Abortus i zakoni: U Teksasu pobačaj do kraja šeste nedelje trudnoće - kako je na Balkanu

Stupanje na snagu novog Zakona o abortusu u Teksasu, kojim se zabranjuje pobačaj već posle šest nedelja trudnoće, izazvao je brojne reakcije u američkoj javnosti i još jednom podsetilo koliko ovo pitanje izaziva društvene podele - ne samo u Americi, već širom sveta.

Ovaj zakon su pred Vrhovnim sudom pokušale su da obore organizacije koje se bore za pravo na abortus, ali je najviša sudska institucija u Americi odbacila taj zahtev.

„Danas je divan dan za Teksas", rekla je za BBC Ketrin Niks izvršna direktorka Koalicije za život.

Ona svakog dana sa volonterima čeka žene ispred bolnice za prekid trudnoće i deli im kese sa grickalicama i kozmetikom.

Američki predsednik Džo Bajden rekao je da će braniti pravo žena na abortus i kritikovao je zakon koji je usvojen.

• Poljska skoro potpuno zabranila abortus
• Ljudi koji žele da prestanete da pravite bebe
• Pad broja rođenih beba u svetu imaće „zapanjujuće“ posledice

„Najviše utiče na ranjive grupe"

U kesama koje volonteri dele ispred bolnica nalazi se i brošura sa spiskom alternativa abortusu.

„Ovde smo svakog dana i pokušavamo da pomognemo ženama da izaberu život, a ovaj zakon će nam sada pomoći", kaže Niks.

Novi Zakon o abortusu u Teksasu jedan je od najradikalnijih i ne odnosi se samo na žene koje žele pobačaj.

Prema odredbama, prekid trudnoće se ne može izvršiti pošto se ustanovi srčana radnja fetusa, a moguće je podneti tužbe protiv onih koji pomažu, podržavaju žene u tome ili izvode abortuse.

Kazne su predviđene i za one koji dovoze žene do bolnice na zahvat ili joj plaćaju troškove.

„Ovaj zakon najviše utiče na ljude koji nemaju sredstva da se podvrgnu prekidu trudnoće", rekla je za BBC Bridžit, jedna od volonterki koja je ranije radila na Klinici za podršku.

Ovaj zakon će sprečiti osam od deset žena da se podvrgnu abortusu, pokazuju podaci Texas Policy Evaluation Project.

„To su najčešće Afroamerikanke, ili žene koje imaju niska primanja, ili ne mogu da računaju na podršku porodice i partnera", dodala je Bridžit.

Kako je na Balkanu?

Srbija

Srpski zakon dozvoljava abortus svakoj ženi, na njen zahtev, do desete nedelje trudnoće.

Ako je trudnoća starija od deset nedelja, odluku donosi komisija.

Prema zakonu, abortus u Srbiji se može izvršiti i posle ovog perioda u određenim uslovima, odnosno kada postoje medicinske indikacije da je ženin ili detetov život ugrožen, ili ako je trudnoća nastala izvršenjem krivičnog dela (silovanje, obljuba).

Tokom 2019. godine bilo je prijavljeno 13.901 prekida trudnoće, pokazuju podaci Zdravstveno-statističkog godišnjaka Republike Srbije.

Crna Gora

Iste zakonske odredbe poput onih u Srbiji, važe i u Crnoj Gori.

Prema podacima iz Strategije za očuvanje i unapređenje reproduktivnog i seksualnog zdravlja u o ovoj zemlji godišnje se obavi oko 1.000 namernih i selektivnih abortusa.

Do 2018. godine postoji trend neravnoteže među polovima na rođenju i on poslednjih 15 godina pokazuje da se na 110 dečaka rađa 100 devojčica.

Bosna i Hercegovina

Kada je 2008. godine u Republici Srpskoj, jednom od entiteta Bosne i Hercegovine, donet Zakon o uslovima i procedurama prekida trudnoće, na nivou drugog, Federacije Bosne i Hercegovine se i dalje primenjuje Zakon o uvjetima i postupku za prekid trudnoće, nasleđen još iz vremena SFRJ.

I jedan i drugi zakon ženi ostavljaju pravo da sama odluči o trudnoći i legalnim smatraju prekid trudnoće do desete nedelje.

Ono što zakoni ne definišu na isti način je starosna granica žene, tvrde organizacije za zaštitu ljudskih prava.

Ipak, o problemima u vezi sa prekidima trudnoće u Bosni i Hercegovovini se retko i nedovoljno govori, kažu u Fondaciji Cure.

„Zakon je donet i pitanje abortusa je ostalo kao nešto što se ne dira. Naročito u malim lokalnim zajednicama u kojima se žene se ne osnažuju da uopšte govore o abortusu. Nema debate o dostupnosti, sigurnosti, kao ni o pravu žene da sama donosi odluku", rekla je pre nekoliko godina za BBC aktivistkinja Vildana Džekman.

Džekman svakog osmog marta na maršu nosi transparent na kome piše: „Moje telo, moj izbor i moja sloboda".

Severna Makedonija

U ovoj zemlji do pre dve godine je na snazi bio Zakon koji je nalagao da se trudnoća može prekinuti kada žena pismeno zatraži abortus, prođe savetovanje u trajanju od tri dana sa doktorom koji će joj pokazati sliku fetusa i ultrazvuk kucanja srca.

Zakon je promenjen 2019. godine, a to znači da više nema administrativnih procedura i obaveznog savetovanja.

Do 12. nedelje trudnoće, svaka žena može da prekine trudnoću samo uz pismen zahtev i to istog dana, a ne kao do tada da čeka 72 sata i razmisli da li je abortus njena konačna odluka, pisali su makedonski mediji.

U Severnoj Makedoniji trudnoća se legalno može prekinuti i medikamentima.

Hrvatska

Abortus je u Hrvatskoj legalan do 10. nedelje trudnoće.

Prema dostupnim zvaničnim podacima, na 1.000 živorođenih u Hrvatskoj, 2018. godine obavljena su 69,2 legalno indukovana pobačaja.

Lekarima u Hrvatskoj na raspolaganju je prigovor savesti, odnosno pravo da odbiju da izvrše abortus ukoliko se to protivi njihovim moralnim ubeđenjima.

Aktivistkinje i stručnjaci procenjuju da više od polovine hrvatskog medicinskog osoblja to pravo i koristi.

Poljska - abortus skoro potpuno zabranjen

Od januara 2021. godine u Poljskoj je na snazi skoro potpuna zabrana abortusa.

Pobačaj je dozvoljen samo u slučajevima silovanja ili incesta ili kada trudnoća ugrožava život majke.

Većina Poljaka se pobunila protiv ove stroge zabrane abortusa, a širom zemlje održane su demonstracije.

Poljska je već imala neke od najrestriktivnijih evropskih zakona o pobačaju, a godišnje se izvrši oko 1.000 abortusa.

Procenjuje se da 200.000 žena ilegalno prekida trudnoću ili putuje u inostranstvo zbog tog postupka.

Teksas - doktori strahuju za budućnost

Doktorka Gazalea Moajedi koja obavlja abortuse u sopstvenoj ginekološkoj ordinaciji na severu Teksasa kaže da se oseća ugroženo.

Duže od 15 godina obavlja ove procedure, ali se do sada u karijeri nije susrela sa ovako striktnom zabranom.

„Ljudi ovde ne veruju da vlada treba da se meša u naše lične živote. Verujem da se zajednica brine o nama, ali nema smisla da naši zakonodavci traže nešto u našim ličnim životima", rekla je ona za BBC.

Dodala je da će zakon sprečiti pristup pregledima za 90 odsto žena koje dolaze kod nje i da će pacijentkinje morati da otputuju iz Teksasa kako bi se njemu podvrgle ili će biti prinuđene da nastave neželjenu trudnoću.

Njen najveći strah je da će neke žene morati da se odluče na opasne alternativne procedure, umesto da pomoć potraže od stručnog lica.

Doktorka se brine i za sopstvenu budućnost.

„Strah me je da će se moja karijera završiti zbog svega ovoga", rekla je ona.

Pogledajte video o borbi Poljakinja na pravo na abortus

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]