Airbnb, stan na dan i Buking: Kako utiču na vaš komšiluk

Kako bi iznajmili stan u Srbiji turisti iz celog sveta koriste Airbnb, Buking, kao i stan na dan.

Jedan od stanodavaca je Nikola Vučković iz Beograda koji je odlučio da stan koji je dobio od bake u nasledstvo renovira i izdaje na dan.

„Stan sam oglasio preko Airbnb početkom proleća i u roku od dvadesetak dana, stan je bio bukiran unapred dva meseca", kaže Vučković za BBC na srpskom.

• Kako se prevodi svadbarski kupus, a kako Fruška gora
• Pariz protiv „Airbnb“ zbog „nelegalnog iznajmljivanja"
• „Airbnb“ u Srbiji još uvek u sivoj zoni

Popularnost ovakve koncepcije turizma utiče na tržište nekretnina za koje u beogradskim agencijama za izdavanje kažu da se evidentno menja.

U problemu su oni koji traže stan na duži period, a među njima je Sanja Ranković.

„Želela sam da se preselim u centar grada, ali stanova za izdavanje na duži period skoro i da nema", kaže ona za BBC na srpskom.

Turistička inspekcija je najavila da će od 1. jula početi paušalno oporezivanje ležajeva u ovoj oblasti nekretnina i turizma, a u Gradskoj upravi Beograda za BBC na srpskom je objašnjeno da se te kontrole sprovode po godišnjem planu.

Stan na dan ili stan na duže

Nikola Vučković kaže da stan od dvadeset kvadrata, koji je sredio i opremio izdaje za 3.000 dinara dnevno.

„Airbnb pokriva štetu koju gost eventualno napravi, pa se tako osećam sigurnije", kaže on.

On navodi da je stan mali da bi za njega mogao da naplati pristojnu mesečnu kiriju, pa je odlučio da se okuša u izdavanju na kraći period.

Nikola je primetio da ima više zainteresovanih za njegov stan tokom letnjih meseci, jer Beograd posećuje više turista.

„Evo pre nekoliko dana se dogodilo da je momak iz Istanbula rezervisao stan za doček Nove godine".

Primećuje da u Beograd dolaze ljudi iz celog sveta i da je potreba za stanovima na dan u porastu.

„Vidim da ih sve više ima u ponudi", kaže Nikola.

Kada je reč o iznajmljivanju stana na duži period problem je evidentan.

Sanja Ranković za BBC na srpskom kaže da su cene previsoke za stanove kojih uopšte i ima u ponudi i da se stanovi koji su po njenom ukusu izdaju na kraći period.

„Stanodavci znaju da nema mnogo stanova u ponudi, pa je cena visoka, a nameštaj iz osamdesetih", kaže Ranković, koja je odlučila da stan potraži u nekom drugom delu grada.

Misle da će tako više da zarade

Iz beogradskih agencija za izdavanje nekretnina kažu da se tržište menja jer stanodavci misle da će tako više zaraditi.

„Primetili smo da se sve više ljudi odlučuje na takav način izdavanja. Misle da će više da zarade, a zapravo dođe na isto", kažu za BBC na srpskom iz Zona rent agencije za nekretnine.

Njihove kolege iz Kodeks agencije kažu da nisu tako nešto primetili, jer je „oduvek bila velika potražnja za stanovima u centru".

„Ovakva situacija nije ništa novo. Do dobrih, a povoljnih stanova u centru se uvek teško dolazilo", kažu iz Kodeksa.

Još jedna posledica izdavanja stanova na dan je i da se građani iseljavaju iz gradskih centara na lokacije koje su jeftinije.

„To smanjuje iskorišćenost postojećih vrtića, škola, bolnica, pozorišta, a već opterećena putna infrastruktura postaje opterećenija, jer radnici putuju od kuće do radnog mesta i nazad", piše o tome u tekstu dr Ilija Pješčić za „Politiku".

Oni ne žele stan na dan u komšiluku

Scenario koji se polako razvija u Beogradu, uveliko je svakodnevnica u velikim evropskim gradovima.

Barselona je grad u kome živi 1.6 miliona ljudi, a poseti 20 miliona turista godišnje.

Rezignirani građani zbog visokih renti i velikog broja turista koji dolaze u njihov grad, često organizuju proteste.

Stanovnici Barselone smatraju da ovako veliki broj turista remeti život lokalaca, o čemu govore i transparenti koji im vise na terasama, a na kojima piše „Airbnb odlazi iz našeg komšiluka" ili „Naš grad nije na prodaju".

Zato je i doneta odluka da svi koji izdaju smeštaj moraju imati dozvolu i da se nove dozvole više ne izdaju.

Grad Pariz je tužio kompaniju Airbnb za 12.5 miliona evra zbog reklamiranja preko 1.000 objekata za nelegalno iznajmljivanje, početkom godine.

Odlučeno je da vlasnici stanova i kuća mogu da iznajmljuju objekte samo 120 dana godišnje, kao i da moraju da se registruju i istaknu registracioni broj na svakom oglasu.

U Amsterdamu može da se iznajmi čitava kuća samo 60 dana godišnje, ali je u planu da se taj period smanji, dok u Berlinu moraju da imaju dozvolu ukoliko žele da iznajmljuju više od 50% prostorija.

U Njujorku je pravilo da se stanovi iznajmljuju na manje od 30 dana, ukoliko domaćin nije prisutan.

Što se tiče Srbije, Aleksandar Seničić direktor Asocijacije turističkih agencija JUTA kaže za BBC na srpskom da „nama ne preti situacija koje je u Barseloni, jer kod nas ne dolazi toliki broj turista".

„Niti taj broj možemo dostići u dogledno vreme", dodaje Seničić.

Plaćanje poreza, inspekcija i kazne su rešenje?

Turistička inspekcija je najavila početkom leta da će krenuti u kontorolu izdavanja „stanova na dan."

Prema podacima Sekretarijata u prestonici Srbije ima ukupno 1.434 stanova, apartmana, soba sa 3.465 ležaja.

Za BBC na srpskom pismenim putem iz Gradske uprave Beograda kažu da su stanodavci i do sada mogli da kategorizuju svoje stanove i da su po zakonu bili u obavezi da sklope ugovor sa turističkom organizacijom, turističkom agencijom koji bi izdavali fiskalne račune za pruženu uslugu i boravišnu taksu.

Oni kažu da će se inspekcijski nadzor raditi po takozvanom Godišnjem planu, a da vanredne provere po pozivu građana.

To znači da komišija može da vas prijavi, ukoliko mu smeta što izdajete stan na dan ili izdajete prekoAirbnb i Bukinga.

„Stanove i apartmane koji se izdaju na crno, odnosno preko oglasa Airbnb i Bukinga nije moguće drugačije proveriti, jer se u oglasu ne navodi adresa", kažu iz Sekretarijata.

Ukoliko radite neregularno, platićete kaznu od 150.000 do 350.000 dinara.

Iz JUTA-e su najavili da kada legalizuju poslovanje, vlasnici nekretnina mogu bez bojazni da ih oglašavaju.

Stanodavci mogu da preuzmu dokumenta za prijavu nekretnine u lokalnoj samoupravi, a da nakon toga očekuju poreska rešenja.

„Novi Zakonon o turizmu je pokušaj da se reše problemi, imajući u vidu pozitivna rešenja iz okruženja, kroz paušalno plaćanje poreza i izmene Zakona o porezu", kaže Seničić.

Kada je poslovanje legalizovano, jedina obaveza vlasnika će biti da vode evidenciju o gostima koji borave kod njih, navode iz JUTA-e.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]