Proučavanjem načina na koji se dve crne rupe kreću jedna oko druge, astronomi su uspeli da se uvere u ključna predviđanja Ajnštajnovih teorija.
Jedna od te dve rupe je pravi džin - 18 milijardi puta je teža od Sunca; dok je druga nešto manja, pa je teška „samo" kao 150 miliona sunaca.
Naučnici su uspeli da precizno predvide interakciju između ove dve crne rupe.
Pri predviđanju su uzeli u obzir da crne rupe izvitoperuju prostor i vreme, kao i pretpostavku da veća rupa ima glatku „površinu".
- Šta astronomima otkriva najblještavija supernova
- Sastav „Vanzemaljske komete“ iznenadio naučnike
- Kako izgleda šetnja po mesecu
Parnjak crne rupe, poznatiji pod nazivom OJ-287, udaljen je od Zemlje oko 3.5 milijarde svetlosnih godina.
Naučnici već odavno znaju da se u ovom sistemu dva puta tokom svakih dvanaest godina dešava „isijavanje" - izliv svetlosne energije takve jačine, kao da milijarda sunaca istovremeno počinje da isijava svetlost. Sve se to dešava u istoj galaksiji u kojoj se nalaze i crne rupe.
Najverovatnije objašnjenje ovog fenomena je da se manji objekti najčešće sudaraju sa slojem gasa i prašine u akrecionom disku, zagrevajući ga do ekstremno visoke temperature.
Ali, ovo se ne dešava u pravilnim vremenskim razmacima. Ponekad se najsjajnije epizode u ciklusu od 12 godina dese u razmaku od godinu dana, a ponekad između epizoda prođe i po 10 godina.
Ovo ukazuje na kompleksnost orbite kojom se manja crna rupa kreće oko svoje partnerke, a koju je tim istraživača sada uspeo da predstavi u vidu vrlo sofisticiranog modela.
„Orbita manjih crnih rupa podložna je precesiji (promeni smera kretanja). To je razlog za različite intervale između isijavanja", objašnjava profesor Mauri Valtonen sa Univerziteta u finskom gradu Turku.
„Još 1996. smo imali model koji je manje-više predvideo šta će se dogoditi. Ali, tek smo sada uspeli da ga preciziramo", kaže on za BBC.
- Pentagon objavio video snimke NLO
- Paklena planeta gde pada gvozdena kiša
- Spektakularna fotografija Jupitera i njegove Velike crvene pege
Jedan od važnih parametara dopunjenog modela je energija koja zrači iz sistema u vidu gravitacionih talasa. Ovi talasi koji izazivaju iskretanje prostora i vremena - što predviđa Ajnštajnova teorija relativiteta - nastaju zahvaljujući telima koja se kreću sa ubrzanjem.
U situacijama kada se radi o telima gigantskih razmera, kao što je OJ 287, talasi imaju značajan uticaj na funkcionisanje sistema.
Veliki test najnovijeg modela usledio je 31. jula 2019. godine, kada je pojava najnovijeg svetlosnog treperenja uočena u roku od 2.5 sata od vremena koje su previdele jednačine.
Događaj je, na svu sreću, snimio američki svemirski infracrveni teleskop Špicer, koji pripada NASA-i. Kako se ispostavilo, OJ 287 u to vreme bio „iza" Sunca u odnosu na Zemlju, pa je ostao van vidokruga iz zemaljskih objekata.
Špicer, koji je na oko 160 miliona kilometara od Zemlje, sa druge strane Sunca, bio je u pravoj poziciji da snimi dešavanja.
„Kada sam prvi put proverio vidljivost prema OJ 287, bio sam šokiran kada sam otkrio da je Špicer uhvatio vrhunac isijavanja, baš onoga dana kada smo predvideli da će se isijavanje dogoditi", kaže dr Sepo Lejn, naučnik sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju (SAD) i član naučnog tima koji analizira snimke sa Špicera.
„Bila je izuzetno srećna okolnosti što smo uz pomoć Špicera uspeli da snimimo sam vrhunac ovog isijavanja, jer nijedan drugi instrument koji je čovek do sada izmislio nije bio u stanju da postigne ovako nešto u pravom trenutku."
Još jedna naučna pretpostavka koja se ispostavila kao tačna su detalji fizičkih karakteristika veće crne rupe. Tačnije, njene rotacije.
Naučnici, među kojima i pokojni Stiven Hoking, razvili su ono što je postalo poznato kao „ćelava" teorema o crnim rupama. Ona u suštini govori da je površina, tj. horizont događaja crne rupe duž njene ose rotacije simetrična - na njoj nema grudvica i izbočina.
Za posmatranje OJ 287 kaže se da je najbolji dokaz ćelave teoreme. Da je bilo ozbiljnih nepravilnosti, predviđeni vremenski okvir se ne bi poklopio sa izračunatim kao što jeste.
Profesor Ahamvedu Gopakumar, sa Tata instituta za fundamentalna istraživanja u Indiji, radio je na dodavanju gravitacionog talasa modelu zajedno sa studentom osnovnih studija Lankesvarom Dejom.
Profesor je govorio o svojoj „ushićenosti" kada je video Špicerove podatke. Sada se nada da će OJ 287 biti snimljena teleskopom Event Horizon (EHT), koji je napravio prvu sliku crne rupe prošle godine.
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
9. 11. 2024.
Od zlato li su laptopovi???
Aca Nišlija Čitalac