Holanđanin koji je tražio da mu se u dokumenta upiše nova godina rođenja je izgubio sudsku bitku.
Emil Ratelband, koji i dalje ima 69 godina, je tražio da mu se godina rođenja pomeri 20 godina unapred kako se više ne bi suočavao sa navodnom starosnom diskriminacijom.
„Ako je danas moguće promeniti ime i pol, zašto ne bih sam odlučio koliko sam star?", rekao je.
Sud se, međutim, nije složio, naglašavajući da su mnoga prava zasnovana na starosnoj dobi pojedinca i da bi to prouzrokovalo mnogo problema.
Presuđeno je da nema pravnih osnova da se godina rođenja promeni.
„Gospodin Ratelband je slobodan da se oseća 20 godina mlađi nego što jeste i da se u skladu sa tim ponaša", piše u presudi, ali se navodi da bi promena godišta imala „neželjene pravne i društvene posledice".
Ratelband, koji tvrdi da je po zanimanju „trener pozitivnosti" je privukao pažnju celog sveta svojim neobičnim zahtevom.
Pre suđenja se učestalo pojavljivao na televiziji i u drugim medijima i tvrdio da se oseća diskriminisano kako na poslu, tako i na društvenim mrežama za upoznavanje. Sem toga, navodi da su mu lekari rekli da ima telo četrdesetogodišnjaka.
„Sa 49 godina mogu da kupim novu kuću, vozim brži automobil i nađem dodatni posao", rekao je. „Kada odem na Tinder i tamo piše da imam 69 godina, niko se ne odaziva. Kad bi pisalo 49, sa ovim licem, otimali bi se o mene".
Holanđanin na sudu traži da se podmladi za 20 godina
„Najstariji čovek na svetu" želi da ostavi duvan
Uz medijsku pažnju stigle su i kritike, naročito nakon što je svoj slučaj uporedio sa transrodnim osobama.
Ratelband je u sudu tvrdio da je mu je u krštenici pogrešno upisan datum rođenja - iako se zaista rodio tog dana, 11. marta 1949.
Sud se složio s njim da je starost deo ličnog identiteta. Međutim, za razliku od imena ili roda, sa kojima je Ratelband pravio poređenja, njegov slučaj je bitno složeniji.
„Godine starosti su usko povezane sa pravima i obavezama... na primer sa pravom glasa, pravom na sklapanje braka, da se vozi ili konzumira alkohol", piše u presudi.
Sud je primetio da mogućnost da se broj godina na lični zahtev smanji otvara vrata za obrnut proces - da se poveća.
U obrazloženju presude se navodi da bi usvajanje Ratelbandovog zahteva izazvalo „mnogobrojne pravne probleme" time što bi poništilo 20 godina iz lične biografije. Postavlja se pitanje šta bi se desilo sa diplomama, ličnim dokumentima ili statusom braka koji je sklopljen tokom tog perioda.
Sem toga, sud je primetio da je pravna mogućnost promene roda otvorena tek nakon iscrpne globalne diskusije o tom pitanju, dok osim Ratelbanda, niko drugi ne podržava mogućnost promene godišta.
A kad je reč o Ratelbandovom osećaju da je diskriminisan, sud ga je uputio da pokuša da ga reši u okviru postojećih zakona.
9. 11. 2024.
Od zlato li su laptopovi???
Aca Nišlija Čitalac