Fudbal i Nemačka: Frenk Mil - nemački napadač čije ime označava neuspeh i način na koji je uspeo da pronađe uspeh

Frenk Mil mora da se oseća kao Marti Mekflaj, glavni lik iz filmova Povratak u budućnost.

Bez obzira čime se on bavi, konstantno ga vraćaju u sredinu 1980-ih godina. U jedan dan posebno - 9. avgust 1986. godine.

Mil je igrao svoju prvu utakmicu za Borusiju iz Dortmunda.

Neposredno pred kraj prvog poluvremena, dobio je idealnu loptu.

Jedno dodavanje je rascepilo odbranu Bajerna iz Minhena i posle driblinga, Mil se našao ispred praznog gola.

Ono što se potom dogodilo, u Nemačkoj se opisuje kao „promašaj veka".

• Sovjetski genije fudbala koga svet nije upoznao
• Nobi Stajls - nije imao zube, ali mu je srce bilo veće od Vemblija
• Doktor u kopačkama: Neverovatna priča Sokratesa, fudbalera bujne kose i čvrstih stavova

Mil je predugo čekao.

Ispred njega je bila prazna mreža, on je još jednom dodirnuo loptu ne bi li se stabilizovao, zalomio je ka desnoj strani peterca - samo odlažući ono što se činilo neminovnim.

Golman je počeo da se vraća ka golu uklizavanjem, u beznadežnom pokušaju da blokira šut, i u tom trenutku je Mil iznenada izgubio ritam, a lopta mu se uplela u noge.

Kada je konačno uspeo da uputi udarac ka golu, lopta je pogodila stativu i odbila se do odbrambenog igrača Bajerna.

Čak i danas, 35 godina kasnije, kadgod neko u Nemačkoj promaši izglednu šansu za gol, komentatori se po pravilu sete ove scene, a reporteri zovu Mila da prokomentariše.

Sam čin propuštanja izgledne šanse da se pogodi prazan gol je u žargonu poznat kao ,Mil'.

Mil, koji danas ima 63 godine, često mora da se priseća akcije koja predstavlja najveću bruku u njegovoj profesionalnoj karijeri.

On celu stvar posmatra na filozofski način.

Nikada neće odbiti da odgovori na pitanje ukoliko je ono postavljeno na pristojan način.

„Pre nekoliko godina, otišao sam u lokalnu mesaru sa dobrim prijateljem Matijasom Hergetom, bivšim odbrambenim igračem reprezentacije Zapadne Nemačke", kaže on.

„Starija gospođa koja je bila za tezgom nam je umotala hleb i kobasice, a kada je podigla pogled, glasno je uzdahnula: 'Ah! Ti si pogodio onu stativu!'".

„Kadgod neko na ulici uzvikne moje ime i počne da mi se ruga, ja jednostavno odbijem da bilo kako reagujem.

„Uglavnom - to je iza mene i posle svog tog vremena, samo mogu da se smejem sam sebi".

„Bilo je ludo. Hteo sam da fudbaleri Bajerna ispadnu smešni i da se sami nađu u mreži.

„Ali sam bio brži od lopte, pa sam izgubio kontrolu nad njom. Našla se između mojih nogu i onda se iznenada to desilo…".

Kada je ova akcija bila prikazana na nemačkoj televiziji, Milov promašaj je postao viralan, u stilu 80-ih godina.

Naravno, on nije momentalno preplavio internet, ali je dominirao kao vest u tabloidnim medijima, a navijači su beskrajno pričali samo o tome.

Čak i tada se brzo proširio celim svetom.

https://www.youtube.com/watch?v=DHoobGDKlzI

BBC ne odgovara za sadržaj treće strane i moguće reklame

Nekoliko meseci posle ovog promašaja, Mil je otišao u San Francisko da poseti svog prijatelja.

U sobi u hotelu Fermont, naručio je burger i uključio televizor.

Pronašao je kanal koji je emitovao stare snimke iz sveta sporta.

„Prvo sam video košarkaša koji je istrgao koš dok je pokušavao da zakuca loptu", kaže on.

„Nasmejao sam se i zagrizao hamburger. I upravo u tom trenutku, na ekranu sam video sebe kako pogađam stativu u Minhenu".

Ne bi bilo neuobičajeno da ovakav promašaj utiče na karijeru profesionalnog fudbalera - naročito napadača - i da ga pretvori u nesigurnog igrača koji previše počinje da razmišlja o svojim akcijama ispred gola.

Ne i na Mila.

Tokom karijere bio je poznat po jakom karakteru.

Njegov otac Bobi je radio na otpadu i Mil je nasledio njegov oštar jezik i druželjubivi karakter.

Igrao je bez štitnika i često je umeo da ukrade loptu golmanima u trenucima kada bi je oni ispucavali u polje.

U Nemačkoj postoji izreka koja opisuje takve likove - 'mit allen Wassern gewaschen' - koja bi bukvalno mogla da se prevede sa 'ispran svim vodama'.

Ili je možda još bolje prevesti je sa 'znao je svaki trik'.

Ali Milov saigrač iz Dortmunda, Norbert Dikel, ima možda i najbolji opis njegovog lukavog karaktera: „Bio je ispran svim otpadnim vodama".

• Pele, Bekenbauer i „džinovski fudbalski afrodizijak“ u Njujorku
• Kako su Puškaš i Mađari na Vembliju počeli revoluciju
• Johan Krojf i magija totalnog fudbala

Mil je pucao od samopouzdanja, bio je društven i zapravo veoma precizan kao napadač.

Proveo je proveo 15 godina u Bundes ligi, najjačem rangu takmičenja u Nemačkoj, gde je igrao za Borusiju iz Menhengladbaha, Borusiju iz Dortmunda i Fortunu iz Dizeldorfa od 1981. do 1996. godine.

Predstavljao je Zapadnu Nemačku na Olimpijskim igrama 1988, a otišao je i na Svetsko prvenstvo 1990. godine, ali pošto odlukom selektora Franca Bekenbauera nije zaigrao na tom prvenstvu, on sam ne smatra da je i osvajač titule prvaka sveta.

Postigao je 253 gola u 656 utakmica u karijeri.

Iako je bio visok samo 175 centimetara, njegov izuzetan odraz je doprineo da veliki broj golova postigne glavom.

Ali njegovo najveće dostignuće, prema njemu samom, bilo je osvajanje Kupa Nemačke sa Borusijom iz Dortmunda 1989. godine - tri godine posle onog njegovog promašaja protiv Bajerna - kada je Mil dao jedan gol i imao dve asistencije u zadivljujućoj pobedi od 4:1 protiv Verdera iz Bremena.

Kada se danas priseti priprema za taj meč, seća se jedne neuobičajene situacije koja nam je odvraćala pažnju.

„Mi smo u Dortmundu godinama petkom trenirali na obali reke, a isto to smo uradili i dan pre finala Kupa", kaže on.

„Bilo je to potpuno drugačije vreme".

„Preko leta su taj travnjak koristili nudisti. Mi smo odneli naše golove u deo gde nije bilo mnogo ljudi i počeli trening. Podloga je bila odlična.

„Tako da smo imali situaciju u kojoj su na obali ležali goli kupači, dok smo u prednjem delu mi trenirali za finale.

„Zaista ne mogu da garantujem da su svi naši udarci išli baš ka golu".

Mil se sa simpatijama priseća tih drugačijih vremena.

Seća se i toga kako bi se on i njegovi saigrači iz Borusije zaključali u malenoj svlačionici i satima razgovarali uz kolače, kafu i cigarete.

Seća se i epizode kada je neko, dok je bio na pripremama sa nacionalnim timom, stavio živog zeca u torbu klupskog lekara pred početak jednog prijateljskog susreta.

Dogovorili su se da Andreas Breme izmisli povredu na početku meča i kada je doktor utrčao u teren i otvorio torbu, iz nje je iskočio zec.

Mil je veoma pričljiv i kada se povede razgovor o temi koju mnogi bivši internacionalci izbegavaju - optužbama za doping.

Bivši nemački golman Toni Šumaher je bio taj koji je pokrenuo tu temu kada je objavio knjigu Anpfiff (Početni udarac), 1987. godine.

U njoj se navode ne samo tvrdnje o korišćenju dopinga, već i drugi skandali koji su se dešavali u nacionalnom timu, kao što su noćne partije pokera, posete prostituki i korišćenje alkohola.

Dugo vremena se niko od igrača nije izjašnjavao po pitanju korišćenja kaptagona - zabranjenog amfetamina koji se danas u Siriji proizvodi u ogromnim količinama - čije je korišćenje bilo uobičajeno u Bundes ligi 80-ih godina.

Mil kaže: „Tablete su stajale na ulazu u svlačionicu i svako je slobodno mogao da se posluži. U to vreme je to bilo u trendu. Doktori su znali za to, kao i menadžeri i svi ostali. Ali niko nije pričao o tome".

„Mnogi igrači su uzimali tablete sve dok više nisu mogli da stoje na nogama. Posledice se nikada ne vide istog trenutka, ali na duge staze one uzimaju danak".

• Garinča - krivonogi pali anđeo brazilskog fudbala
• „Plašio sam se da će me opijanje ubiti" - bivši engleski fudbaler Vejn Runi
• Pol Gaskojn - trenuci genijalnosti i ludila

Mil priznaje da je jednom prilikom uzeo kaptagon, ali ne kaže na kom se meču to dogodilo.

Kaže kako je na toj utakmici dao dva gola i da jednostavno nije mogao da se umori, štagod da je pokušao.

„Usred noći, dok sam bio kod kuće, upalio sam sveću koja se nalazila na drvenoj polici.

„Hteo sam da gledam reprizu neke sportske emisije tokom koje sam konačno zaspao, ali sam se probudio na vreme da zaustavim širenje požara jer se od dogorele sveće zapalila polica.

„I tada sam pomislio: 'Čoveče, zamalo da izgorim'. Tako da sam se uzdržao od toga da ponovo uzmem kaptagon".

Za Mila je to bio drugi put kada je gledao sebe na TV-u.

Prvi put u San Francisku, a drugi put, koji je mogao da bude i poslednji, kod kuće.

Ljudi iz nemačkih medija će ga i dalje zvati svaki put kada neko promaši veliku šansu.

Ali on ima mnogo važnijih stvari koje bi mogao da ispriča o fudbalskoj generaciji koja danas izgleda kao da je udaljena nekoliko svetova od ove današnje.

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]