Popularni nestašni princ zaljubljuje se u američku raspuštenicu, koju na krst razapinje neprijateljski nastrojena britanska štampa. Neki analitičari kraljevske porodice nalaze sličnosti između Harija i Megan i Edvarda Osmog i Volis Simpson, para koji se nalazio u središtu krize nastale pre osam decenija zbog abdikacije.
Ali da li ova poređenja drže vodu? Mogla bi kad bi vojvoda i vojvotkinja od Saseksa prošli kroz mučno izgnanstvo vojvode i vojvotkinje od Vindzora.
U decembru 1936. godine, kralj se odrekao prestola i carstva od pola milijarde duša kako bi mogao da se venča sa ženom koja se razvodila od drugog muža.
- Britanski premijer i optužbe da je špijunirao za SSSR
- „Miljenica“: Ko je bila kraljica Ana, koju glumi Olivija Kolman
- Hari - princ od žurki koji je sam sebi utirao put
Žuč javnosti se izlila na njegovu buduću nevestu Volis Simpson - što neki mogu da povežu sa poslednjom Amerikankom koja se udala za člana britanske kraljevske porodice.
Simpson su nazivali pretendentkinjom iz Baltimora, govorili da želi da se pomeri na društvenoj lestvici, ali i da je jeftina avanturistkinja, lezbejka, nimfomanka, nacistička špijunka i hermafrodit.
Bila je predstavljena kao seksualna čarobnica koja je navodno naučila „drevne kineske veštine" u javnim kućama Šangaja, gde je služio njen prvi muž, pilot američkog ratnog vazduhoplovstva.
Ali napadi medija na Simpson nisu bili ograničeni samo na napise u štampi.
Novinari Dejli ekspresa su bacali cigle na prozore njihovog stana u Ridžents Parku, u Londonu, rekao je kasnije vlasnik lista lord Biverbruk.
Kako je kriza povodom abdikacije doživljavala vrhunac, Simpson je pobegla u Francusku, gde su je preko čitave zemlje novinari sledili sve do Kana.
Bežala je od ove „izgladnele osvajačke vojske", kako je nazivala novinare, jureći kolima, a ponekad i puzeći kroz prozore toaleta.
En Seba, autorka knjige Ta žena: Život Volis Simpson, kaže da odluka Harija i Megan da se odreknu kraljevskih dužnosti nije ni izbliza predstavljala toliki potres kao abdikacija. Simpson je optužena da je zamalo uništila britansku monarhiju i carstvo.
„Ne živimo u 1936. godini kada su se ljudi užasavali razvedenih žena", kaže Seba za BBC.
„Oni su mislili da će ona biti vesnik izopačenog društva u kom će svi biti razvedeni.
„Ali istinski velika razlika je ta da je Edvard bio kralj, a Hari je tek šesti u redu da nasledi presto - on nikada neće biti kralj."
Simpson je dobijala džakove pisama - ljudi su u njima izražavali mržnju, a većina ih je bila mizogina.
„Malo je pogrdnih reči vezanih za moj pol koje su nedostajale na mom jutarnjem poslužavniku", napisala je Simpson u memoarima.
Ali neke od najgorih pogrda stizale su od drugih žena.
Hjugo Vikers je naveo u biografiji Iza zatvorenih vrata, tragična neispričana priča Volis Simpson da je sama kraljica jednom izjavila: „Dvoje ljudi koji su mi priredili najviše nevolja u životu bili su Volis Simpson i Hitler."
„O njoj razmišljam kao što ljudi razmišljaju o Hitleru, kao o zloj sili punoj životinjske lukavosti", napisala je u dnevniku njena drugarica iz detinjstva, koja se kasnije udala za Simpsonovog drugog muža - onog kog je Volis prevarila sa Edvardom.
Princeza Margareta za ljubavnicu strica je rekla „ta jeziva žena".
Popularna verzija, koja i dalje istrajava, jeste da je Edvard - kao što se govori i za Harija - bio „šonja" kojim je manipulisala ambiciozna i zahtevna ljubavnica.
Ali uprkos reputaciji Simpsonove kao „žene koja je preotela kralja", Edvard je oduvek smatrao kraljevske dužnosti neizdrživo dosadnim i mukotrpnim.
Poput Megan i Harija, i on je sanjao o begu u Kanadu.
Alan „Tomi" Lasal, zamenik njegovog privatnog sekretara, rekao je da je posle dugog razgovora sa princom 1927. godine shvatio da reči kao što su „'pristojnost', 'poštenje', 'dužnost', 'dostojanstvo' i njima slične njemu ne znače apsolutno ništa."
Kraljevski savetnik zaključio je da je Edvard „pali arhanđeo".
I dok Hari i Megan budu sebi utirali novi put, nesumnjivo će se truditi da izbegnu da odlutaju u neku vrstu besciljnog životarenja vojvode i vojvotkinje od Vindzora.
Posle Edvardovog mandata kao guvernera Bahama tokom Drugog svetskog rata, ni on ni njegova supruga nikad više u životu nisu radili.
Olivet Otele, prva britanska crna profesorka istorije, ističe da - dok je Megan bila uspešna glumica, aktivistkinja i blogerka o životnom stilu - Simspon nikad u životu nigde nije bila zaposlena.
„Jedna je bila članica otmenog društva, a druga je samostalna, uspešna žena koja se oslanjala na vlastite prihode da bi preživela", kaže profesorka s Univerziteta u Bristolu.
Otele kaže da su „upakovani i otvoreni rasistički napadi" na vojvotkinju od Saseksa, koja je mešane rase, još jedan razlog zašto je „potpuna budalaština" povlačiti paralele između njih dve.
„Volis Simpson je, naravno, zlostavljala britanska štampa, ali nikad do te mere kao Megan", tvrdi ona.
Kao minijaturni dvor u egzilu, Edvard i Volis su ostatak života proveli iskorišćavajući bogate prijatelje.
Poput Harija i Megan, Edvard i Volis su se družili sa holivudskom kraljevskom svitom, ugošćujući zvezde kao što su Ričard Barton i Marlen Ditrih u seoskoj vikendici u Francuskoj.
Edvard je imao malo toga da radi, osim da igra golf. Nije iskazivao žaljenje za jedanaestomesečnom vladavinom, mada su njegove anegdote prečesto počinjale rečima: „Kad sam ja bio kralj..."
Krivio je svakoga sem sebe za vlastitu abdikaciju, od premijera Stenlija Boldvina do kraljice.
„Dvadeset godina sam radio za zemlju, a oni su me izbacili na tur", poverio se ogorčeni vojvoda jednom prijatelju.
Možda najveća ironija od svega u takozvanoj bajkovitoj romansi veka jeste da se većina biografa slaže kako se Edvard odrekao krune u korist žene koja ga zapravo nije ni volela.
Tokom dugih zajedničkih večeri Vindzorovih, posle večere bio bi serviran viski i „oni ne bi imali šta da kažu jedno drugom tako da se sadržaj dekorativne flaše samo polagano spuštao dole, dole i dole", prisetio se njihov privatni sekretar Džon Ater.
Endrju Morton u knjizi Zaljubljena Volis navodi da je srce Volis Simspon zapravo pripadalo njenom prijatelju Hermanu Rodžersu, bogatom diplomcu sa Jejla.
Za vojvotkinju se priča da je ovo šokantno priznanje izrekla Rodžersovoj drugoj ženi na njihov dan venčanja 1950. godine.
Vindzorovi su takođe bili ozlojeđeni zbog pada popularnosti.
Čarls Pik, izdavač vojvotkinjinih memoara Srce ima svoje razloge iz 1956. godine, rekao je da mu se Simpson požalila kako ju je sa naslovnih strana novina izgurala Merilin Monro, kad su se prvi put sastali da bi pričali o njenoj knjizi.
Vojvoda i vojvotkinja su 1966. godine putovali vozom do Beča i gunđali o novinarima koje su očekivali da će zateći na odredištu.
Ali jedan njihov pratilac je primetio da nisu mogli da sakriju razočaranje kad se nikakvi fotografi nisu pojavili.
I dok Heri i Megan ulaze u neku vrstu polu-izgnanstva, možda ne bi bilo loše da ne zaborave mudre reči starog dobrog Šekspira.
U Henriju Četvrtom, prvi deo, kralj prekoreva sina, princa Harija, zato što se odriče dužnosti i sugeriše da je „mešao kraljevsko ja sa raspojasanim budalama".
„Jer ti si izgubio privilegiju princa", monarh ruži svog naslednika. „Nema oka / koje nije oguglalo na tvoje stalno prisustvo."
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
4. 10. 2024.
Pa javili su lepo na tv da će da se izliva Dunav... samo niko ne 'aje od gradski oci.
Miljan Ž. Veselinović čitalac