Krajem 2018. godine, stvari su bile jednostavne - evropska diplomatkinja Federika Mogerini dovodila je srpskog i kosovskog predsednika za pregovarački sto gde su učestvovali u „Briselskim pregovorima".
Od tada do danas, Mogerini više nije u institucijama Evropske unije, na putu dijalogu stajale su najpre takse, pa odluka o reciprocitetu Kosova na robu iz Srbije, kampanja Beograda za povlačenje priznanja Kosova, izbori i promene tri vlade u Prištini, virus korona.
Jedino su Aleksandar Vučić i Hašim Tači ostali na svojim pozicijama.
Kada je, tik posle izbora u Srbiji, saopšteno da će se Vučić i Tači sresti u Vašingtonu pod pokroviteljstvom specijalnog izaslanika američkog predsednika Ričarda Grenela, činilo se da će razgovori krenuti sa mrtve tačke duge više od godinu dana.
- Za šta bi sve mogao da bude optužen Hašim Tači
- Ko je Ričard Grenel, privremeni šef svih američkih tajnih službi
- Ko je Miroslav Lajčak, novi evropski posrednik za Kosovo
A onda je, skoro potpuno neočekivano, stigao predlog optužnice za ratne zločine podignute protiv Tačija.
Tači je otkazao put i demantovao sve navode optužnice, a Vučić je rekao da neće da komentariše optužnicu, ali da želi da se ponovo pokrene dijalog pod pokroviteljstvom Evropske unije.
Desetak dana kasnije, u ponedeljak je iz Pariza stigla vest da će 10. jula nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Emanuel Makron biti domaćini video sastanka Vučića i kosovskog premijera Avdulaha Hotija.
Da li će ovi razgovori pokrenuti dijalog o Kosovu sa mrtve tačke ili se radi o još jednom pokušaju evropskih diplomata da ožive proces rešavanja jedne od najdugovečnijih kriza na Zapadnom Balkanu?
Diplomatija Miroslava Lajčaka
U svojevrsnoj trci Evropljana i Amerikanaca, prvi je u region došao Miroslav Lajčak.
Slovački diplomata imenovan je 3. aprila za specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana.
Lajčakov plan bio je da u ponedeljak, 15. juna, doputuje na nekoliko dana u Prištinu, da bi potom u Beograd stigao sedam dana kasnije - samo dan posle parlamentarnih izbora u Srbiji.
Ipak, već u startu naišao je na teškoće.
Let za Tiranu, posle kojeg je planirao da automobilom dođe do Kosova, nije poleteo iz Švajcarske.
Dan kasnije, Lajčak je krenuo ka Balkanu i to uz zahvalnicu švajcarskoj vojsci čijim avionom se uputio na zadatak.
After slight travel complications yesterday, the international community kicked into action. I’m now on my way to Pristina - a courtesy of the Swiss military. Looking forward to officially starting my visit to Kosovo later today. pic.twitter.com/f58NSwJtFB
— Miroslav Lajčák (@MiroslavLajcak)After slight travel complications yesterday, the international community kicked into action. I’m now on my way to Pristina - a courtesy of the Swiss military. Looking forward to officially starting my visit to Kosovo later today. pic.twitter.com/f58NSwJtFB
— Miroslav Lajčák (@MiroslavLajcak) June 16, 2020
Ni na prvom odredištu neće ga dočekati jednostavna situacija - kosovski predsednik Hašim Tači najavio je da se možda i neće sastati sa Lajčakom, iznoseći sumnje u njegovu objektivnost i evropski pristup pregovorima.
- Tači: „Ako se nešto desi u pregovorima sa Srbijom, desiće se ove godine“
- Šta je promenio Berlinski samit
Pregovori Ričarda Grenela
Dok je Miroslav Lajčak bezuspešno pokušavao da poleti ka Prištini, na Tviter profilu američkog pregovarača Ričarda Grenela osvanula je pozivnica za sastanak Srbije i Kosova već 27. juna.
Sve to prati i Grenelovo upozorenje da se stvari vraćaju na „status kvo" ako neka od strana ne bude zadovoljna razgovorima, ali i objašnjenje da će glavna tema razgovora biti ekonomija.
If either side is unsatisfied with the June 27 discussions then they will go back to the status quo after they leave Washington.
— Richard Grenell (@RichardGrenell)
As we have consistently said, we must first make progress on growing the economies. This is the focus. I look forward to these discussions. (2/2) https://t.co/r5QLDuC1XIIf either side is unsatisfied with the June 27 discussions then they will go back to the status quo after they leave Washington.
— Richard Grenell (@RichardGrenell) June 15, 2020
As we have consistently said, we must first make progress on growing the economies. This is the focus. I look forward to these discussions. (2/2) https://t.co/r5QLDuC1XI
Svoju radost zbog poziva koji je dobio, na Tviteru je podelio kosovski predsednik Hašim Tači.
Poručio je da je uloga SAD u prosperitetnoj budućnosti Kosova uvek bila odlučujuća.
U.S. leadership & support has always been decisive for the prosperous future of Kosova. Therefore, I welcome the invitation to resume the dialogue on normalization of relations under the leadership of President Tweets by realDonaldTrump ’s SE Tweets by RichardGrenell .
— Hashim Thaçi (@HashimThaciRKS)U.S. leadership & support has always been decisive for the prosperous future of Kosova. Therefore, I welcome the invitation to resume the dialogue on normalization of relations under the leadership of President @realDonaldTrump’s SE @RichardGrenell.
— Hashim Thaçi (@HashimThaciRKS) June 15, 2020
Srpski predsednik Grenelu nije odgovorio ni na ličnom, a ni na predsedničkom nalogu na Tviteru.
Šest dana pre izbora na kojima predvodi svoju Srpsku naprednu stranku, Vučić je posetio Čačak i prisustvovao otvaranju Naučno-tehnološkog parka, ali je deo obraćanja javnosti iskoristio i da negira da će Srbija u Vašingtonu priznati Kosovo.
„Na to da Srbija priznaje Kosovo uoči Vidovdana sramota me je da odgovorim - sramota me je, jer to govori više o njima.
To nikada neće biti tema, to govori o tome šta su drugi činili", rekao je Vučić osvrćući se na činjenicu da se sastanak održava dan uoči Vidovdana.
Neće ovo biti prvi susret dvojice predsednika u Beloj kući.
Neposredno pred izbijanje krize oko virusa korona, Vučić i Tači boravili su u Vašingtonu i 2. marta.
Srpski predsednik tada je susret opisao kao „uobičajen", dok je njegov kosovski kolega na konferenciji za medije rekao da je zadovoljan jer je Amerika preuzela u svoje ruke dijalog o Kosovu i da je za njegov završetak postavila kratak rok.
Pre nego što je za sto doveo predsednike, Ričard Grenel je na nižim diplomatskim nivoima dogovorio dva sporazuma Beograda i Prištine.
Pisma o namerama potpisana su o uspostavljanju avio linije između dva grada, kao i obnovi železničkog saobraćaja i izgradnji autoputa.
Samit u Parizu Emanuela Makrona
Uz čestitke za izbor Avdulaha Hotija za premijera Kosova, francuski predsednik Emanuel Makron poslao je i pozivnicu.
Samit u Parizu događaj je iza koga bi stajale Francuska i Nemačka, a održao bi se po daljem smirivanju epidemije virusa korona.
Identičnu pozivnicu u februaru je dobio i tadašnji kosovski premijer Aljbin Kurti, ali nije imao prilike da na nju odgovori.
Njegov mandat potrajao je samo pedeset dana, a pandemija je uticala da se o sastanku i ne razmišlja.
Pre tačno godinu dana, ovakav samit već je otkazan - za 1. jul 2019. godine bilo je planirano da se u francuskoj prestonici sastanu delegacije Srbije i Kosova, uz prisustvo francuskih, nemačkih i evropskih zvaničnika.
Samit je otkazan desetak dana pre održavanja jer za njega nije bilo uslova - takse Kosova na robu iz Srbije i kampanja Beograda za povlačenje priznanja Kosova bile su prevelike prepreke.
Skup je trebalo da bude nastavak razgovora započetih krajem aprila 2019. godine u Berlinu, na skupu istih organizatora.
Dvanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
11. 10. 2024.
I.....je l' su uhapsili balon?
Dubioza Čitalac