Velika evropska finala obično se održavaju u gradovima čije ulice preplave navijači ekipa finalista. Očekuje se da tako bude u Madridu u subotu kada će dva engleska tima igrati finale Lige šampiona.
Ali, to nije slučaj sa finalom Lige Evrope koje se igra u sredu uveče u prestonici Azerbejdžana, Bakuu.
I tu će igrati dva engleska kluba, Arsenal i Čelsi, ali će ih bodriti po 3.000 navijača. Jedan od razloga je i udaljenost Londona od Bakua, a ovu utakmicu neki nazivaju i „kopijom" finala.
Za mnoge navijače je dolazak u Baku predstavljao pravu avanturu u finansijskom smislu.
Klubovi su prvo dobili ograničeni broj karata za finale, a problem je i to što nema direktnih avionskih letova na liniji London - Baku.
Najveću kontroverzu ipak je izazvaola odluka fudbalera Arsenala Henrika Mhitarjan da ne putuje u Baku iz bezbednosnih razloga.
Mhitarjan je reprezentativac Jermenije, a ova država i Azerbejdžan godinama unazad imaju problematične odnose.
- Zašto je Arton Zekaj izabrao fudbalsku reprezentaciju Kosova, a ne Srbije
- Ada Hegerberg je BBC fudbalerka godine
Zašto Azerbejdžan
Mnogi navijači su doveli u pitanje odluku UEFA da organizaciju finala dodeli Azerbejdžanu.
Kako je bivša sovjetska republika došla u ovu situaciju?
Jedna reč sve objašnjava - nafta.
Pre nekoliko godina vlast u Azerbejdžanu shvatila je da ta zemlja ima loš imidž.
Bila je poznata po nafti i kršenju ljudskih prava.
Rešenje je bilo da iskoriste ovo prvo kako bi gurnili pod tepih ono drugo. A to su mogli da urade kroz sport.
Kada je 2017. Azerbejdžan dobio organizaciju finala Lige Evrope, u sportskom „si-vi-ju" imao je organizaciju Islamskih igara, Evropskih igara mladih i trka Formule 1.
Ova zemlja je bila i domaćin takmičenja za pesmu Evrovizije 2012. godine.
Azerbejdžan se reklamirao i na dresovima madridskog Atletika. Slogan je bio „Azerbejdžan - zemlja vatre", a španski fudbalski klub zaradio je 12 miliona evra.
Za zemlju koja je stekla nezavisnost raspadom SSSR-a 1991, nadmetanja za organizaciju velikih takmičenja nije bilo jeftino.
Nova uglavnom dolazi od nafte, koju Azerbejdžan izvozi u velikim količinama. A postoji i jiš jedna važna veza za Velikom Britanijom.
Britanska veza
Navijači Arsenala i Čelsija najpre su se žalili zbog ukupnog broja karata koje su dobili za finale. Dakle, radi se o brojci od 6.000, a kapacitet Olimpijskog stadiona je 69.870.
Međutim, brojne su logističke prepreke. Pored problema sa nepostojanjem direktnih letova, tu je i činjenica da je Britancima potrebna viza za Azerbejdžan.
Idemo dalje.
Kasni početak utakmice takođe muči navijače. Zbog vremenske razlike, finale u Bakuu počeće u 23 sata.
I Arsenal i Čelsi saopštili su da su nadležnima u UEFA vratili karte jer nisu uspeli da ih prodaju.
Kada su u pitanju letovi, jedina direktna varijanta podrazumevala je sedmodnevnih boravak u glavnom gradu Azerbejdžana.
Mhitarijanova odluka samo je dodatno naljutila navijače.
Jermenija i Azerbejdžan su, tehnički gledano, i dalje u ratu oko oblasti Nagorno Karabah.
Ali, to nije sprečilo ambiciozne Azerbejdžance da konkurišu za organizaciju velikih događaja.
Hjuman Rajts Voč tvrdi da svi ti pokušaju dolaze zbog želje predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva da ulepša sliku o sebi.
Alijev je na funkciji od 2003. godine, kada je nasledio oca Hejdara.
Pouzdane organizacije za praćenje izbora tvrde da nijedan takav proces u Azerbejdžanu nije bio fer i slobodan. Predsednik je sproveo i ustavne promene koje su mu omogućile da ostane na funkciji.
Odgovor UEFA
Evropska fudbalska unija (UEFA) odgovorila je nekim kritičarima.
Pogotovo glasni bili su predstavnici Arsenala kojima je zasmetalo što dva londonska kluba igraju 5.000 kilometara daleko od kuće.
Predstavnici UEFA istakli su da pre dve godine, u trenutku kada je doneta odluka o organizaciji finala Lige Evrope, verovatno niko nije mogao da predvidi duel za trofej dva engleska tima.
U saopštenju je istaknuto i to da, bez obzira što je Azerbejdžan države udaljena od zapadnog dela Evrope, ne znači da ne može da organizuje velike i važne utamice.
Iz UEFA tvrde i da nisu unapred mogli toliko precizno da odrede koliko će navijača kupiti karte za finale.
I sve ovo zvuči logično.
Ali ne da je odgovor na pitanje o kršenju ljudskih prava. Doduše, s obzirom na količine novca koje Azerbejdžan „lopatama" daje brojnim sportskim organizacijama, to nije ni bila za očekivati.
5. 10. 2024.
Južne vesti juče objavile članak a od jutros je počelo sa čišćenjem i sređivanjem ispred stanice kod lokomotive. Posao završili za tri sata, eto koliko je bilo potrebno da se bar nešto dovede u red
Vremeplov Čitalac