urbanizovan deo Niša, gotovo knjiški, gde prostor za stanovanje okružuju velike zelene povšine, mobilijari, tržni centri, vrtići i škole, stručnjaci ocenjuju Bulevar Nemanjića. Ipak, i ovaj deo grada pogodila je takozvana „investitorska urbanizacija“, pa su između postojećih zgrada počele da se prave nove višespratnice, a parcele za ove svrhe prodaje i Grad. Stanovnici Bulevara koji bi mogli da dobiju nove komšije ogorčeni su jer gube drveće, hladovinu, pogled, svetlost i parking prostor.
Građani koji odlaze na Novo groblje žale se da je zbog visoke trave teško prići grobnim mestima, a kažu i nije prvi put da je groblje zapušteno. Iz „Gorice“ kažu da je u toku sređivanje groblja, i da bi ovaj posao trebalo da bude završen za dve do tri nedelje.
Niške ulice su juče popodne ličile na bujične potoke, uprkos tome što su iz gradske vlasti najavili da će novoizgrađeni kolektori sprečiti ovakve nepogode. Iz Vodovoda uveravaju da kanalizacioni sistem, uprkos jučerašnjim poplavama, funkcioniše, osim u slučaju kada padne ekstremna količina kiše. Zbog klimatskih promena iz „Naisusa“ savetuju građanima da se sami zaštite ugradnjom povratnih klapni.
Ponovo su se aktivirali omladinci iz Udruženja Radne akcije Delijski vis, pa su tokom vikenda napravili sprave za trening, ljuljaške i klackalice i postavili klupice ispred zgrade u Ulici Ljubomira Nikolića.
ZoranBotu, baš ti što fabrikuješ komentare iz javnog sektora ajde u napad komentarom kreni, fokus mora da bude isključivo na izvoru u studeni. Sva snaga naroda mora biti usmerana ka tamo, neka pričaju kako vodu nikom ne damo. Planiraju par mini elektrana da postave na reke, bez znanja javnosti da ne bi bilo pritiska i dreke. Dokumentacija o tome skoro nigde nije izložena, cela priroda u okolini Niša biće ugrožena.
Hiljade primedbi na Prostorni plan Niša – građani i stručnjaci traže brisanje istražnih polja kod Studene
Čitalac
