Natali Hejns je jedna od novih autorki koje iznova prisvajaju ženske glasove iz stare književnosti.
Zajedno sa autorkama kao što su Pet Barker i Medlin Miler, ona priča nove verzije klasika, udaljavajući se od epskih borbi i mačo heroja.
Umesto toga, one pronalaze upečatljive i aktuelne glasove: izbeglice koje beže iz ratnih zona, žene koje se tretiraju kao roba i ljude koji pokušavaju da prežive epidemiju.
- „Danas ga se ne bojim” - priča iza beogradskih grafita
- Žene i nazivi ulica: Da li je Beograd „muški grad"
„Kad prepričate mit, vi ga pretvorite u nešto novo", kaže Hejns.
U njenoj knjizi Hiljadu brodova, ona u prvi plan stavlja „ženske likove koji su namerno izbrisani ili zanemareni."
Imajući u vidu da živimo u svetu punom ekoloških katastrofa, seksualnog nasilja i rata, Hejns kaže da su ove priče primerene za današnji trenutak jednako kao što su bile pre 3.000 godina.
Zašto se osvrtati na prošlost?
„Ništa ne bih volela više nego da žene žrtve trafikinga ne budu relevantne u savremenom svetu, da ne mora da se priča o silovanju i ratnim zločinima", kaže Hejns, „ali još nismo stigli do toga."
Dok čitate njenu knjigu, desi se nešto magično. Kako ženski likovi počinju da poprimaju jasniji oblik i postanu nešto više od statista u epskoj priči, zatičete sebe kako vam je stalo do njih.
Stare priče koje istrajavaju čine to zato što su prepričavane toliko puta, „ali jedna od stvari koja je ostala prilično uporna tokom milenijuma jeste naglasak na muškarcima: muški pisci koji pišu o muškim likovima."
„U drevnim mitovima često imate fantastično komplikovane, zanimljive ženske likove koji su uprošćeni", kaže Hejns. „Posle 2.000 godina zapadnjačkog hrišćanstva, oni na kraju postanu prilično dosadni ili se pretvore u čudovišta [Scila], negativce [Meduza] ili lošu suprugu [Jelena]."
Umesto da se još jednom na stranici baci na krvave detalje masakriranih žrtava, Hejns nam nudi iste događaje iz ženske perspektive.
Dok čitate Hiljadu brodova, brzo shvatate da ne morate da budete plemenitog roda da biste saosećali sa Hekabom, koja od trojanske kraljice postaje grčka robinja i prisustvuje ubistvu većine svoje odrasle dece, jedno po jedno.
Ne morate da budete siroče, mlada supruga i majka da biste osetili Andromahin očaj - dok preklinje muža Hektora da se čuva, kako njen grad ne bi pao i kako se njihovi životi i život bebe Astijanaksa ne bi našli u smrtnoj opasnosti.
Priča koja možda najviše slama srce od svih je Kasandrina. Ona nije samo mlada žena osuđena da izriče proročanstva u koje niko ne veruje - već i zlostavljana i usamljena tinejdžerka koja pokušava da izađe na kraj sa traumom najbolje što ume, dok se bori sa stigmom problema sa mentalnim zdravljem.
„Ove priče su i dalje važne danas zato što se ljudska priroda ne menja baš toliko", kaže Hejns. „One mogu da nam donesu novo razumevanje onoga šta brutalnost i rat učine ljudima."
- Rumena Bužarovska o novoj knjizi, dijaspori, starijim i mlađim feministkinjama
- Džudit Batler o protestima srpskih studenata, slučaju Marije Lukić i nenasilju
Pronalaženje diverziteta u klasičnom svetu
Nauka nam „otvara oči pred činjenicom da drevni svetovi nisu izgledali onako kao što smo mi mislili", kaže Hejns.
„Muški arheolozi često su pretpostavljali da ako pronađete kosture s oružjem, to mora da su muškarci, ali novo testiranje DNK otkrilo je da su oko jedne trećine ratnika pronađenih u masovnim grobnicama zapravo žene", kaže ona.
Kad imate više naučnica i akademkinja to podstiče proučavanje ženske istorije, kaže Hejns, a ona misli da isto važi i za rasu: „Što je više nebelih učenjaka, sve se više uzima u obzir drugačiji sastav drevnih svetova."
Ponovno testiranje starih posmrtnih ostataka svakako je srušio mit o uglavnom beloj staroj Evropi.
„Samo u rimskoj Britaniji, i do petine njenih stanovnika bili su migranti sa velikih udaljenosti, ne iz Evrope, već iz Afrike i sa Bliskog Istoka", kaže ona.
Treba znati gde kopati: crni trojanski junak i njegova prijateljica Amazonka
Kad pomislite da je više od 90 odsto stare književnosti zauvek izgubljeno, Hejns kaže da je morala da se osloni na neke ne tako očigledne izvore za istraživanje građe za Hiljadu brodova.
„Krenete da posmatrate drugačije kako smo zapisivali našu prošlost i koje smo priče odabrali da pričamo, odjednom morate da saslušate i glasove koje su ućutkivali istorija i sila", kaže ona.
Kopala je po muzejima i pozorištima širom sveta, od Novog Zelanda do SAD, u potrazi za „oslikanim vazama, skulpturama, freskama… Postoje verzije grčkih mitova koje se postavljaju na pozorišnu scenu u Japanu", kaže ona.
„Ove priče čine temelje. Deluje mi strašno ne dobiti šansu da ih upoznate."
Te priče su mnogo raznolikije nešto što ljudi misle, smeštene u današnju Tursku i na Bliski istok, sa glavnim likovima koji dolaze iz Centralne Azije i Severne Afrike, potekavši čak iz Etiopije.
Jedno od epskih dela koje znamo samo iz fragmenata je Etiopida, „koja nam priča priču o Pentizeleji, velikoj amazonskoj ratnici, i Memnonu, velikom etiopskom heroju."
Ali Hejns se pita, ko je ikad čuo priču o crnom heroju koji se borio za Troju?
„I moj bože, od svih priča kojima bi poslužilo malo više zastupljenosti, klasicima su zaista potrebne ove priče da bi opstale."
Novi glasovi, stare priče
Možda vas neće iznenaditi da su autori koji čitaju između redova i biraju likove koji su toliko temeljno ignorisani uglavnom žene.
„Žene su dugo marginalizovane u svetu drevnih tekstova, ali učenjakinje i prevoditeljke su konačno dobile priliku da se oglase", kaže klasičarka Emili Vilson.
Njen skorašnji prevod Homerove Odiseje (trenutno radi na Ilijadi) hvaljen je zbog svežine, vrcavog jezika k nivoa ljudskosti koji se retko vezuje sa radove klasičnih učenjaka.
Medlin Miler je doživela izuzetno pozitivne kritike i komercijalni uspeh sa romanom Kirka (koji se bavi istoimenom boginjom-čarobnicom, koja je ranija bila samo digresija u Odisejevim avanturama) i Ahilejeva pesma (koji se bavi ljubavnom vezom velikog heroja sa njegovim doživotnim kompanjonom Patroklom).
Isto može da se kaže za nagrađivanu Pet Barker i njen roman Tišina devojaka, koja se često opisuje kao „feministička Ilijada".
A sad je tu i Hejns, sa Hiljadu brodova, što je referenca na Jelenu Trojansku.
Jelenin grčki muž bio je toliko povređen nakon što je ona pobegla u Troju sa Parisom da je „poslao hiljadu brodova" da je vrate i potom proveo godine i godine upleten u Trojanski rat.
Mnogo je toga pisano o Jeleninoj legendarnoj lepoti.
Ali, u skladu sa njenim nadama za budućnost klasične književnosti, Hejns posvećuje većinu stranica drugim ženama umešanim u ovu fatalnu vezu.
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
8. 10. 2024.
Bandere su ustvari vezane tim kablovima da ne padnu!
Peconi Čitalac