Čarls Darvin - nova saznanja naučnika otkrivaju kako je nastala „gnusna misterija" o cvetnicama

Naučici su bacili novo svetlo na poreklo „gnusne misterije" Čarlsa Darvina.

Slavnog prirodnjaka je mučilo pitanje kako su elouirale biljke cvetnice.

Darvin se plašio da će ova neobjašnjiva slagalica potkopati njegovu teoriju evolucije, kaže profesor Ričard Bags.

Zaboravljeni istorijski dokumenti pokazuju da je Darvinov takmac u nauci tvrdio da su cvetnice rasle zahvaljujući božanskoj intervenciji.

• Preispitivanja Čarlsa Darvina oko „gnusne misterije“ koja ga je mučila do kraja života
• Zašto u Aleksincu „lipe ne cvatu“
• Koji cvet pokloniti za Osmi mart ako zaista volite ovu planetu

To je poslednjih meseci jako brinulo Darvina, kaže biolog evolucionista sa londonskog Univerziteta Kvin Meri.

„Misterija je izgleda bila posebno gnusna njemu jer ju se promovisao botaničar Britanskog muzeja da bi dokazao božansku intervenciju u istoriji života", kaže Bags.

Šta je gnusna misterija?

Darvin je skovao ovaj izraz 1879. godine.

U pismu najboljem prijatelju, botaničaru i istraživaču Džozefu Hukeru, napisao je: „Ubrzani razvoj, koliko znamo zasad, svih viših biljaka u poslednjem periodu geološkog razvoja gnusna je misterija".

Misterija se usredsređuje na uspon cvetnih biljaka, ili angiospermi, porodice biljaka koje proizvode cveće i nose seme u plodovima.

Oni čine veliku većinu svih poznatih živih biljaka, od hrastova do divljeg cveća i lokvanja.

Cvetnice su se pojavile na Zemlji relativno nedavno u geološkom vremenskom okviru, a zatim su se brzo razmnožile u eksploziji različitih boje, vrsta i oblika.

„U fosilima se iznenada pojavljuju u Kredi, što je otprilike pre 100 miliona godina, i nema ničega što pre njih liči na skrivenosemenice, a onda se iznenada pojave i to u znatnoj raznolikosti", kaže Bags.

Pitanja pokrenuta iznenadnom pojavom cvetnih biljaka u srcu su Darvinove gnusne misterije, objašnjava on.

„Zašto ne postoji postepena evolucija skrivenosemenica? Zašto ne možemo videti prelazne oblike između golosemenica - poput četinara - i cvetnih biljaka? I zašto su, kada se pojave, već toliko raznolike?"

Zašto je Darvin bio zbunjen?

Darvinu je duboko smetalo kako su cvetne biljke osvojile svet naizgled u tren oka, dok su druge velike grupe, poput sisara, evoluirale postepeno.

Pojava cvetnih biljaka sugerisala je da se evolucija mogla brzo i naglo dogoditi, što je u direktnoj suprotnosti sa osnovnim postulatom prirodne selekcije, Natura non facit saltum - priroda ne skače.

Darvin se poigravao idejom da su cvetne biljke možda evoluirale na još neotkrivenom ostrvu ili kontinentu.

U avgustu 1881. godine, samo nekoliko meseci pred smrt, napisao je Hukeru:

„Ništa nije neobičnije u istoriji Biljnog carstva, kako mi se čini, od očigledno vrlo naglog razvoja viših biljaka. Ponekad pomislim da nije negde tokom dugih vekova postojao izuzetno izolovan kontinent, možda blizu Južnog pola".

Šta je novo?

U biblioteci u Kraljevskim botaničkim vrtovima, profesor Bags je naišao na reprint predavanja škotskog botaničara Vilijema Karutersa iz 1876. godine koje daje novi kontekst Darvinovom razmišljanju.

Vilijem Karuters postao je čuvar botanike u Britanskom muzeju i „velika figura u to vreme u paleobotanici".

U predavanju koje je držao Udruženju geologa u biblioteci Univerzitetskog koledža u Londonu, Karuters je istakao problem koji Darvin imao sa fosilnim ostacima posebno skrećući pažnju na iznenadnu pojavu cvetnica.

Njegov komentar preneo je Tajms i naučna štampa, što je pokrenulo debatu u javnosti.

„Karuters je iskoristio gnusnu misteriju da pokrene napad na samu evoluciju", kaže Bags.

„Smatrao je da je bog stvorio skrivenosemenice u Kredi, da one nisu evolirale".

„Za Darvina i njegove prijatelje to je bila anatema, u osnovu zato što se [Karuters] trudio da u objašnjenje fosila uvede i natprirodne moći".

Ali Darvin je bio u problemu.

Podatke koje Karuters izneo o cvetnicama i fosilnim ostacima bilo je zaista teške objasniti u kontekstu teorije evolucije, kaže Bags.

Smatra da je to podstaklo Darvina da skuje frazu „gnusna misterija" i izloži problem u naučnim časopisima i objavi u američkom Botaničkom žurnalu.

Misterija je za Darvina bila ono što je Poslednja Fermaova teorema bila matematičaru iz 17. veka Pjeru de Fermau, dodaje.

„Daje nam uvid u ono što se događalo u Darvinovom umu poslednjih nekoliko godina njegovog života i gotovo romantično - misterija je poput Fermaove Poslednje teoreme - problem koji mu pada na pamet u njegovim poslednjim mesecima".

I da li je misterija rešena?

Ukratko, ne.

„Sto četrdeset godina kasnije zagonetka nije rešena. Naravno, mnogo smo napredovali u smislu razumevanja evolicije i znanja o fosilnim ostacima, ali misterija i dalje postoji", zaključuje Bags.

Pratite Helen na Tviteru.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]