UPOZORENjE: Ovaj članak sadrži uznemirujuće slike.
Kad je Hulija Le Duk u ponedeljak ujutro naišla na tela utopljenog oca i ćerke na obali reke Rio Grande, ona ih je fotografisala.
Tokom godina, ova meksička novinarka iz dnevnog lista La Hornada naišla je na mnoge utopljene migrante, njih više od 20.
Nijedna slika koju je napravila nije previše odjeknula u medijima, pa nije očekivala da se to dogodi ni ovog puta.
Le Duk je stigla u Matamoros, u severnoj meksičkoj državi Tamaulipas, dan ranije, nakon što je neko policiji prijavio „ženu koja vrišti".
„Kad sam stigla tamo, videla sam tu mladu ženu, Tanju Valdes Avalos. Bila je veoma uznemirena, rekavši da je njenu ćerku i muža odnela reka", kaže Le Duk za BBC.
Lokalne vlasti organizovale su potragu za njima, ali je ona obustavljena tokom noći zbog opasnih uslova i teškog terena.
- Amnesti: Zlostavljanje migranata na „Balkanskoj ruti"
- Kako ljudi koji su napustili dom dočekuju Svetski dan izbeglica u Srbiji
- Trampov plan za imigrante: Veštine i znanje važniji od porodice
„Neki od nas su se vratili narednog dana, kada se potraga nastavila, i tela su se pojavila posle 10 sati pre podne. Svi prisutni novinari snimili su fotografije - bili smo iznenađeni prizorom zagrljenih tela."
Ali fotografija Oskara Alberta Martineza Ramireza (25) i njegove skoro dvogodišnje ćerke Valerije koju je uslikala Le Duk smesta je postala viralna, postavši vizuelni dokaz opasnosti i tragedija sa kojima se susreću migrantske porodice u želji da stignu do Sjedinjenih Američkih Država.
„Nadam se da će posle ove fotografije neko uraditi nešto - da ne bismo više morali da slikamo migrante koji se dave u reci", kaže Le Duk.
„Sad kad je postala viralna, nadam se da će ona poslužiti kao poziv za više savesti, za više razumevanja vlasti da migranti i dalje nadolaze, i da uporno umiru na granici, zato što niko na njih ne obraća pažnju."
Prema više izveštaja, porodica Martinez stigla je u Matamoros u nedelju.
Putovali su iz El Salvadora, a jednom kad su se našli u Meksiku, u migrantskom centru su čekali više od dva meseca - nadajući se da će moći da zatraže azil u SAD.
Kad je saznala da je lokalna kancelarija za migrante zatvorena, porodica je odlučila da prepliva reku - na drugoj strani nalazi se savezna američka država Teksas.
Tanja kaže da je njen muž Oskar uspeo da prepliva reku sa njihovom ćerkom Valerijom. On je devojčicu ostavio na obali pre nego što je krenuo da pliva nazad po svoju ženu.
Ali kad je Valerija videla da njen tata pliva od nje, ona je krenula da ga prati nazad u reku. Oskar je shvatio šta se dešava i pošao je da je uzme, ali ih je oboje odnela struja.
„Česta tragedija"
„Ima drugih porodica sa decom u kampovima koje čekaju da im se odobre zahtevi za azil", kaže Le Duk, ali ima onih koji su „suviše očajni" da bi čekali.
Oni „žive u užasnom okruženju: ekstremne temperature, glad, žeđ... spavaju teško, žive u nehumanim uslovima. Ti ljudi nisu kriminalci, oni su migranti na proputovanju", kaže Le Duk.
Slike kao ona koju je objavila Le Duk i drugi novinari iz regiona izazvale su određeni stepen saosećanja sa migrantima, ali i kritike i ozlojeđenost.
Kritičari u pitanje dovode etičnost objavljivanja takvih slika: je li moguće da je to samo morbidni klikbejt? Blatantni senzacionalizam? Može li čak da pobudi anti-migrantska osećanja?
Le Duk kaže da je to jedan od načina da se prikažu stradanja onih koji pokušavaju da pređu granicu, nešto što se ovde neprestano dešava.
Istog dana kada je Le Duk snimila tu fotografiju, pripadnici granične patrole u Teksasu pronašli su tela četiri druge osobe: dvadesetogodišnje žene, jednog mališana i dve bebe.
Le Duk kaže da je ranije pokrivala mnogo priča poput ove, snimala je fotografije koje su prolazile krajnje nezapaženo: „Slikala sam više od 20 utopljenika. Ali ova slika je potresla ljude."
Zašto?
„Možda zato što su to bili otac i ćerka, možda zato što su zagrljeni. Na toj slici vidite da je on pokušao da je zaštiti, stavio ju je u svoju majicu, ona ga grli... tako su tela isplivala na obalu."
Migrantska kriza
Le Duk kaže da je njena fotografija možda grozna, ali to je tragedija koju je svako mogao da predvidi.
„Bilo je dovoljno upozorenja u oblasti Nju Bridža, postoje takozvana 'žarišta': situacije koje proživljavaju Centralni Amerikanci, Afrikanci i Kubanci. Oni žive u žalosnim uslovima, bez ikakve zvanične pomoći", kaže Le Duk.
„Bilo je grupa građana, meštana, koji su se organizovali da im pomognu, da donose vodu tim ljudima - zato što oni stižu bez igde ičega nakon što su uzduž prošli čitav Meksiko."
„Izveštavali smo da nemaju gde da spavaju u kampovima, da nema toaleta", dodaje Le Duk. „Odrasli se kupaju u reci, deca se peru u kofama punim rečne vode."
„To traje mesecima", kaže Le Duk, „ali niko ništa ne preduzima. Sada će ljudi videti šta se dešava u Matamorosu. Ova kriza traje već mesecima."
Prema novom američkom zakonu, migranti moraju da čekaju u Meksiku dok američke vlasti obrađuju njihove zahteve - što često ume da potraje mesecima.
Nove propise, čiji je veliki zagovornik američki predsednik Donald Tramp, kritikovale su organizacije za zaštitu ljudskih prava i lokalne nevladine organizacije koje tvrde da je situacija eskalirala u migrantsku krizu na granici.
Ove godine je na američku južnu granicu sa Meksikom do sada stiglo ukupno 593.507 migranata i migranata koji traže azil, prema podacima Ujedinjenih nacija (zaključno sa 12. junom).
Početkom meseca Meksiko je postigao sporazum sa Trampovom administracijom da pokušaju da suzbiju broj migranata bez dokumenata koji putuju u SAD. Od tada su se samo povećale deportacije i zadržavanja nedokumentovanih migranata.
U međuvremenu, demokrate u Predstavničkom domu Sjedinjenih Država odobrile su humanitarnu pomoć za meksičku granicu u vrednosti od 4,5 milijarde dolara. Taj predlog zakona, međutim, očekuje teško putovanje kroz Senat koji kontrolišu republikanci.
DO NOT DELETE OR TRANSLATE! Digihub tracker for [48746451]
14. 11. 2024.
Pa pišu li "Rat i Mir" ili "dozvole" za gradnju ... koje Investitorima izgleda nisu potrebne!
Zlobnik II Čitalac