EURO 2020 i fudbal: Od prokaženog do junaka - ko je selektor engleske reprezentacije Geret Sautgejt

Engleska fudbalska reprezentacija nije podigla značajniji trofej punih 55 godina, još od titule svetskog prvaka 1966. godine.

Ovo bi moglo da se promeni u nedelju, 11. jula kada će Englezi igrati finale Evropskog prvenstva protiv Italije na londonskom stadionu Vembli.

Najzaslužniji za takvu priliku je selektor Geret Sautgejt koji je prošao veliki put koji uključuje priču o ličnom iskupljenju.

• Engleska u finalu posle 55 godina, Danci ljuti na sudiju
• „Zašto je Danska pravi šampion? Zato što je Kristijan Eriksen preživeo - to znači više od trofeja"
• Italija posle penala u finalu Evropskog prvenstva, Morata tragičar

Osporavan u početku

Kada je imenovan za selektora engleske reprezentacije u novembru 2016. godine, imao je dva glavna problema sa kojima je morao da se pozabavi.

Prvi, skromna trenerska biografija, sa kojom je morao da istupi pred medije koji su često nemilosrdniji i kritičniji kad je reč o fudbalu nego što je to slučaj sa mnogim premijerima.

To ga je od samog početka dovelo u nezgodan položaj.

Drugi problem - stalno podsećanje na njegov najmračniji trenutak u igračkoj karijeri: promašeni penal protiv Nemačke na prepunom stadionu Vembli, što je Englesku koštalo mesta u finalu Evropskog prvenstva 1996.

Sautgejt je odbio prvu ponudu za posao selektora nekoliko meseci ranije, plašeći se da ga navijači i mediji nikada neće prihvatiti.

Pet godina kasnije, Sautgejt i Engleska sada imaju priliku da se izbore sa demonima u finalu protiv Italije, koje će biti odigrano na Vembliju.

Na istom mestu gde se pre 25 godina odigrali ono dramatično veče.

• Najveća iznenađenja na evropskim fudbalskim prvenstvima
• Ko će biti prvak Evrope - šta kažu Širer, Rio i Lineker

'Da li je dovoljno dobar?'

Italija je četvorostruki svetski šampion, osvojila je titulu prvaka Evrope 1980. godine i ima niz od čak 33 utakmice bez poraza, jedne od najdužih u istoriji fudbala.

Nisu izgubili meč od septembra 2018. godine.

Engleska nikada nije pobedila na evropskim prvenstvima.

Zapravo, na međunarodnim turnirima 50-godišnji Sautgejt je nadmašio sve prethodnike, izuzimajući Alfa Ramzija koji je sa Engleskom osvojio titulu svetskog prvaka 1966. godine.

Nije loše za čoveka čije je imenovanje dočekano na nož u medijima, a među njima je bio BBC Sport sa pitanjem: „Da li je dovoljno dobar?".

Postojala je još jedna prepreka sa kojom je mirni i povučeni čovek iz Votforda, severno od Londona, morao da se izbori.

Bio je tinejdžer kada mu je dijagnostikovana bolest Ozgud-Šlater, stanje koje uključuje zapaljenje kosti potkolenice, što je ugrozilo njegovu igračku karijeru.

Sa 16 godina, dok je igrao u omladinskom timu Kristal Palasa, trener Alan Smit predočio je mladom Geretu da mora da „ojača" ako želi da postane profesionalni fudbaler ili bi trebalo da razmisli o karijeri turističkog agenta.

Ali, nastavio je da igra - odigrao je 503 profesionalna meča za Palas, Aston Vilu i Midlsbro i upisao 57 nastupa za reprezentaciju Engleske.

• Pol Gaskojn - trenuci genijalnosti i ludila
• Fudbal se stvarno vratio kući: Nije samo novac, ima nešto i u tradiciji

Poraz i osnaživanje

Utakmica protiv Nemačke 1996. godine neizbežna je tema koja prati Sautgejta već 25 godina.

Priznaje da i dalje žali zbog promašenog penala.

„Učestvuješ u verovatno najvećoj utakmici reprezentacije u poslednjih 30 godina i odlaziš sa stadiona sa osećajem najveće krivice za neuspeh", rekao je prošle godine.

„Taj osećaj još postoji u meni, teško je svariti saznanje da nisi uspeo da odoliš pritisku".

Sautgejt se nije krio od javnosti, ali je te godine snimio TV reklamu za lanac restorana brze hrane u kojoj je nosio papirnatu kesu preko glave da ga ne bi prepoznali dok jede u restoranu.

Činjenica da će još osam godina igrati za Englesku takođe svedoči o njegovoj otpornosti.

Kao selektoru Engleske, nije mu trebalo previše vremena da dokaže sumnjičavima da nisu u pravu.

Na Svetskom prvenstvu u Rusiji 2018. godine Engleska je tek treći put u istoriji stigla do polufinala.

• Euforija Engleza, sanjaju evropsku fudbalsku titulu - u fotografijama
• Three Lions - pesma koja je postala navijačka fudbalska himna Engleske
• Veliko srce uplakane devojčice iz Nemačke i Velšanina - novac za UNICEF

O saigračima iz Srbije - Savi Miloševiću i Saši Ćurčiću

Pre devet godina, tokom Olimpijskih igara u Londonu, Sautgejt je dao intervju za sajt Mondo i pričao o saigračima iz Astone Vile - Savi Miloševiću i Saši Ćurčiću.

„Savo je bio odličan fudbaler, sećam se da je dao 'strašan' gol u finalu Liga kupa protiv Lidsa.

„Kad je došao, tu sezonu smo završili kao četvrti, ali, nažalost, tada se nije igrala Liga šampiona kao sada, već smo se plasirali u Kup UEFA.

„Mislim da je Savo došao malo prerano, jer je bio mlad. Kada je otišao u Španiju potpuno se razvio kao fudbaler.

„U svakom slučaju, uživao sam igrajući sa njim", rekao je Sautgejt o nekadašnjem jugoslovenskom reprezentativcu, bivšem fudbaleru i treneru Partizana.

Kada je bio upitan o Saši Ćurčiću, Sautgejtu se razvukao osmeh na lice.

„Saša je imao različit karakter od Save (smeh).

„Sa njim nikada niste bili načisto, nekad nismo znali ni da li će se pojaviti na treningu.

„To je bila njegova mana - nije bio usredsređen. Ali svakako je sa njim bilo vrlo zabavno.

„On je mislio da je talentovan i da je to dovoljno.

„On jeste imao talenat, ali ako hoćete da napravite karijeru, da budete vrhunski igrač, treba vam još nešto, a on nije imao sve to što je potrebno.

„Ali, ostavio je utisak na sve u klubu", rekao je Sautgejt o još jednom nekadašnjem fudbaleru Partizana.

Podrška klečanju

Kritičari ipak nisu prestali da govore.

Mediji i bivše kolege su ga ocenili kao „previše opreznog".

Hešteg #southgateout (Sautgejt odlazi) pojavio se na Tviteru na dan prvog meča Engleske na Euro 2020.

Sautgejt nije dobio ni podršku za odluku igrača da kleče pre utakmica prošle godine u znak protesta zbog rasne diskriminacije.

Bio je to stav bez presedana u istoriji nacionalnog tima koji su često navijači Engleske izviždali na utakmicama.

Pod Sautgejtom, Engleska ima jedan od najmlađih i najraznolikijih sastava u istoriji, a polovina igrača ima roditelje ili bake i deke rođene izvan Velike Britanije.

Selektor nije olako prešao preko podsmeha i kritika i javno je branio pravo igrača da skreću pažnju na pitanja koja nisu u direktnoj vezi sa sportom.

„Nikada nisam bio pri stavu da se treba samo držati fudbala", rekao je Sautgejt u otvorenom pismu objavljenom na veb stranici The Player's Tribune.

„Imam odgovornost prema široj zajednici da govorim, a to čine i igrači."

„Njihova je dužnost da nastave da komuniciraju s javnošću po pitanjima kao što su jednakost, inkluzivnost i rasna nepravda."

Ipak, selektor zna da je ono što je zaista važno učinak tima na terenu: zemlja žudi da se fudbal konačno „vrati kući", kao u tekstu „Three Lions" engleske fudbalske pesme objavljene pre 25 godina koju navijači i mediji ožive na svakom velikom turniru.

Da li će biti Ser Geret?

Izuzetno sam ponosan na igrače, rekao je Sautgejt posle pobede u polufinalu Evropskog prvenstva protiv Danske 2:1.

Ali, dodao je, imamo još jednu tešku prepreku koju treba da preskočimo.

Ako Engleska pobedi Italiju u nedelju na Vembliju, Sautgejt će okončati jednu najpoznatijih i najdužih suša u istoriji fudbala, a možda će i sam kleknuti - pred kraljicom Elizabetom Drugom.

Britanski premijer Boris Džonson nagovestio je da bi selektor mogao da dobije titulu viteza, jednu od najviših počasnih titula u Velikoj Britaniji.

Teško je zamisliti da će Sautgejt biti poljuljan pompom kao što bi bila titula Ser Geret - poznat je po tome što se odriče aerodromskih VIP salona na putovanjima ako kolega koji putuje s njim ne uživa iste privilegije.

Umesto toga, Sautgejt će sedeti u kafiću ili baru i čekati let.

To bi moglo da postane malo teže za njega ako Engleska osvoji titulu prvaka Evrope.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]