Beograd i kulturni spomenici: Krečom po skulpturama na Sajmištu

Javno komunalno preduzeće „Gradsko zelenilo" prefarbalo je tri skulpture na Savskom keju kod Sajmišta na Novom Beogradu, a ova odluka izazvala je brojne reakcije u delu javnosti, kao i kod nekih od autora tih dela.

U pitanju su skulpture vajara Đorđija Crnčevića „Dve glave 2", „Korablja" Venije Vučinić Turinski i „Skulptura trinom" Olge Jančić, koji su ovde postavljeni pre više od četiri decenije.

„Čudno mi je to, ne razumem ko se usudio da premazuje beli mermer", kaže Vučinić Turinski za BBC na srpskom.

Iz gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture kažu da nisu dali saglasnost za takvu vrstu obnova i da će pomoći da se dela vrate u prvobitno stanje, a iz preduzeća Zelenilo Beograd objasnili su razloge ovakvog poteza.

„Radi sticanja opšte slike uređenosti ovog poteza, JKP „Zelenilo-Beograd" je prekrilo grafite na predmetnim skulpturama" navode oni u pisanom odgovoru za BBC.

• Zašto je stepenište na Kalemegdanu toliko belo
• Savski most ide u park - koje su poznate selidbe mostova
• Beogradska gondola: Seča, da, gradnja - još ne

Šta kaže vajarka?

Venija Vučinić Turinski autorka je dela „Korablja", što je stari naziv za neku vrstu broda ili čamca bez palube.

Iznenadila ju je vest da su skultupre sad prefarbane.

„Jesu se na kamen nataložile čestice kiše i prašine, ali to nije trebalo raditi bez konsultacija sa stručnim ljudima", kaže Vučinić Turinski za BBC na srpskom.

Ova skulptura joj je, dodaje, posebno draga, jer je jedina velika koju je uradila u kamenu. Većinom je u karijeri radila u drvetu.

Isklesala ju je kao pobednica konkursa Udruženja likovnih umetnika 1978. godine od venčačkog mermera.

„Imala sam atelje tu na Sajmištu i zamišljala sam da treba da bude postavljena uz reku. I ranije se dešavalo da mermer bude ispisan sprejem, stajale su poruke „Mico, čekaću te ovde" i ja sam to nekad razređivačem čistila.

• Od mini-Gagarina do nevidljivog Vorhola
• Bitka za Košutnjak: „Pluća Beograda" na meti projekta od nacionalnog značaja
• U fotografijama: Kratak pogled na Đerdap - prvi Uneskov geopark u Srbiji

„Međutim, za farbanje bojom treba da budu angažovani stručnjaci", napominje vajarka.

Kako je došlo do krečenja?

„Prilikom uređenja zelenih površina na levoj obali Save, u februaru ove godine, JKP „Zelenilo-Beograd", Beograd je, na inicijativu Olimpijskog saveza, Ambasade Japana i Grada Beograda, sadilo stabla u obliku olimpijskih krugova u čast Olimpijskih igara koje je trebalo da budu održane u Tokiju u 2020. godini", navode u odgovoru.

U zoni uređenja nalaze se skulpture, dodaju, koje su bile išarane crtežima nesavesnih pojedinaca.

Šta kažu stručnjaci?

Predmetne skulpture se nalaze u okviru celine „Priobalna zona Novog Beograda" koja uživa status prethodne zaštite, navode u pisanom odgovoru iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Dodaju da za preduzete radove i mere tehničke zaštite Zavod nije izdavao uslove i odgovarajuće saglasnosti, kao ni projekat i dokumentaciju za krečenje mermernih skulptura belom bojom.

„Imajući u vidu intervencije koje su preduzete na skulpturama na Savskom keju Zavod će pružiti svu neophodnu stručnu pomoć da se skulpture vrate u prvobitno stanje", dodaju oni.

Šta kažu na društvenim mrežama?

Reakcije su uglavnom negativne.

„Ovo sa prefarbavanjem spomenika je naizgled samo još jedna od bezbrojnih brljotina vlasti", napisala je korisnica Tvitera

Ovo sa prefarbavanjem spomenika je naizgled samo još jedna od bezbrojnih brljotina vlasti, a zapravo je jedan od preciznijih pokazatelja razmera njihovog neznanja, prostakluka i zatucanosti.

— Nevena Buđevac (@GdjicaJabucica) July 23, 2020

„Farbanje mermernih skulptura u parku kod Starog sajmišta je sve što treba da znamo o kompetencijama naših javnih službi", smatra korisnik

Farbanje mermernih skulptura u parku kod starog sajmišta je sve što treba da znamo o kompetencijama naših javnih službi.

— Shalter Ego (@Tochkonja) July 22, 2020

„Za vajara materijal je samo nosilac forme i u drugom je planu", navodi korisnik

Za vajara materijal je samo nosilac forme i u drugom je planu. U suštini njegovo delo jednako vredi bilo da je od zlata ili od kamena, delo, a ne njegov kič surogat koji vidi oko.
U ovom slučaju forma je zaštićena, a ljubitelj skulpture belo ne vidi.

— mirko uzelac (@zejo) July 23, 2020

Bilo je i onih koji su podsetili na neke prethodne slične slučejeve, kao korisnica

Kao i skulptura iz tri dela Kolje Milunovića koja je bila ispred sportskog centra u Košutnjaku, pomerana nasumično prilikom svakog šišanja trave, bacana.. sad je nestala zbog radova na novom bazenu koji gradi glavni arhitekta grada 😠😭

— Slavica Rakidzic (@SRakidzic) July 23, 2020

Prethodni slučajevi u glavnom gradu Srbije

Nije ovo prvi put da gradske službe posegnu za farbom tokom ulepšavanja spomenika.

Spomenik u beogradskoj opštini Vračar Vozarev krst, između ulica Vojvode Šupljikca i Mileševske, prekrečen je krajem 2018. u jarko crvenu boju.

Ovaj spomenik nalazi se inače na listi zaštićenih kulturnih dobara, a po njemu je deo Beograda u kojem se nalazi nazvan Crveni krst.

Takođe, sredinom prošle godine stepenište na Kalemegdanu ofarbano je tokom rekonstrukcije u bleštavo belu boju.

Prema rečima vajara Dragoslava Krnajskog, ovakvo „održavanje" figura, konkretno ovih na Sajmištu, „nedopustivo je".

„Mermer mora da zadrži svoj prirodan izgled, te mu nije neophodno `čišćenje`", rekao je on za Novosti.

Pratite nas na Fejsbuku iTweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]