Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

18:55, 21. 12. 2021.

| BBC News na srpskom

Film: Matriks i ostale naučno-fantastične priče koje su postale stvarnost

Autor: BBC News na srpskom
Kianu Rivs i Keri-En Mos
Warner Bros
Kianu Rivs i Keri-En Mos

Kada je ljudska civilizacija stigla do vrhunca? Prema agentu Smitu, ozloglašenom kompjuterskom programu iz Matriksa, to je 1999. godina.

U prvom filmu legendarnog naučno-fantastičnog serijala, veštačka inteligencija je, 200 godina u budućnosti, porobila čovečanstvo, a ono za šta se verovalo da je stvarnost, samo je u stvari simulacija.

Agent Smit objašnjava da je virtuelna stvarnost za koju je bio zadužen - Matriks iz naslova filma - bila stvorena krajem 20. veka baš iz tog razloga.

Posle toga, reklo bi se, kola za našu vrstu kreću nizbrdo.

Kada se danas osvrnemo na to vreme, čini se da je agent Smit bio u pravu.

Svetska ekonomija je cvetala, 11. septembar (teroristički napad na Ameriku) se još nije desio.

Pandemije su bile samo bledo sećanje.

Bio je to svakako vrhunac filmske umetnosti.

U 1999. godini smo videli holivudske filmove - pomenimo površno samo Borilački klub, Kancelarijski prostor, Biti Džon Malkovič i da, Matriks - koji su nas naterali da preispitujemo naš svet, realnost, pa čak i sopstveno postojanje.

Matriks je bio toliko uticajan da je neke obožavaoce čak i ubedio da je centralna premisa filma stvarna.

U ovogodišnjem dokumentarcu pod imenom Greška u Matriksu (prikazanom na ovogodišnjem Beldocs festivalu), reditelj Rodni Ašer intervjuiše ljude koji veruju baš u to - da se mi u stvari nalazimo u Matriksu.

Film sestara Vačovski je bio i definišuće delo sajberpanka, noar podžanra naučne fantastike u kojem su tehnologije iz budućnosti smeštene u turobna, distopijska društva.

Film je i dan danas obožavan, što potvrđuje i manija koja prati najavu premijere novog nastavka - Matriks: Uskrsnuća - zakazane za kraj ovog meseca.

Čini se da su fanovi izgleda zaboravili dva nezanimljiva nastavka koja su se pojavila pre ovog najnovijeg (oba su prikazana 2003. godine).

Kianu Rivs i Keri En Mos
Alamy
U filmu Matriks - Uskrsnuća, ponovo srećemo hakere Nea (Kianu Rivs) i Triniti (Keri En Mos) koji se vraćaju iz mrtvih. Šta oni sada mogu da nam ponude?

Što se tiče samog naslova nastavka, četvrti film u seriji obećava da će tri najvoljenija lika vratiti iz mrtvih.

Podsetimo, romantično uvezani hakeri Neo (Kianu Rivs) i Triniti (Keri En Mos) su umrli u trećem filmu, dok je revolucionar sa naočarima Morfeus (Lorens Fišburn) bio ubijen u kanonskom narativu serijala video igara pod nazivom Matriks Onlajn.

Svo troje se vraćaju (iako Morfeus u svojoj mlađoj varijanti - glumiće ga Jaja Abdul-Maten II), sve sa elementima kung-fu akcionih sekvenci i preispitivanja na temu „šta je stvarno", koji su i zaštitni znak Matriksa.

Gledajući kriptične trejlere koje smo do sada imali prilike da vidimo, teško je pretpostaviti kojim će putem ići priča u ovom nastavku, ali centralne ideje Matriksa (virtuelna stvarnost, teorija simulacije), danas su deo naše stvarnosti više nego ikada ranije.

Štaviše, u svetu u kojem je istina čudnija od naučne fantastike, šta to novi Matriks, pa i ceo sajberpank žanr, mogu da nam ponude?

Poreklo sajberpanka

Termin sajberpank je skovan 1983. kada je američki pisac Brus Betke napisao Sajberpank, kratku priču u kojoj grupa odmetnute dece koja žive u tehnološki naprednom društvu pobegnu iz škole i opljačkaju banku tako što hakuju kompjuterski sistem banke.

Betke je objašnjavao da je želeo termin koji će upariti tehnologiju i „društveno zabludelu omladinu" i da je isprobao različite kombinacije sve dok nije našao pravu.

Još jedan ključni autor iz faze ranog sajberpanka je Filip K. Dik: iako se njegov roman Sanjaju li androidi električne ovce pojavio pre samog žanra, film koji je 1982. godine nastao prema njemu, Blejd Raner, postao je jedno od besmrtnih dela sajberpanka.

Druga čuvena formativna dela sajberpanka su i japanska manga serija Akira (1982), kao i anima film istog imena iz 1988, zatim roman Vilijama Gibsona Neuromanser (1984) i društvena RPG (Role Playing Game) igra Majka Pondsmita - Sajberpank 2020 (1988).

Kada je tokom 80-tih godina stigao, sajberpank je za mejnstrim naučnu fantastiku bio isto ono što je pank bio za progresivnu rok muziku.

Tamo gde su H. Dž. Vels i Artur Klark ispaljivali rakete u svemir u potrazi za vanzemaljskim životom, Gibson i društvo su bauljali po mračnom i napuštenom svetu koji je ostao iza njih.

Iako je pulsirao futurističkom tehnologijom, sajberpank je oslikavao urušeno društvo sa ogromnim klasnim razlikama između bogatih i siromašnih, podivljalim kriminalom i tržištem narkotika, korumpiranim vladama čija je moć bila potisnuta od megakorporacija i zatrovanom atmosferom opterećenom klimatskim katastrofama.

Najbolja definicija žanra je ona najjednostavnija - napredna tehnologija, nazadni život.

Još jedan motiv koji se uporno ponavljao je bio upravo onaj koji je sajberpanku i obezbedio taj duh panka - momenat u kojem su napredne tehnologije usvojili i počeli da koriste za svoje potrebe razni supkulturalni pobunjenici kao što je Neo koji u Matriksu koristi simulacionu tehnologiju.

„Mislim da je jedan od ključnih elemenata sajberpanka spoznaja da će 'ulica pronaći sopstvenu primenu za stvari'", kaže sajberpank autor Nil Stivenson, citirajući vršnjaka Vilijama Gibsona i repliku iz njegove kratke priče Kako smo popalili Hrom (Burning Chrome) iz 1982. godine.

On želi da kaže da autori u sajberpanku nisu bili zainteresovani samo za predviđanje budućih tehnologija, nego i za nagađanje kako će te tehnologije koristiti otpadnici od društva.

„Kada je struja postala široko dostupna i kada su mnoge stvari bile elektrificirane, inženjeri koji su zamišljali budućnost su prirodno razmišljali o električnim mašinama za pranje veša i tosterima, pa možda čak i o automobilima.

„Ali mislim da niko od njih nije ni pomislio na električnu gitaru", kaže Stivenson za BBC Kultura.

„Ali čak i da jesu, verovatno nikada nisu ni pretpostavili kako će ona biti katalizator za enormno moćna gibanja u popularnoj muzici".

Blejd raner
Alamy
Blejd Raner je postao jedan najpoznatijih ranih radova sajberpanka, posebno u smislu otelotvorenja distopijskog duha

„Da ste sve to predvideli u nekom romanu iz, recimo, 1920. godine, ljudi bi na to gledali kao na prilično bizaran momenat", nastavlja on.

„Ali upravo se to i desilo. Tako da su električne gitare, barem po meni, klasičan sajberpank fenomen.

„Pravi je izazov smisliti nešto tako bizarno i teško za predvideti i navesti ljude da veruju da bi nešto tako moglo i da se ostvari".

Stivenson o sajberpanku zna više nego većina drugih („Čuo sam za to", kaže on tipično nezainteresovano): njegov roman Histerični sneg (Snow Crash), koji se delom dešava u metasvetu (o tome opširnije nešto kasnije), još jedno je od dela koje se smatra utemeljivačem žanra.

Dok iz svog Sijetla priča putem video poziva, veza je ometana nadolazećom olujom koja će nešto kasnije opustošiti gornje delove američke zapadne obale.

Te smetnje, kao i Stivensonova tendencija da pravi dugačke i obazrive pauze usred rečenica, njegovom glasu daju efekat nalik robotizovanom govoru.

Možda je sajberpank već nekoliko decenija star, ali on se i dalje razvija.

Reditov forum posvećen žanru (r/cyberpunk) ima više od 620.000 pretplatnika, a taj broj samo raste.

Inspirisana Pondsmitovom RPG igrom, Sajberpank 2077 - u kojoj igrači bazaju gradom u kojem vlada bezakonje, nekih 50 godina u budućnosti - jedna je od najpopularnijih video igrica u skorijoj prošlosti, sa više od 10 miliona prodatih kopija mesečno, od premijere u decembru 2020.

Jedan od likova iz ove igre (Džoni Silverhend, kojeg igra Matriksov Keanu Rivs) je čak inspirisao neprofitnu organizaciju Limbitles da napravi 3D print verziju njegove bioničke ruke za ljude koji u stvarnom svetu imaju amputirane organe.

U međuvremenu, poslednjih godina, sajberpank TV serije kao što su Blejd Raner: Crni lotus, Kauboj bibap, Digitalni ugljenik (Altered Carbon), Omniscient, 3% i Ad Vitam uveliko postaju prisutne na striming servisima.

Uticaj sajberpanka je vidljiv i u muzici: video klipovi za pop hitove kao što su Panini Lil Naz Eksa ili Need to Know Dođe Ket imaju glavne junake smeštene u mračne prolaze i otrcane motele, dok im iznad glava promiču leteći automobili i hologrami.

Budućnost je ovde - i izgleda kao da smo u 1980-tim.

Šta to u stvari hrani našu opsesiju sajberpankom?

Možda je naše društvo danas toliko slično onim društvima opisanim u žanru, pa smo postali opčinjeni sopstvenim odrazom te nam sajberpank dela izgledaju manje kao naučna fantastika, a više kao kristalna kugla.

Zanimljivo je da mi danas živimo baš u onoj eri u koju su originalni sajberpank autori smeštali svoje priče i junake.

Blejd Raner i Akira se dešavaju 2019. godine, a Sajberpank 2020 u godini iz naziva. Džoni Mnemonik, kratka priča Vilijama Gibsona iz 1981, i film iz 1995. (opet sa Kianu Rivsom, glavnim licem sajberpanka), dešavaju se u 2021. godini.

Na našem nebu nema letećih automobila, a kibernetski organizmi bi tek trebalo da se integrišu u naše društvo.

Ali u mnogim drugim aspektima, sajberpank, njegove ideje i izumi, stvarniji su nego ikada.

Mnogo pre nego što su ušli u glavne tokove naše svesti, ideje kao što su sajberspejs, proširena realnost, megakorporacije, transhumanizam i metasvet su bili fiktivni izumi u sajberpank literaturi.

Koncepti koji su osvojili svet

Gibson je termin sajberspejs skovao za potrebe svog romana Kako smo popalili Hrom, pre nego što ga je popularizovao u romanu Neuromanser iz 1984. godine, koji je bio kultni hit i u kojem haker Henri Dorset Kejs polazi na sumnjivu misiju u svet virtuelne stvarnosti zvani matriks.

„Dogovorena halucinacija koju svakog dana doživljavaju milijarde ljudi" - definicija koja je deo Gibsonovog toliko puta citiranog pasaža, a koji mnogi vide kao preteču interneta.

Gibson je popularizovao i termin megakorp, pozivajući se na konglomerate sa monopolističkom dominacijom na brojnim tržištima, toliko velikom da utiču na društvo više nego bilo koja vlada.

Neko bi čak rekao da su megakorporacije danas stvarnost i da njima upravljaju moguli moćniji i od predsednika. Najmoćniji čovek u romanu Histerični sneg je El Bob Rajf, medijski tajkun koji „trguje informacijama" i kontroliše svetske televizije i mrežu kroz koju se prostire metasvet.

Njega optužuju i da špijunira svoje zaposlene i da koristi njihove lične podatke u borbi sa njima.

Stivenson kaže da bi stvarni svet tek trebalo da stvori nekoga ko je toliko svemoćan kao Rajf, „ali nekako smo došli do tog stanja u kojem, kao društvo, gledamo na milijardere kao na ljude koji bi trebalo da…rešavaju probleme".

U Stivensonovoj biografiji, inače, piše i da je radio kao „futurista" u kompaniji za svemirske letove Blue Origin koju je osnovao Džef Bezos, sa kojim Stivenson ima povremene kontakte.

igra Sajberpank
Alamy
Uspeh igre Sajberpank 2077 - koja se prodaje u tempu od 10 miliona kopija mesečno još od njenog lansiranja - dokaz je da sajberpank i danas veoma uspešan

Oprema za igre koje se bave virtuelnom stvarnošću, kakve smo mogli da vidimo u Matriksu, Džoniju Mnemoniku i mnogim drugim sajberpank delima, postala je naročito popularna u vreme pandemije.

To je omogućilo ljudima da idu na koncerte, festivale, časove vežbanja, Black Lives Matter proteste, pa čak i na trenige iz hirurgije, a da ne napuštaju svoje domove.

Proširena stvarnost koju smo mogli da upoznamo još u kratkoj priči Suvišni izveštaj (Minority Report) Filipa K. Dika iz 1956, ali i u mnogim drugim sajberpank naslovima kao što su Neuromanser ili filmu Robokap Pola Verhovena iz 1987. godine, jedna je od tehnologija koja se najbrže razvija, a mejnstrimu se približava izumima kao što su AR naočare i AR sočiva.

Principi dipfejk tehnologije - digitalno menjanje nečijeg identiteta sa ciljem da se gledalac prevari - mogu da se vide u sajberpank filmu Trkač (Running Man) iz 1987, u kojem TV korporacija koristi „digitalno praćenje" ne bi li optužila Arnolda Švarcenegera, odbeglog vojnika, za zločine koje on nije počinio.

O kriptovalutama se takođe pisalo još u romanu Nila Stivensona Kriptonomikon iz 1999, a autor je čak ironično bio razotkriven kao stvarna osoba koja stoji iza Satošija Nakamota, što je pseudonim izumitelja bitkoina.

Ali šta ako je, kako to u predgovoru američkog izdanja Neuromansera iz 2000. kaže autor spekulativne proze Džek Vomak, „čin pisanja u stvari čin razotkrivanja"?

Mnogi misle da je Gibsonov opus ne samo predviđanje sajberspejsa, već i uticanje na njegov razvitak i „stvaranje ikonografije za epohu interneta", kao što je to rekao novinar Endrju Leonard.

Džon Hanke, tehnolog i bivši direktor Guglove Geo produkcije, navodi da je Zemlja, fiktivni softver u Histeričnom snegu koji omogućuje osmatranje planete uz pomoć precizne virtualne replike, u stvari inspiracija za Earth Viewer, izum iz 2001. godine koji je potom postao Google Earth.

Sergej Brin, suosnivač Gugla je takođe veliki fan Histeričnog snega.

U skorašnjoj epizodi podkasta časopisa Wired od imenom Vodič kroz Galaksiju za štrebere, voditelj Dejvid Bar Kirtli kaže da je počeo da pravi spisak izumitelja i preduzetnika iz Silikonske doline koji su rekli da je Histerični sneg uticao na njih, ali i da je „jednog trenutka obustavio taj projekat jer su na listi bili praktično svi".

U središtu romana je metasvet, hipnotički veran, 3D, virtuelan - dakle izmišljen, nestvaran, izmešten - stvarnost u kojoj ljudi mogu da koegzistiraju i da intervenišu, baš kao matriks u Matriksu.

Metasvet je poslednjih meseci postao veoma stvaran, pošto je Fejsbuk najavio planove da izgradi svoj sopstveni.

Mark Cukerberg je svoju viziju objasnio kao ,,otelotvorenje interneta u kojem ćete vi biti usred doživljaja, a ne samo posmatrač".

U isto vreme je objavio i da će preimenovati kompaniju čiji je Fejsbuk deo u - Meta.

„Biće vam moguće da uradite skoro sve što možete da zamislite: da budete sa porodicom i prijateljima, da radite, učite, igrate se, da kupujete i stvarate", dodaje Cukerberg, proglašavajući i to da će metasvet u budućnosti biti Fejsbukov, pardon Metin, prioritet.

Ovu objavu Fejsbuka pratila su slična saopštenja o namerama Diznija i Majkrosofta.

Tu je još metasvetova, kao što je na primer platforma virtuelne stvarnosti Decentraland koja je je već veoma popularna u onlajn zajednici.

„Ja nemam ništa sa bilo čime što Fejsbuk najavljuje u vezi metasveta", tvitovao je Stivenson u oktobru.

Možda on to nije hteo, ali prema navodima Dina Eklsa, Fejsbuk naučnika, Cukerberg je jednom prilikom proglasio Histerični sneg kao obavezno štivo za sve menadžere u kompaniji.

Baš kao i u Stivensonovom romanu, Cukerbergov metasvet će nastanjivati avatari (termin koji je u zapadnjačku svest takođe uveo Histerični sneg) koji će predstavljati prave ljude koji će moći da izgrađuju virtuelne domove, kupuju veštačke stvari, razgovaraju sa drugima i - što je po Cukerbergu i najvažnije - da se osećaju kao da su zaista tamo.

Takođe kao u Histeričnom snegu, Metin virtuelni svet će biti dostupan za korišćenje i sa specijalnim naočarima, ali i na postojećim platformama kao što su telefoni i kompjuteri.



Da li sajberpank fanovi negde greše?

Bez obzira na to što su tehnološki giganti prigrlili metasvet, mnogi napominju da Histerični sneg prikazuje jednu distopiju, a ne nacrt nekog boljeg sveta.

„Knjiga je distopijska i opominje na mnogo različitih nivoa", slaže se Stivenson.

„Pokušaj da se implementrira tehnologija koja je opisana u toj knjizi možda i ne šalje poruku koju mislite da emitujete".

Ipak, on je uzdržan u osudi metasveta kao distopijske ideje same po sebi.

„Metasvet sam po sebi, onakav kakvim je opisan u knjizi, predstavlja neutralni komunikacioni medijum koji mnogi ljudi koriste na različite načine.

„Neki od njih su svakako loši ljudi koji čine loše stvari, ali ostali su sasvim obični ljudi koji pokušavaju da održe komunikaciju jedni sa drugima, onako kako to danas radimo sa Zumom.

„Verovatno postoje oni koji bi da uz pomoć Zuma opljačkaju banku, ali neko drugi će ga koristiti u kreativne ili humanitarne svrhe".

Virtuelna stvarnost
Alamy
Virtuelna stvarnost je postala naročito popularna za vreme pandemije, dopuštajući ljudima da iskuse razne stvari, a da ne napuste domove

U svakom slučaju, postoji zabrinutost da su oni koji preuzimaju ideje ili estetiku sajberpanka promašili poentu.

Vilijam Gibson je nedavno priznao da je namerno cenzurisao sopstvene misli i da je odlučio da neke od ideja koje je imao ne uvrsti u svoje knjige, plašeći se da bi neko mogao da ih iskopira i iskoristi.

„Sajberpank je upozorenje, a ne težnja", kaže Majk Pondsmit u jeku popularnosti Sajberpank 2077 igre, upozoravajući fanove na fetišističku sajberpank distopijsku viziju u stvarnom životu.

Citat se pojavljuje u šestom izdanju CYBR-a, magazina lansiranog 2018. godine i posvećenog futurističkoj tehnologiji.

U njemu se kombinuju pravi intervjui sa reklamama za izmišljene proizvode kao što su DNK simulirani smudiji ili putovanja van ovog sveta.

Kada odete na Instagram stranu CYBR-a, imate mogućnost da odaberete filter kojim ćete, kada kameru usmerite prema naslovnoj stranici broja 6, njegova zvezda, kiborg ružičaste kose Lizi Vizi, stvoren po liku kanadske muzičarke Grajms, lebdeti iznad naslovne stranice u vidu holograma.

Unutar magazina, pronaći ćete i citat Grajms koja kaže da bi želela da unapredi ruke ne bi li „izbegla artritis i omogućila nadmoć u borbama".

Urednik magazina i njegov osnivač, Džejms Džozef, kaže da je „sajberpank uvek doživljavao kao žanr sopstvenog života".

Sada smatra da je sajberpank žanr postao toliko veliki da se doživljava samo kao estetika, dok je upozorenje zaboravljeno.

Ali šta je to na šta nas sajberpank nije upozorio?

Klimatska kriza je prisutna, a vazduh u Pekingu je toliko zagađen da nebo iznad grada izgleda kao nebo iz Blejd Ranera.

Korporativna moć je po svemu sudeći zasenila sposobnosti svetskih vlada, a neki provokativni komentari čak predlažu mesta u Ujedinjenim nacijama za Fejsbuk i Amazon.

U međuvremenu, svet se i dalje bori sa smrtonosnim virusom - što takođe možete da pronađete u knjigama kao što su Histerični sneg ili Džoni Mnemonik (iako u Matriksu agent Smit tvrdi da su ljudi u stvari „virus… bolest, karcinom ove planete. Vi ste svi pošast, a mi smo vaš lek").

„Teško je…", kaže Stivenson, da bi se potom prisetio nadolazeće oluje.

„Ja samo proveravam prognozu…teško je ne videti snažne distopijske aspekte u onome što se trenutno dešava sa svetom".

On napominje da je ono po čemu se fikcija, uključujući i onu iz sajberpank žanra, razlikuje od stvarnosti, činjenica da ona nudi neku vrstu razrešenja.

„Pretpostavljam da je to velika razlika, jer u literaturi imate heroja koji na kraju pobeđuje. To se barem očekuje. To je deo obrasca.

„I naravno, uvek se implicira da kada heroj pobedi, da je sve drugačije i da će svima biti mnogo bolje… Ali to se retko dešava u stvarnom svetu".

A to ovaj naš svet čini još sumornijim od sajberpank distopije.

Kuda dalje ide ovaj žanr?

Iako mnoge sajberpank priče kulminiraju pobedama za heroje, nema puno onih koje i planeti predviđaju srećan kraj.

„Još niko nije zamislio izlaz iz klasične sajberpank distopije… što je sasvim sigurno klasičan primer kreativne blokade", kaže Pol Voker-Emid u članku iz 2018. godine objavljenom u Gardijanu, kritikujući sam žanr.

Za njega moderna dela žanra kao što su Sajberpank 2077 i Digitalni ugljenik, nisu donela ništa novo osim što su iskoristili ,,one kul sajberpank simbole", a da nisu uopšte preispitali trenutni status kvo.

Zato on sugeriše da se sajberpank unapredi tako što će ponuditi utopijsku sliku budućnosti i povesti nas ka boljem životu.

Stivensonov novi roman Termination Shock, objavljen u oktobru, igra se sa rešenjima za najpreče stvari koje brinu današnji svet.

U nekoj neodređenoj godini bliske budućnosti, klimatske promene izazivaju haos na planeti, a jedan lik tvrdi da se Zemlja može ohladiti ispaljivanjem sumpora u vazduh i refleksijom sunčevih zraka natrag u svemir.

Ali rezultati nisu obećavajući.

Cukerberg
Alamy
Ranije ove godine, Mark Cukerberg (Fejsbuk) je kao okosnicu svoje vizije izdvojio ,,metasvet" - koncept osmišljen u sajberpank romanu Histerični sneg

Kratak osvrt na sajberpank literaturu u poslednjih desetak godina nudi sličan osećaj propasti.

Autori zamišljaju svetove u kojim ljudi beže od pakla stvarnosti u virtuelnu stvarnost (Ready Player One), kompletne gradove koji su zatrpani elektronskim otpadom (Waste Tide), globalnu demokratiju koju pokreće monopolistička korporacija (Infomocracy), ljude koji su ovisnici o kibernetičke implante (The Body Scout) i zemlje u razvoju iz kojih se eksploatiše održiva energija (Noor).

Prepoznatljivi sajberpank motivi - hologrami, megakorporacije, odmetnute potkulture - ponovo su tu.

Optimizam je i dalje u velikoj meri odsutan.

Koliko god da je sumoran, popularnost sajberpanka nije ugrožena.

Poslednji broj magazina CYBR, koji zamišlja svet u 2070. godini, čitaocima daje da sami izaberu naslovnu stranu od dve ponuđene: jedna je distopijska i prikazuje mutan, zagađeni svet, dok druga prikazuje sunčani, svetli, utopijski svet.

„Ovaj broj se bavi klimatskim promenama", kaže urednik.

„Izbor je naš, zar ne? Kako će izgledati svet za 50 godina? Ideja sa dve naslovne strane je da sami izaberete svet u kojem biste želeli da živite u budućnosti".

Džozef kaže da je distopisjka naslovna strana smeštena u sajberpank budućnost, dok je ona utopijska solarpank - nedavno skovan termin koji zamišlja svet u kojem tehnologija pomaže ljudima da prevaziđu probleme kako što su klimatske promene.

„Ironija je u tome da se distopijska naslovna prodaje duplo brže od utopijske. Mislim da ljudi smatraju da je ona kul".

U prvom filmu iz Matriks serije nalazimo oštru kritiku naše fascinacije distopijom.

Agent Smit nam otkriva da je originalna simulacija u koju su ljudi bili smešteni bila raj, dizajniran tako da su u njemu ljudi bili srećni.

„Ali to se ispostavilo kao 'katastrofalno' rešenje", kaže on, objašnjavajući da ljudi nisu mogli private takav program i da su uporno pokušavali da se probude.

Dodaje: „Smatram da ljudska vrsta vlastitu stvarnost definiše kroz bedu i patnju".

S obzirom na uticaj, moguće je da sajberpank dela kao što je Matriks ne samo da predviđaju distopijsku budućnost, već i da nas mame ka takvom društvu.

Ako najnoviji nastavak, Uskrsnuća, želi da uspe i da nam pruži nešto što nismo već dobili u poslednjih 40 godina sajberpanka, možda bi trebalo da predloži novi pravac za čovečanstvo, sliku sveta u kojem će ljudi raditi zajedno sa mašinama u cilju bekstva od propasti koja nam je za vratom.

Ili da nam jednostavno ponudi beg od stvarnosti.

Baš kao što Morfeus kaže u originalnom filmu: „Čini se da sudbina ima smisao za ironiju".


Pratite nas na Fejsbuku i . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Podeli sa prijateljima