Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

20:22, 24. 2. 2022.

| BBC News na srpskom

Fudbal i Engleska: Kako je jedna kup utakmica bacila senku na karijeru Bobija Mura

Autor: BBC News na srpskom
Clyde Best
Getty Images
Best je igrao i za Fejenord i američke timove Tampa Bej Roudis, Portland Timbers, kao i za kanadski Toronto Blizard

Dok se igrači širom Engleske pripremaju za novu rundu utakmica u FA Kupu, te pripreme prate striktna pravila ponašanja. Kasni izlasci svakako nisu opcija.

Evo jedne priče iz engleskog FA Kup takmičenja koja se dogodila u potpuno drugoj eri, pre skoro pola veka.

U njoj je grupa saigrača iz Vest Hema - među njima je i jedini kapiten koji je Englesku vodio do osvajanja titule prvaka sveta - pogrešno procenila posledice neprikladnog ponašanja.

Ispričana je po sećanju jednog igrača iz tog tima, Klajda Besta, koji je pre tačno 50 godina postao jedan od prvih crnih igrača u najjačem rangu takmičenja u engleskom fudbalu.

Bio je 1. januar 1971. godine, a Vest Hem je u trećoj rundi Kupa trebalo da se sastane sa rivalom iz Prve lige, Blekpulom.

Temperatura je bila blizu nule u trenutku kada su igrači dan pred meč vozom krenuli na severozapad Engleske.

„Čim smo se smestili u hotel, saznali smo da će sudija odložiti meč", pričao je Best za BBC Sport iz doma na Bermudima.

Za veterane kao što su bili Bobi Mur, Džimi Grivs i Brajan Dir, ali i za 19-godišnjeg napadača Besta i klupskog fizioterapeuta Roba Dženkinsa, to je bio signal da pozovu taksi i krenu u obližnji 007, noćni klub u vlasništvu Brajana Londona, slavnog engleskog profesionalnog boksera.

London je bio Murov prijatelj i vlasnik nekolicine noćnih klubova u tom kraju.

„Blekpul je u to vreme bio dobra destinacija za fudbalere jer se tu svašta dešavalo.

Sećam se da je 007 bio zaista fino mesto - jedno od najboljih u gradu", priseća se Best.

„Muzika je bila sjajna, ali mi smo stajali za šankom cele večeri. Ja nisam pio alkohol, a ostali momci su popili samo par pića.

Bili smo odsutni samo nekoliko sati i mislim da smo se u hotel vratili pre ponoći".

Na njihovo veliko iznenađenje, meč je normalno odigran sledećeg dana.

Na raskvašenom i klizavom terenu Blumfild Rouda, Vest Hem je demoliran u režiji škotskog veznog igrača Tonija Grina, a „Mandarine", koje je predvodio novi menadžer Bob Stokou, su igrale kao nikada do tada.

„Grin je bio u naletu - nikada nisam video nekog ko je po ledu igrao na takav način.

Bio je kao balerina, imali smo utisak da je imao klizaljke na nogama. Tog dana je bio briljantan i meč je završen njihovom pobedom", nastavlja Best.

Bez obzira što je dva rivala na tabeli razdvajalo samo nekoliko bodova, očekivalo se da će Čekićari poraziti tim koji je samo nekoliko meseci kasnije ispao iz lige.

Umesto toga, bili su poniženi posle poraza od 4:0.

Stvari su postale još gore kada je jedan navijač rekao novinarima da je grupu igrača video prethodne večeri u noćnom klubu.

Naslovi u novinama od ponedeljka su bili teški za sve umešane u slučaj.

U jednom od izveštaja se moglo pročitati i da je porter iz hotela tvrdio da su igrači otišli u ponoć, a vratili se u dva sata ujutru.

'Bila je to očigledna greška'

Jimmy Greaves (third left), Bobby Moore (second right) and Clyde Best (right)
Getty Images
Klajd Best (desno) je rekao da se Bobi Mur (drugi zdesna) brinuo o njemu dok je igrao na Apton parku

Ne treba ni pominjati da je menadžer Vest Hema Ron Grinvud bio veoma razočaran.

„Ron je bio staložen tip, ali kada biste ga uznemirili i napravili nešto loše, morali ste da snosite posledice", kaže Best.

„Svi smo bili pozvani u njegovu kancelariju te nedelje. Momci su javno priznali da su pili, ali su istakli i to da ja nisam popio ni kap alkohola".

„Klub je suspendovao sve optužene igrače osim mene".

Best, Mur, Grivs i Dir su zaradili i novčane kazne u vrednosti nedeljne plate, a fizioterapeut Dženkins je bio žestoko ukoren.

Mur, koji je bio nacionalni heroj pošto je kao kapiten vodio Englesku do osvajanja titule prvaka sveta u fudbalu na Vembliju 1966, sada je bio suočen sa možda i najtežim trenucima u igračkoj karijeri.

Mur se 1985. prisetio ovog događaja:

„Bilo je to nekoliko potpuno bezazlenih sati. Popili smo po dve ili tri čaše piva. Best je pio sok od pomorandže".

„Posle toga, stvari između mene i Vest Hema više nikada nisu bile iste.

Moja krv je bila bordo-plava i klubu nikada nisam mogao da oprostim način na koji se poneo prema meni".

Murov odnos prema Grinvudu i klubu se pokvario i on je 1974. otišao u Fulam posle 18 godina provedenih u Vest Hemu.

Dir i Grivs su otišli iz kluba na kraju sezone 1970/71, dok je Best ostao i na 221 utakmici postigao 58 golova za Čekićare, pre nego što je otišao 1976.

„Ta greška je bila očigledna i mogla je da se desi bilo kome, ali mi smo sa njenim posledicama morali da živimo do kraja naših života", dodaje Best.

Igrača sa Bermuda je naročito povredilo to što je prema Muru, čoveku koji mu je pomogao kada je stigao u klub kao 18-godišnjak, prema njegovom mišljenju, načinjena nepravda u periodu posle incidenta.

„Da sam ja donosio odluku, on nikada ne bi napustio Čekićare i otišao u Fulam", kaže Best.

„Kada imate čoveka koji je toliko dragocen za tim i kojeg svi obožavaju, onda mu ne dozvoljavate da ode i nikako ne smete da ga zanemarite".

„Mediji su pokušali da ga žigošu, ali Bobi je bio izuzetno snažan karakter. Jedan je od najboljih odbrambenih igrača koje sam ikada video".

„Ono čega se jasno sećam je da Bobi Mur nije bio samo dobar fudbaler, već i dobro ljudsko biće".

'Ne osvrći se na uvrede, Rahime'

Best je igrao u vreme kada su, nakon priliva migranata iz zemalja Komonvelta tokom pedesetih i šezdesetih godina, rasne tenzije u Britaniji bile izuzetno snažne.

Skoro na svakom stadionu na kojem je igrao van njegovog Apton Parka, Best je bio meta zlostavljanja.

„Jednostavno, to je bilo tako", kaže on i dodaje kako nikada neće zaboraviti podršku svojih saigrača.

„Bobi je uvek bio spreman da pomogne, baš kao i Hari Rednap ili Bili Bonds - oni su me hrabrili da nastavim i da ne dozvolim da me to poremeti".

„Takođe, rekli su mi da sam hrabar i da bi oni odavno odustali da su bili na mom mestu.

Ali ja sam smatrao da imam obavezu, na neki način, i da je to nešto što sam oduvek želeo da uradim i da me niko na tom putu ne može zaustaviti."

„Najvažnije od svega je bilo što sam znao da me crni ljudi koji su radili u Engleskoj u to vreme gledaju u medijima i na televiziji kao inspiraciju".

„Danas kada se osvrnem na fudbal vidim da je crnih igrača više nego bilo kojih drugih.

Igra pripada svima, ne samo jednoj grupi ljudi. Nije bitno koje ste boje, lopti je svejedno".

Best je svestan i zlostavljanja koje je u poslednje vreme usmereno ka Rahimu Sterlingu iz Mančester Sitija i ovom igraču nudi i jedan savet:

„Ignoriši ih. Sve se to dešava jer je svet u kojem živimo takav".

„Svaki put kada pomisliš da će biti bolje, postane još gore. Samo istrči na teren i igraj, a tvoj klub i tvoji ljudi će da te podrže".

Best je otišao da igra za holandski Fejenord, neke klubove u Americi, a oprobao se i u trenerskom poslu pre nego što se penzionisao i vratio u otadžbinu.

Nikada više nije sreo prijatelja i mentora Bobija Mura pre nego što je legendarni fudbaler preminuo 1993.

„Radio sam kao trener u Americi kada je umro. Šteta je što ga nikada više nisam video, ali takve stvari se dešavaju u životu", dodaje Best.

Kada bih mogao nešto da mu poručim, rekao bih mu:

„Hvala za svu pomoć koju si mi pružio".

„Nikada ga neću zaboraviti".


Pogledajte video o mladoj fudbalskoj nadi Arsenala


Pratite nas na Fejsbuku, i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Podeli sa prijateljima
KOMENTAR DANA

Da se provere one merdevine što drže kablove kod most umesto potencijalne samoubilacke bandere... Da nije tu problem ako su se merdevine onesvestile od omorinu.

Vladimir Zdravković čitalac

Tekst: Košarkaši Belgije ne žele da igraju odloženi meč