Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

13:31, 18. 10. 2020.

| BBC News na srpskom

Idris Elba: Svi možemo da pomognemo da se reši problem klimatskih promena

Autor: BBC News na srpskom

Idris Elba i njegova supruga Sabrina Dauri Elba izjavili su da pojedinci mogu da ostave traga u borbi protiv klimatskih promena.

Slavni bračni par razgovarao je sa Liz Bonin za novi podkast 'What Planet Are We On?' na BBC radiju 5.

Glumac, producent i di-džej Elba je rekao: „Definitivno postoji nešto što svi možemo da uradimo. Vi to radite samo slušajući ovo. Nada postoji."

Sabrina, koja je model i glumica, dodala je: „Postoji metod, postoje koraci."

„Ne moraju samo da se panično dignu ruke u vazduh i da se viče: 'Svet gori", rekao je Elba.

„Ima rešenja, a suština je u njihovom pronalaženju i otkrivanju da svi igramo određenu ulogu, zato što znamo da svaka osoba može da ostavi traga."

„Najlakše je osećati beznađe kad čujete svo to zastrašivanje, ali ljudi zapravo mogu nešto da urade. Svaka pojedinačna osoba."

Klimatske promene često se doživljavaju kao problem koji je toliko velik da mora da se rešava na nivou vlada. Ali ovaj bračni par kaže da svako može da odigra određenu ulogu.

Desetodelni podkast bavi se problemima i rešenjima u vezi sa klimatskim promenama. Njih dvoje se pojavljuju u epizodi koja proučava uticaj klimatskih promena na naše globalne sisteme ishrane.

Idris kaže da je želeo da iskoristi svoju platformu da „baci malo svetla" na one koji su najviše ugroženi zbog globalnog zagrevanja.

„Čuje se mnoštvo glasova koji govore o klimatskim promenama i zelenoj debati", kaže on, „ali ne postoji mnogo vidljivosti za ljude koji nemaju mnogo u životu a i dalje pate zbog klimatskih promena."

„Mi se odnosimo prema malim zemljoradnicima kao da nemaju mnogo veze sa nama, oni tamo negde u Sahari, ali taj lanac ishrane povezuje sve nas."

„Posledice nisu očigledne sada, ali biće masivne."

Sabrina i Idris su ambasadori Međunarodnog fonda za poljoprivredni razvoj Ujedinjenih nacija (IFAD).

Neki od projekata IFAD-a žele da učine proizvodnju hrane otpornijom na uticaje klimatskih promena. Oni isprobavaju tehnologije adaptacije na klimu kao što su sakupljanje kišnice i dodatno navodnjavanje.

Sabrina kaže da ona i Idris imaju veliku strast prema očuvanju planete za predstojeće generacije.


  • Pogledajte video sa savetima za životi bez otpada u Srbiji

„Veoma važno"

„Upravo smo se venčali. Želim da jednog dana imam decu i da ih dovedem na svet za koji ne mislim da će biti uništen u narednim godinama."

Taj osećaj odgovornosti naveo ih je da traže programe pomoći za ljude u Africi pogođene klimatskim promenama. Prošle godine su išli u Sijera Leone da se sretnu sa poljoprivrednicima koje je pogodila epidemija ebole.

„Ovi poljoprivrednici verovatno najmanje doprinose problemu klimatskih promene, ali ih on opet najviše pogađa", rekla je Sabrina.

„Ta potražnja, koju smo videli da je porasla za vreme pandemije, oduvek je bila gotovo nerealan zahtev. Problem bacanja hrane nije tajna na Zapadu i Severu."

Govoreći o tome kako bi voleo da vidi da se svet menja, Idris je rekao: „Moj sin ima šest godina i želim da znam da je njegov tata išao u Sijera Leone da vidi tamošnju poljoprivredu. 'Šta je to poljoprivreda, tata?' To ti je način proizvodnje hrane. To je način staranja o našem svetu. A ako se mi staramo o našem svetu, ona će se zauzvrat starati o nama."

„I to je nešto što treba da ostavimo u amanet sledećoj generaciji. Čak i ako je to svest o tome da ne može svako da bude izvrstan poljoprivrednik, ali da je dovoljno razumevanje lanca ishrane i snabdevanja hranom. To je veoma važno."


Analiza

Viktorija Gil, dopisnica za nauku

Kako će se tačno klimatske promene odraziti na našu snabdevenost hranom zavisi od toga gde u svetu pokušavamo da je proizvodimo. A to je i problem koji je isprepleten sa drugim pretnjama, uključujući tekući pad u broju insekata koji oprašuju i gubitak plodne zemlje koja nam je potrebna za uzgoj biljaka i ispašu stoke. Prema programu za Globalnu bezbednost hrane, postoje tri ključna izazova za prehranjivanje globalne populacije u klimi koja se menja:

  1. Ekstremni vremenski uslovi: Iako će postepene klimatske promene menjati šta može da se uzgaja i gde, ekstremni vremenski uslovi, kao što su toplotni talasi, suše i poplave, mogu da desetkuju useve. A kad ti ekstremni vremenski uslovi pogode različite delove sveta u isto vreme, doživećemo nešto što se zove „mnogo praznih korpi za hleb". Rizik od mogućnosti da se to desi mogao bi da se utrostruči u narednih 20 godina;
  2. Hranljivost: Studije su pokazale da uzgoj nekih važnih useva na povišenim nivoima ugljen dioksida zapravo smanjuje njihovu hranljivu vrednost. To može da znači još milione ljudi koji pate od neuhranjenosti i pogoršanje zdravstvenih problema kao što su anemija i zakržljali rast;
  3. Štetočine i bolesti: Klimatske promene utiču na širenje i težinu štetočina i bolesti. Neke skorašnje studije su pokazale da mnoge od velikih svetskih štetočina po useve dobijaju podsticaj - u pogledu njihovih brojeva i količine hrane koju pojedu - od porasta temperature.

Pratite


  • Možda će vas zanimati i video o tome da li pandemija može izazvati prehrambenu krizu:

Pratite nas na Fejsbuku i . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Podeli sa prijateljima