Fudbal, Hladni rat i rasizam: Crni fudbalski Šerif iza Gvozdene zavese

Kada je Šerif Sulejman otputovao iz Gvineje u Istočnu Nemačku ne bi li studirao arhitekturu, 1962, tada 17-godišnji mladić nije imao predstavu da će u roku od 12 meseci početi da preoblikuje istočnonemački fudbal.

Niti da će postati prvi igrač iz Gvineje koji je igrao u Evropi. I jedan od prvih Afrikanaca.

Danas smatran jednim od najvećih igrača u svojoj zemlji, Sulejman je otputovao iza Gvozdene zavese u sklopu programa razmene studenata sa Istočnom Nemačkom, tada komunističke zemlje koja je imala bliske veze sa Sovjetskim savezom.

„Otišao sam da studiram arhitekturu, a ne da pređem u drugi klub", rekao je on za BBC Sport.

Pa ipak, ubrzo se našao u poziciji da igra u drugoj ligi, pošto je njegov talenat primećen dok je igrao za fakultetski tim u Novom Brandenburgu, nekih 130 km severno od Berlina.

„Trener lokalnog sportskog kluba iz Novog Brandenburga me je pozvao da zaigram za njih i ja sam pristao."

Uskoro, stekao je utisak da na terenu predstavlja sve crne ljude.

„Bio sam jedini crni igrač u čitavoj Istočnoj Nemačkoj u to vreme i bio sam ponosan na to. Fenomenalno sam se osećao", kaže Sulejman koji ovih dana slavi 77. rođendan.

Jedini igrač iz Gvineje koji je ikada proglašen za najboljeg fudbalera u Africi je uživao u klubu iz malog grada u kojem ga je cela zajednica poznavala i volela i zbog veštine i zbog sposobnosti da daje golove.

• Fudbalski meč koji je zatvorio nebo iznad Amerike
• Kako je Didije Drogba pomogao da se zaustavi građanski rat u Obali Slonovače
• Johan Krojf i magija totalnog fudbala

Njegova izuzetna napadačka igra je pomogla Novom Brandenburgu da se plasira u najviši rang takmičenja, ali je ubrzo morao da se povuče jer je strancima tada bilo zabranjeno da se takmiče u Oberligi DDR.

„Proveo sam dve sezone u Novom Brandenburgu i postigao sam mnogo golova", rekao je.

„Prvu sezonu smo završili na 12. mestu i ja sam bio najbolji strelac, a sledeće godine sam im pomogao da budu prvi."

„Zatim sam napustio klub i otišao u Nojstrelic, gde sam ostao jednu sezonu, dok je tim završio na drugom mestu."

Deca su me dodirivala da vide da li je to ugalj na mojoj koži

Ali iako je u velikoj meri bio prihvaćen u maloj zajednici, nije sve bilo idealno za Sulejmanija koji tvrdi da je bio suočen i sa rasizmom.

U svakom slučaju, on nije dozvolio da to na bilo koji način utiče na njega.

„Bio sam veoma pribran i dobro sam se osećao iako je bilo sasvim normalno da me navijači protivničkih timova dočekuju rasističkim povicima", kaže on.

„Problem je bio u tome što sam bio u gradu u kojem ljudi jedva da su ikada videli crnca. Neki su me pitali gde sam naučio da igram fudbal, jer nisu mogli da veruju da je crni igrač u stanju da daje toliko golova."

„U stvari, deca su me čak dodirivala da vide da li je to ugalj posut po mojoj koži, ne bi li se uverili da sam zaista crnac."

„Ali sam svejedno uživao u igranju tamo jer sam bio poznat u celom gradu i zato što su me mnogi voleli zbog moje dobre igre. Gradonačelnik Novog Brandenburga me je jednom prilikom pozvao na ručak."

„Bio sam mlad, ali je to bilo dobro iskustvo za mene, pošto nikada nisam dozvolio sebi da budem uzdrman. Zbog toga sam stalno davao golove."

Sulejman je u Istočnoj Nemačkoj igrao tri godine pre nego što se vratio kući u Hafiju iz Konakrija, gde je postao superstar afričkog fudbala.

• Erik Kantona: Kako postati fudbalska ikona u 11 koraka
• Garinča - krivonogi pali anđeo brazilskog fudbala
• „Željo ti je, ba, institucija": Vek fudbala sarajevskog Željezničara - priča o ljubavi, gradu i ratu

Slava u klubu, žal zbog reprezentacije

Sulejmanova karijera u Istočnoj Nemačkoj je bila završena kada ga je Gvineja po prvi put pozvala na kvalifikacije za Sveafričke igre u Obali Slonovače, 1965. godine.

Umesto da se nakon toga vrati u Evropu, on je na poziv države otišao u Konakri, glavni grad Gvineje.

„Tako su moje studije i fudbalska karijera u Evropi bili završeni", kaže on.

„Žao mi je što nisam završio studije u Istočnoj Nemačkoj. Čak sam se kasnije upisao i na fakultet u Konakriju, ali ni njega nikada nisam završio."

U svakom slučaju, Sulejmanov povratak u Gvineju je predstavljao blistav deo njegove karijere jer je nastavio da osvaja trofeje i individualne nagrade.

Ostatak karijere je proveo u Hafiji gde je postao deo Zlatne generacije koji je bio ne samo najuspešniji tim u Gvineji, već i u Africi sedamdesetih godina.

Ovaj svestrani igrač, koji je karijeru počeo kao napadač, pre nego što je prešao na sredinu terena, a konačno završio kao odbrambeni, bio je smatran zvezdom zbog toga što je davao i nameštao golove, kao i zbog sjajnih pasova i dobre manevarske igre.

Kao centralni napadač tokom 70-ih godina, bio je deo ubitačnog napada koji su pored njega činili i Petit Sori i Nđo Lea.

Ovaj trio je pomogao Hafiji da stigne do pet finalnih utakmica u afričkom Kupu šampiona - preteči današnje Lige šampiona - i do tri kontinentalne titule 1972, 1975. i 1977. godine.

Tokom prvog trijumfa, davao je golove obema nogama protiv Simbe iz Ugande, a takmičenje je završio kao najbolji strelac turnira sa četiri gola.

Ovo dostignuće mu je donelo i titulu afričkog fudbalera godine u izboru Frans Fudbala.

„Osvajanje Zlatne lopte je bio poseban trenutak za mene, moju zemlju i moje saigrače", kaže on.

„To nas je stavilo na fudbalsku mapu Afrike."

• Garinča - krivonogi pali anđeo brazilskog fudbala
• Najbolji fudbalski film svih vremena - kako je snimljen „Beg u pobedu"
• „Ljudi moji, je li to moguće“ - fudbalski trenuci koje pamte navijači u Srbiji

Sulejman je izabran za najboljeg fudbalera Gvineje u 20. veku, pošto je pomogao da se njegov nacionalni tim kvalifikuje na svoj prvi afrički Kup nacija 1970, a zatim i ponovio taj uspeh 1974. i 1976.

Igrao je na sva tri turnira, a Gvineja je završila na drugom mestu 1976, što im je i najbolji rezultat u Kupu nacija.

Gvineja je ispustila prednost u poslednjim trenucima finalne utakmice protiv Maroka.

Rezultat je bio nerešen, 1:1, a ovo je bilo jedino prvenstvo u kojem je redosled odlučivala grupna faza, a ne sama finalna utakmica.

Sulejman i dalje tu utakmicu naziva ,,najgorim trenutkom" svoje karijere.

„Trebalo je da pobedimo Maroko i da osvojimo trofej. Bili smo veoma blizu", rekao je Sulejman. „Igrao sam u odbrani tog dana, ali sam dao gol za naše vođstvo."

„Vodili smo sa 1:0 do pet minuta pre kraja utakmice, kada su Marokanci izjednačili i osvojili turnir na osnovu broja bodova koje su sakupili."

Zvanično se oprostio od fudbala 1980. godine, kao igrač koji je karijeru započeo iza Gvozdene zavese, ali se odande vratio i pored slave koju je tamo stekao.

Pogledajte video o mladoj fudbalskoj nadi Arsenala

Pratite nas na Fejsbuku iTweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]