Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

12:39, 31. 3. 2020.

| BBC News na srpskom

Alpi i ubistvo: Led otkriva nove detalje o čuvenom srednjovekovnom zločinu

Autor: BBC News na srpskom
Beket
Getty Images
Ubistvo Tomasa Beketa u 12. veku

Dokazi o srednjovekovnom zagađenju vazduha sačuvani u alpskom ledu otkrivaju nove detalje o životu i smrti u Velikoj Britaniji tokom 12. veka.

Naučnici su u ledu Alpa pronašli tragove olova, koje je vetar doneo iz britanskih rudnika s početka 12. veka.

Vazduh je bio zagađen olovom kao za vreme industrijske revolucije do koje je došlo vekovima kasnije.

Čestice olova su bitne i zato što mogu da pomognu istraživačima da rasvetle zloglasno ubistvo srednjeg veka - ubistvo Tomasa Beketa.

Ubistvo kenterberijskog nadbiskupa Tomasa Beketa u katedrali 1170. godine bio je jeziv događaj o kom se govorilo širom Evrope.

Kralj Henri Drugi i Beket bili su nekada vrlo bliski - Beket je bio Henrijev kancelar pre nego što je postao nadbiskup.

Henri je verovao da će imenovanje omogućiti kruni da preuzme kontrolu nad bogatom, moćnom i relativno nezavisnom crkvom.

Beket je, međutim, imao druge planove.

Kralj je bio toliko besan da je navodno izgovorio sada već čuvenu rečenicu: „Hoće li me neko osloboditi ovog problematičnog sveštenika?"

Na Beketovu nesreću, grupa vitezova odanih Henriju odlučila je da mu ispuni želju.

Beket je obezglavljen u brutalnom napadu na katedralu u Kenterberiju 29. decembra 1170. godine.

Sada su naučnici pronašli fizičke dokaze o sporu između Henrija i Beketa u ledu švajcarsko-italijanskih Alpima - da dubini od 72 metra.

Na isti način na koji se na stablima formiraju godovi, glečeri beleže hemijski sastav vazduha, zarobljen u mehurićima tokom godina sleganja leda.

Analizirajući 800 godina star led pomoću visoko osetljivog lasera, naučnici su primetili veliku koncentraciju olova i prašine u vazduhu 12. veku.

Kroz atmosfersko modeliranje uspeli su da zaključe da su olovo nosili vetrovi sa severozapada širom Velike Britanije, gde je rudarstvo i topljenje olova bilo masovno rasprostranjeno.

Olovo i srebro se često kopaju zajedno, a u ovom periodu rudnici u okruzima Pik i Kambrija bili su među najproduktivnijim u Evropi.

Istraživači su uspeli da uporede ono što su pronašli u ledu sa podacima o proizvodnji olova i srebra u Engleskoj.

Olovo se u to vreme koristilo za brojne proizvode - od vodovodnih cevi preko krovova za crkve do vitraža.

Međutim, proizvodnja ovog metala bila je jasno povezana sa političkim događajima, tvrde autori ovog istraživanja.

„Između 1169. i 1170. došlo je do velikog neslaganja između Henrija II i Tomasa Beketa i taj sukob se ogledao u tome da crkva odbija da sarađuje sa Henrijem. Mi smo videli veliki pad u proizvodnji te godine", rekao je profesor Kristofer Lavlak sa Univerziteta Notingem.

Papa je kralja izopštio iz crkve neposredno pre Beketovog ubistva, a Henrijevi pokušaji da da dođe do pomirenja ostali su sačuvani u ledu.

„Da bi se spasao od pape i zatvora, Henri je obećao da će izgraditi brojne manastire vrlo, vrlo brzo", rekao je profesor Lavlak.

„I naravno, ogromne količine olova korišćene su za krovove ovih glavnih manastirskih kompleksa.

„Proizvodnja olova brzo je rasla dok je Henri pokušavao da se iskupi zbog ponašanja prema crkvi".

Istraživači kažu da njihovi podaci pokazuju jasne veze između povećanja i pada proizvodnje olova za vreme rata, kao i razlike između vladavina različitih kraljeva u periodu između 1170. i 1220 godine.

„Ledeno jezgro pokazuje tačno kada je kralj umro, a proizvodnja olova pala, a zatim ponovo porasla sa sledećim monarhom", rekao je profesor Lavlak.

„Možemo da vidimo smrti kralja Henrija II, Ričarda Lavljeg srca i kralja Jovana u drevnom ledu."

Naučnici kažu da su razmere iskopavanja i topljenja olova u ovom vremenskom periodu prouzrokovale iste nivoe zagađenja olovom kao u 17. veku i 1890. godine.

Oni tvrde da je ideja da je zagađenje atmosfere započelo industrijskom revolucijom netačno.

Studija je objavljena u časopisu Antikvitet.


Pratite Meta na .


Pratite nas na Fejsbuku i . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Podeli sa prijateljima