Čarls Dikens je jedan od najvažnijih pisaca 19. veka. Ali njegov uticaj se proteže mnogo dalje od književnosti. Mnogi od njegovih izraza, likova i ideja usađeni su duboko u modernu kulturu.

Sto pedeset godina posle njegove smrti, šta je ono što viđamo i dan-danas a prvo nam je predstavio Dikens u svom pisanju?

• Kako preokrenuti život u Srbiji: Od ulice do romana prvenca
• Kad progovore žene iz Odiseje i Ilijade, otkrivamo potpuno novi svet
• Pet načina na koje je Emili Bronte inspirisala današnje umetnike

Beli Božić

Moderni komentatori Dikensa opisuju kao „čoveka koji je izmislio Božić". Očigledno ne sam verski praznik, već prosto širi fenomen popularne kulture koji ga okružuje.

Početkom 19. veka, Božić je postao „jedva vredan pomena", tvrdio je kritičar i pisac Li Hant.

Samo jedan primer za ovo: odbor Kluba Karlton, koji je u ono vreme vodio Konzervativnu stranku, zakazivao je najobičnije poslovne sastanke na sam Badnji dan.

Iako se princ Albert često smatra zaslužnim za oživljavanje Božića i uvođenje ukrašavanja božićne jelke, mnogi misle da su Dikensovi popularni opisi svečane atmosfere tokom ovog perioda u godini postali nacrt koji su sledile brojne buduće generacije.

Konkretno, ideja belog Božića - koji je bio i još uvek je relativno neobičan događaj u većem delu Velike Britanije - pojavljuje se u „Božićnoj pesmi" kao da se dešava svake godine.

U biografiji Dikensa, Piter Ekrojd je napisao: „U svetlu činjenice da se može reći da je Dikens gotovo sam samcijat stvorio savremenu ideju o Božiću, zanimljivo je istaći da je zapravo tokom prvih osam godina njegovog života postojao beli Božić svake godine; realnost, dakle, ponekad zaista postoji pre idealizovane slike."

Pisac i cenjeni ekspert za Dikensa G.K. Česterton možda je najbolje sumirao kako se romantični pogled na Božić slavnog pisca proširio čitavim svetom.

„Bilo da božićne vizije izmene ili ne izmene Skrudža, one menjaju nas", napisao je on.

• Dikensova pisma otkrivaju kako je izgledao život genija
• NIN-ova nagrada: Roman godine je „Pas i kontrabas" Saše Ilića
• Kog je pola NIN-ova nagrada

„Dikensovsko" siromaštvo

Jedna od stvari do kojih je Dikensu bilo najviše stalo su oni sa dna društvene lestvice. Bio je među prvima koji je pružio odvažni pogled na obespravljene i osiromašene u viktorijanskom Londonu.

Njegov otac nije bio posebno umešan u rukovođenju finansijama i to je na kraju smestilo njega i njegovu porodicu u zatvor za dužnike na šest meseci.

Mladi Dikens radio je u rođakovoj radnji, lepeći etikete na bočice za crnilo za šest šilinga nedeljno.

Nakon što je postao slavan, Dikens je pomogao u popularizaciji izraza „crvena traka", kojim se opisuje birokratija sa pozicije moći koja posebno zagorčava život slabima i siromašnima.

„Dikensovsko" je sada postala najlakša reč kojom se opisuje neprihvatljiv stepen siromaštva.

Kad je 2009. godine predsednik Udruženja nastavnika i predavača želeo da govori o neimaštini u nekim oblastima, nije je opisao kao strašnu ili užasnu već kao „život koji oponaša dikensovska vremena".

Ovu ne toliko savršenu Englesku opisivali su i drugi autori, kao što su Bendžamin Dizraeli i gospođa Gaskel, ali Dikensov pogled je bio taj koji se održao tokom vekova.

Moderna komedija karaktera

Za Dikensova čitanja uživo kaže se da su bila puna humora i glume, a Dikens je umešno oponašao akcente i manire likova koje je predstavljao.

„U velikom broju slučajeva, ukoliko prosto želite da opišete situaciju u zapletu u nekoj od scena koja vam je bila veoma smešna, videćete da ona uopšte nije smešna", kaže profesor Džon Mulan, sa Univerzitetskog koledža u Londonu.

„Ali sve je tu veoma smešno. Izuzetna stvar koju je on uveo u roman jeste komični potencijal načina na koji likovi govore."

A neki u ovoj oblasti misle da je Dikens uradio još i više za modernu generaciju komičara.

„Odbija nas predstava koju imamo o Čarlsu Dikensu kao velikom viktorijanskom romanopiscu zato što ukazuje na to da je bio suviše ozbiljan", kaže pisac i komičar Armando Ijanuči.

„A zapravo, mislim da je on najbolji komičar kog smo ikad imali. Većina komedije danas je uslovljena načinom na koji je Dikens pisao u 19. veku i komičari danas mnogo duguju upravo njemu."

„Radi se o osećaju za ritam, kolokvijalizmima i načinima na koje govorimo. U stvarnosti, mi ne završavamo rečenice i stalno prekidamo jedni druge."

Filmovi

I dok su se svi, od Gvinet Paltrou do gospođice Gice, pojavili u nekoj od filmskih adaptacija Dikensovih dela, mnogi tvrde da je on bio jednako važan za uspostavljanje filmskih konvencija koliko i za inspiraciju samih sadržaja.

Ruski režiser i teoretičar Sergej Ajzenštajn rekao je da su važni aspekti filma nastali kao posledica uticaja koji je Dikens izvršio na revolucionarnog režisera D.V. Grifita.

On je tvrdio da je Dikens izmislio, između ostalih, paralelnu montažu - kad se dve priče odvijaju simultano - baš kao i krupan plan.

„Ideja da je Dikens izmislio film je, naravno, glupost, ali on je bio ključan i veoma važan uticaj na njegov razvoj", kaže profesor Grejem Smit, koji je napisao knjigu „Dikens i san o filmu".

„Jednom kad je kinematografija stigla, njegovo delo inspirisalo je neverovatnu količinu prvih filmova."

Britanski filmski institut kaže da postoji stotine filmskih verzija Dikensovih dela samo u eri nemog filma. A te adaptacije snimaju se i danas.

Za to je u najvećoj meri zaslužan vizuelni način na koji je Dikens pisao, stvarajući minuciozne opise lokacija.

Profesor Teodor Hovet, sa Univerziteta u Zapadnom Kentakiju, tvrdio je da se Dikensov uticaj proteže dalje od pukih adaptacija savremenog filma, zapravo pruživši teme i tehnike koje se koriste i dan-danas.

Na primer, kaže on, opis Londona u filmu „Slatke pokvarene stvari" (Dirty Pretty Things) odaje „poštu modelu koji je nastao na osnovu Dikensovih kompulzivnih lutanja po gradu."

• Poezija na dijalektu kao melem za vreme epidemije korona virusa
• Ćosić, Kusturica, Momo Kapor: Sme li umetnik sa Balkana da se bavi politikom
• Peter Handke: Od govora na Miloševićevoj sahrani do Nobela

Imena sa značenjem

Razvoj likova kod Dikensa često se smatra jednim od njegovih najvećih dostignuća.

Rečnik britanskih književnih likova navodi 989 imenovanih likova u njegovim delima, uključujući svakoga, od Arabele Alen iz „Pikvikovog kluba", sve do Judžina Rejberna iz „Našeg zajedničkog prijatelja".

Iako su likovi u mnogim romanima pre njega koristili simbolična imena, Dikens je zapravo rafinisao tu praksu kako bi sugerisao osobine i ulogu likova.

Neki su očigledni - gospodin Mačoukumčajld, učitelj u „Teškim vremenima", ili ambiciozni advokat S.Dž. Strajver u „Priči o dva grada" - ali drugi i nisu baš toliko.

U „Velikim očekivanjima", Megvič ima različite brojna tumačenja - od svrake, koja predstavlja krađu, do Magija, biblijske reference na mudrace.

Ovu tehniku su od tada preuzeli svi, od Džejmsa Džojsa i Tomasa Pinčona do F. Skota Ficdžeralda i Martina Ejmisa.

Nekoliko najslavnijih likova postali je toliko prepoznatljivo da su ušli u jezik kao imenice - neko zloćudan ili kome nedostaje velikodušnosti, na primer, opisuje se kao Skrudž.

Ali jedan izraz koji nije nastao na osnovu imena je „Šta koji dikens?"

Umesto da potiče baš od ovog autora, smatra se da je to izraz iz slenga za đavola i, iako se ne zna njegovo tačno poreklo, prvi put se istaknuto pojavio u Šekspirovim „Veselim ženama Vindzorskim", više od 200 godina pre nego što se Dikens rodio.

Naše viđenje zakona

„Sumorna kuća", koje se odigrava na Visokom sudu pre zakonskih reformi 1870. godine, nije preterano prikriveni napad na pravni sistem toga vremena. Današnje viđenje advokata - veruje im manje od četvrtine ljudi u Velikoj Britaniji - deluje makar delimično inspirisano likovima kao što su gospodin Tokinghorn iz ovog romana.

„Nema dveju knjiga van domena tehničkog zakona koje studenti prava treba više da pročitaju nego što su 'Pikvikov klub' i 'Sumorna kuća'", jednom je napisao Zakarije Čefi Mlađi u „Harvard lo rivjuu".

„Čak i iskusni sudski advokat, međutim, zbunjen je nekim pravnim tačkama koje pominje Dikens, zato što su srećom zauvek izašle iz domena živog zakona."

Istoričar prava ser Vilijam Holdsvort istakao je važnost Dikensovih zapisa u predavanju održanom 1927. godine.

„Način na koji je Dikens pisao o različitim aspektima prava i pravnika svog vremena veoma su vredan doprinos našim vlastima", rekao je on.

„Ne samo za taj period, već i za ranije periode naše pravne istorije."

Ali koliko su pitanja o kojima je Dikens nekada pisao relevantna i danas?

„Kod njega je centralno nešto što i dan-danas predstavlja veliki problem", kaže viši advokat Entoni Arlidž.

„Veoma često, posebno u malim građanskim parnicama, troškovi suđenja uveliko premašaju dodeljenu odštetu."

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]