Avganistan: Dvadesetogodišnji rat objašnjen u deset tačaka

Posle 20 godina sukoba, SAD su povukle trupe iz Avganistana.

Za SAD i njihove saveznike, vazduhoplovna baza Bagram bila je epicentar rata protiv talibana i Al Kaide.

Koalicione snage pod vođstvom SAD-a doselile su se tokom decembra 2001. godine, a baza je razvijena je u ogroman kompleks koji je mogao da primi do deset hiljada vojnika.

Sada su otišli pošto je predsednik Džo Bajden obećao da će sve američke snage napustiti Avganistan do 11. septembra.

U međuvremenu, Talibani postižu uspehe na terenu nastavljajući brzi napredak kroz delove Avganistana, zauzimajući desetine okruga.

Troškovi ovog rata bili su astronomski visoki - kako u životima ljudi, tako i u novcu.

• Avganistan: Amerikanci pod okriljem noći napustili ključnu bazu, Talibani u ofanzivi
• Sve što treba da znate o ratu u Avganistanu
• Istorijski sporazum SAD i Talibana - stiže li mir u Avganistan

Ali o čemu se zapravo radilo i da li su SAD postigle ono što su naumile?

Zašto su SAD uopšte napale Avganistan?

Dana 11. septembra 2001. godine u napadima u SAD-u ubijeno je skoro 3.000 ljudi, nakon što su avioni oteti i usmereni ka Svetskom trgovinskom centru u Njujorku i Pentagonu, u okrugu Arlington, u državi Virdžinija.

Četvrti avion srušen je na čistini u Pensilvaniji.

Osama Bin Laden, šef islamističke terorističke grupe Al Kaida, ubrzo je identifikovan kao odgovoran za napade.

Talibani, radikalni islamisti koji su upravljali Avganistanom i štitili Bin Ladena, odbili su da ga predaju.

Tako su mesec dana posle 11. septembra, SAD pokrenule vazdušne napade na Avganistan da bi porazile obe grupe.

Šta se zatim desilo?

U roku od dva meseca pošto su SAD i njihovi međunarodni i avganistanski saveznici započeli napade, talibanski režim se srušio, a njegovi borci su se razbežali po Pakistanu.

Ali oni nisu samo nestali - njihov uticaj je ponovo narastao i oni su se utaborili.

Grupa je zarađivala stotine miliona dolara godišnje od trgovine drogom, rudarstva i poreza.

Nova vlada koju podržavaju Sjedinjene Države preuzela je vlast 2004. godine, ali smrtonosni napadi ekstremista nastavljeni su tokom godina.

Međunarodne snage koje rade u saradnji sa avganistanskim trupama borile su se da se suprotstave pretnji obnovljene grupe.

Sukob je uzeo ogroman danak Avganistancima, kako civilima, tako i vojsci.

Dakle, problemi u Avganistanu započeli su 2001. godine?

Kratak odgovor je ne.

Avganistan je decenijama bio u stanju gotovo stalnog rata, čak i pre nego što su ga SAD napale.

Krajem sedamdesetih godina, sovjetska vojska napala je Avganistan da bi podržala njegovu komunističku vladu.

Ratovala je sa pokretom otpora - poznatim kao Mudžahedini - koji su, između ostalih, podržale SAD, Pakistan, Kina i Saudijska Arabija.

Sovjetske trupe povukle su se 1989. godine, ali građanski rat se nastavio.

U haosu koji je usledio, rođeni su Talibani (što se prevodi kao „studenti").

• Strah u Avganistanu raste dok Amerika okončava najduži rat
• Američki izgubljeni rat protiv droge
• „Dobili smo rat, Amerika je izgubila“

Kako su Talibani stekli toliko uticaja?

Talibani su se istakli u pograničnom području severnog Pakistana i jugozapadnog Avganistana ranih 1990-tih.

Obećali su da će se boriti protiv korupcije i poboljšati sigurnost Avganistanaca, od kojih su se mnogi suočavali sa posledicama destruktivnog građanskog rata.

Brzo su proširili uticaj i uveli ili podržali islamske kazne - poput javnih pogubljenja osuđenih ubica i preljubnika i amputacije za one koji su proglašeni krivima za krađu.

Od muškaraca se zahtevalo da puštaju bradu, a žene su morale da nose burku, veo koji pokriva lice i telo.

Talibani su takođe zabranili televiziju, muziku i bioskop i nisu odobravali odlazak devojčica starosti deset i više godina u školu.

Znači Talibani nikada zapravo nisu otišli?

Tokom protekle dve decenije, Talibani su bili u defanzivi, ali to stanje nije potrajalo.

Godine 2014, na kraju najkrvavije godine u Avganistanu od 2001. godine, međunarodne snage - oklevajući da ostanu u Avganistanu na neodređeno vreme - završile su borbenu misiju, prepuštajući avganistanskoj vojsci da se bori protiv Talibana.

Ali to je dalo zamah Talibanima dok su zauzimali teritoriju i detonirali bombe protiv vlade i civilnih ciljeva.

BBC je 2018. godine otkrio da su Talibani bili otvoreno aktivni u 70 odsto Avganistana.

Kolika je cena sukoba?

Više od 2.300 američkih vojnika je ubijeno, a više od 20.000 je ranjeno, zajedno sa više od 450 Britanaca i stotinama pripadnika drugih nacionalnosti.

Ali avganistanski narod je snosio glavnu žrtvu, a neka istraživanja sugerišu da je više od 60.000 pripadnika snaga bezbednosti ubijeno.

Gotovo 111.000 civila je ubijeno ili ranjeno otkako su UN počeli sistematski da beleže civilne žrtve 2009. godine, piše u njihovom izveštaju.

Prema jednoj studiji, procenjeni finansijski troškovi za američke poreske obveznike su blizu zapanjujućih bilion američkih dolara.

Sporazum sa Talibanima?

U februaru 2020. godine, SAD i Talibani potpisali su „sporazum za donošenje mira" u Avganistanu na kome se godinama radilo.

Prema sporazumu, SAD i njihovi NATO saveznici složili su se da povuku sve trupe a da zauzvrat Talibani ne dozvole da Al Kaida ili bilo koja druga ekstremistička grupa deluje u oblastima koje kontrolišu.

U okviru prošlogodišnjih razgovora, Talibani i avganistanska vlada učestvovali su u oslobađanju zatvorenika.

Gotovo pet hiljada talibanskih militanata pušteno je u narednim mesecima nakon sporazuma.

• „Kad pokrivate Avganistan, nema pozitivnih priča“
• Eksplozija u Kabulu: Više od 50 mrtvih, uglavnom devojčica i žena
• U fotografijama: Dirljiva 3D projekcija statue Bude koju su uništili talibani

SAD su takođe obećale da će ukinuti sankcije protiv Talibana i sarađivati sa UN-om na ukidanju posebnih sankcija protiv te grupe.

Amerikanci su pregovarali direktno sa Talibanima, bez prisustva avganistanske vlade.

„Posle svih ovih godina, vreme je da vratimo naše ljude kući", rekao je tadašnji predsednik Donald Tramp.

Odlaze li sve američke snage?

Poslednje snage SAD-a i NATO-a povukle su se iz vazduhoplovne baze Bagram, prepuštajući obezbeđivanje avganistanskoj vladi.

Očekuje se da će oko 650 američkih vojnika ostati u zemlji, navodi Asošijeted Pres.

Oni će uglavnom služiti za pružanje zaštite diplomatama i pomoć u čuvanju međunarodnog aerodroma u Kabulu, vitalnog transportnog čvorišta za zemlju bez izlaza na more.

Kakva je sada situacija?

Od dogovora, čini se da su Talibani preusmerili taktiku sa složenih napada u gradovima i vojnim ispostavama na talas ciljanih atentata kojima su terorisali avganistanske civile.

Oni zauzimaju ogromne teritorije, preteći da će ponovo srušiti vladu u Kabulu posle povlačenja strane sile.

Al Kaida takođe nastavlja da deluje u Avganistanu, dok su militanti Islamske države takođe izvršili napade u toj zemlji.

Zabrinutost raste za budućnost Kabula, ali avganistanski predsednik Ašraf Gani insistira na tome da su snage bezbednosti zemlje u potpunosti sposobne da se izbore sa pobunjenicima.

Dve decenije u Avganistanu: da li je vredelo?

„Odgovor zavisi od toga čime ga merite", kaže BBC dopisnik za bezbednost Frenk Gardner.

Viši sigurnosni izvori rekli su za BBC da od početka rata nije planiran niti jedan uspešan međunarodni teroristički napad iz Avganistana.

„Dakle, ako je merilo borba protiv međunarodnog terorizma, zapadna vojska i bezbednosno prisustvo uspeli su u cilju", dodaje Gardner.

Ali, dvadeset godina kasnije, Talibani su daleko od poraza i ostaju ozbiljna borbena snaga.

Neki izveštaji sugerišu da je u junu došlo do najgoreg nasilja od dolaska koalicije, sa stotinama izgubljenih života.

A teško stečeni razvoj je takođe pod pretnjom, jer su mnoge škole, vladine zgrade i dalekovodi sada oštećeni ili uništeni.

„Al Kaida, Islamska država i druge militantne grupe nisu nestale, one se ponovo rađaju i nesumnjivo ohrabruju skorim odlaskom poslednjih preostalih zapadnih snaga", rekao je Gardner.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]