Evropski parlament: Desničari EU napravili savez

Nacionalističke stranke u Evropi najavile su politički savez pred izbore za Evropski parlament sa željom da se promeni ravnoteža snaga u Evropskoj uniji.

Zamenik italijanskog premijera Mateo Salvini iz desničarske stranke Severna liga objavio je ovu odluku u Milanu.

Njemu su se pridružile kolege nacionalisti - ekstremno desničarski nemački AfD, finski nacionalisti i Danska narodna partija.

Oni će zajedno učestvovati na izborima za Evropski parlament 23. i 26. maja.

Iako učestvuju na lokalnim izborima u svojim zemljama, nacionalisti planiraju da naprave i parlamentarnu grupu - Evropsku alijansu za narod i nacije - kako bi osporili moć partija centra u Evropi.

Predsednik Alternative za Nemačku (AfD) Jorg Mojten rekao je da će nacionalistički blok formirati najmanje deset stranaka.

„Želimo da reformišemo Evropsku uniju i Evropski parlament, a ne da ih uništimo", rekao je on. „Želimo da donesemo radikalnu promenu".

Prema pravilima parlamenta, grupa mora da se sastoji od najmanje 25 poslanika iz najmanje sedam zemalja Evopske unije. EU ima 28 država članica.

Together we will fight for a safer Europe with well-protected external borders, less immigration and a stronger cooperation to tackle terrorism and islamisation #Europadelbuonsenso (2/2) pic.twitter.com/mj7LbbVT2I

— Anders Vistisen MEP (@MEPvistisen) April 8, 2019

AfD je glavna opoziciona stranka u Nemačkoj i izazvala je dosta kontroverzi. Britanski političar Džejkob Ris-Mog je nedavno morao da se brani u javnosti jer na Tviteru postavio govor jedne članice AfD.

„Nismo zainteresovani za lokalne kontroverze", komentarisao je Salvini udruživanje sa krajnje desničarskom strankom.

Pod parolom „Urazumi se Evropo! Ljudi se bude", Salvini je rekao da se u savezu nadaju da će postati najveća grupa u Evropskom parlamentu i da žele da sačuvaju spoljne granice Evropske unije, istorijske i kulturološke.

Trenutno su nacionalističke i euroskeptične grupe među najmanjima u Evropskom parlamentu, a broje nekoliko desetina članova.

Međutim, podrška nacionalističkim i anti-imigracionim partijama je porasla od izbora 2014. godine, pa bi glasanje u maju moglo značajno da promeni najviši evropski zakonodavni organ.

• Nacionalizam proizvodi lažne vesti
• Makron: „građanski rat" u EU oko demokratije
• Fejsbuk proteruje ekstremnu desnicu sa mreže

Porast desnog krila

U Italiji je podrška Salviniju porasla od poslednjih izbora pre godinu dana, sa ispod 20 odsto do više od 30 odsto,

Nacionalisti su sada na vlasti u Mađarskoj (stranka Viktora Orbana) i Poljskoj (stranka Prava i pravde).

Budući da se očekuje da će se Bregzit i završiti i Velika Britanija izaći iz EU, plan je da se 27 od 73 mesta koje su pripadale VB rasporedi, a ukupan broj mandata će se smanjiti sa 751 na 705.

Ostaje nejasno da li pojedinačne nacionalističke stranke imaju zajedničku platformu o mnogim pitanjima.

Uprkos zajedničkim osnovama za ograničavanje imigracije, njihovi pristupi ekonomskoj i spoljnoj politici značajno se razlikuju.

U sadašnjem Evropskom parlamentu, poslanici EP i nacionalisti koji se protive EU podeljeni su na nekoliko grupa. Francuski Nacionalni front pripada grupi Evropa nacija i slobode, zajedno sa Salvinijevom strankom i drugima.

Međutim, suparnička grupa Evropa slobode i direktna demokratija je grupa koju drži AfD, a oni su petogodišnji saveznik Salvinijeve populističke koalicije.

U međuvremenu, mađarski Fides je član najveće grupe desnog centra - Evropske narodne stranke.

U novom savezu se nadaju da će se sve te različite političke snage okupiti u jedan jedinstveni front.

Za sada su samo četiri stranke potpisale da prihvataju tu ideju, a evropska grupa može da se formira tek nakon izbora u maju.