Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

15:54, 10. 4. 2022.

| BBC News na srpskom

Internet ispovesti i društvene mreže: „Čitanje tuđih tajni aktivira nađe vlastite emocionalne procese“

Autor: BBC News na srpskom
An illustration of someone looking at a phone with eyes watching
Getty Images
Koliko su internet stranice za ispovedanje popularne, vidi se po ogromnom broju pratilaca koje privlače

Ništa ne može da se poredi sa osećajem kad ste skinuli teret sa duše.

Ali ponekad deljenje tajne zapravo nije moguće.

Strah, sramota i stigma umeju da nas spreče da otkrijemo drugima najdublje delove sebe ili to ponekad naprosto nije informacija čije je otkrivanje na nama.

Čuvanje tajni može zapravo da nanese štetu „koja dovodi do zamora, društvene izolovanosti i smanjenog osećaja blagostanja", prema istraživačima sa Univerziteta Kolumbija.

Kako onda možemo drugačije da istresemo dušu a da ne povredimo sebe ili druge?

Tu na scenu stupaju društvene mreže… i uspon anonimnih „ispovednih stranica".

„Siguran prostor"

An illustration of a woman sat at a computer looking stressed
Getty Images
Zatvoreno čuvanje tajni može dovesti do osećaja neautentičnosti i smanjenog zadovoljstva životom

Vekovima su ljudi imali običaj da se ispovedaju verskim liderima, dok u skorijim decenijama trend radio emisija sa pozivima slušalaca i rubrike Draga saveta ljudima omogućuju da podele tajne sa drugima anonimno.

Jedan umetnik je 1980. godine otvorio Dežurni telefon za izvinjenja, koji je radio 15 godina i omogućavao Njujorčanima da ostave poruke na telefonskoj sekretarici „kako bi se ljudima pružila mogućnost da se izvine za zla koja su počinili drugima a da ne ugroze sami sebe."

Ti snimci se sada puštaju u jednom popularnom podkastu, pokazujući da postoji veliko interesovanje za slušanje tuđih ispovesti.

Danas, u svetu ušminkanog savršenstva i pažljivo održavanih Instagram naloga, postoji retki kutak interneta u kom ljudi predstavljaju najiskrenije verzije sebe, usput ne otkrivajući svoj identitet, u obliku onlajn ispovednih stranica, koje korisnicima omogućuju da svoje tajne podele sa drugima anonimno.

Isprva je izgledalo da su na internetu forumi i čet-rumovi mesta na kojima niče takav sadržaj, ali kasnije su napravljene aplikacije posvećene ovoj temi.

Danas, međutim, to mesto zauzimaju moderirani nalozi na društvenim mrežama.

Oni variraju od urnebesnih do potresnih i pokrivaju sav teren između, i imaju istorijat u školskim i univerzitetskim zajednicama.

„Ako ljudi uspeju da se povežu sa onlajn grupama za podršku, to može da bude sjajna prilika da se anonimno podeli tajna, oseti validacija i nauči nešto od drugih ljudi koji prolaze kroz slična iskustva", kaže Zera Kamal Alam, psihološkinja iz Islamabada u Pakistanu.

„To može da bude izuzetno korisno, naročito kad je u pitanju otvaranje tabu tema oko seksualnosti, nasilja i seksualnog zlostavljanja."

Ona kaže da na sesijama i terapijama razgovor o ovim pitanjima predstavlja proces lečenja, tako da ne iznenađuje što se ljudi okreću internetu kako bi podelili svoje tajne.

„U ranim danima interneta mogli ste da odete na forum i ispraznite mozak bez bukvalno bilo kakvih posledica", kaže Rob Manuel iz Londona, u Engleskoj, koji je glavni čovek iza popularne ispovedne stranice na Tviteru Feshol.

„Nisu ih čitali vaša porodica ili vaš šef i bilo je to samo sigurno mesto na kom ste mogli da rasteretite mozak. A onda, kako su vremena prolazila, mogli ste da kažete nešto pogrešno i vaš svet bi se srušio.

„Društvene mreže su kao točak sreće gde ako ga uporno okrećete možete da pobedite osvojivši hiljade beskorisnih lajkova, a ako izgubite, možete da izgubite posao."

Feshol je pokrenut pre dve i po godine i može da se pohvali sa više od 325.000 pratilaca.

Robu svakodnevno anonimno pristižu stotine ispovesti, a on bira samo 16 da ih toga dana podeli sa publikom.

„Služim kao neka vrsta urednika", objašnjava on.

„Neću podeliti stvari koje su očigledno neistinite ili za koje ne postoji uzajamni pristanak."

„Ima stvari koje su naprosto suviše mračne i ne želim da ih ohrabrujem objavljivanjem."

Jedna od ispovesti na Fesholu je pričanastavnika koji psuje učenike iza zaštitne maske i osobe koja izmišlja reči da bi uspela da završi ukrštenicu.

Jedna druga ispovednica piše: „Moj očuh je preminuo prošle godine i moja majka je bila slomljena, pa sam ja morala da pospremim njegove stvari i pronašla sam njegove lozinke.

„Ispostavilo se da je imao onlajn aferu na raznim dejting sajtovima. Nikad joj nisam rekla, to bi joj slomilo srce."

Rob kaže da želi da stranica bude uglavnom komična, ali uvrštava i emotivnije priče kako bi nalog imao veći „emocionalni raspon".

Bavljenje sramotom i osudom

An illustration of a woman smiling on a phone screen
Getty Images
Deljenje anonimnih tajni na mreži gradi osećaj zajednice među čitaocima, osobama koje ih objavljuju i moderatorima

Druge stranice, kao što je Čuvari tajni (The Secret Keepers) koja je aktivna na Instagramu, više naginje brutalno intimnim ispovestima.

„Živimo u svetu lišenom višeslojnosti i ume biti teško govoriti o izuzetno intimnim problemima sa prijateljima i porodicom", kaže Olivija Peter, polovina tima iza Čuvara tajni, sa sedištem u Velikoj Britaniji.

„Ako ste osetljivi po nekom pitanju možda ne želite da se ogolite pred svetom i osećate se bezbednije i manje izloženo osudi kad je sve anonimno i onlajn."

„Zato ljudi imaju psihoterapeute - vi im govorite stvari koje nikad ne biste rekli prijateljima."

Čuvari tajni pružaju otvoreni forum za podršku i raspravu o ispovestima koje objavljuju na stranici, a među kojima su žena koja žali što je postala majka i jedna druga koja voli partnera ali smatra da im je seksualni život užasan.

Pratioci naloga, među koje spadaju brojni psihoterapeuti i psiholozi, bodre ispovednike i daju im savete.

„Kad podele tajne, ljudi mogu da se osećaju manje usamljeno i povezanije ako su bili izolovani, kao i da se pozabave sramotom koja prati mnoge od ovih tema", kaže Olivija.

„Ljudi dobro reaguju na stranicu i lepo je videti da im ona zaista pomaže.

„Nadamo se da Čuvari tajni mogu da im pomognu da izađu na kraj sa stigmom koja prati neke probleme pokazavši da su osećanja koja ti ljudi imaju validna."

Sajberbuling

An illustration of two women in phones, one crying and the other comforting
Getty Images
Tokom protekle decenije nekoliko nekontrolisanih aplikacija za ispovedanje je zatvoreno zbog tvrdnji o maltretiranju putem interneta

Međutim, ispovedne platforme imaju i ružnu stranu, naročito ako se ne kontrolišu.

Iako anonimnost može da podstakne na iskreni razgovor, ona može da postavi i barijeru iza koje mogu da se kriju ljudi koji postavljaju bezobzirne i surove komentare.

Sarahah je uklonjena iz Guglove i Eplove prodavnice 2018. godine posle optužbi da je omogućavala maltretiranje.

Ova aplikacija - nazvana po arapskoj reči za iskrenost - napravljena je za poslodavce kako bi dobijali iskrene anonimne povratne informacije od kolega.

Umesto toga, korisnici su mogli da koriste platformu kao sredstvo za sajberbuling.

Na sličan način su se tokom godina gasile aplikacije kao što s Visper, Sikret i Ask.fm pošto njihovi tvorci nisu uspevali da zauzdaju zloupotrebu i zlostavljanje.

„Onlajn forume takođe mogu da iskorišćavaju ljudi koji imaju zle namere i mogu da ugroze bezbednost nekih ugroženih grupa", kaže Zera.

„Ako nisu regulisani, odsustvo bilo kakvog oblika strukture i nadzora nad laicima koji vode onlajn servise može da bude štetnije nego korisno.

„Korisnici na kraju mogu da budu opterećeniji, da dobiju pogrešne signale i da se dodatno zbune oko toga kako da izađu na kraj sa bilo kojim izazovima po mentalno zdravlje zbog nepromišljenih informacija i saveta."

Ispovesti u celom svetu

An illustration of two women reaching out to one another from inside laptops with a heart between them
Getty Images
Stranice su pružile neočekivanu zajednicu za one koji dele tajne kako bi izbegli sramotu van interneta

Ali trend ispovednih stranica je globalni fenomen koji samo raste.

Širom sveta postoje Fejsbuk nalozi za ispovesti sa univerzitetskih i koledž kampusa, pružajući kolektivnu zajednicu studentima preko moderiranih stranica na društvenim mrežama.

U Hong Kongu postoje Instagram nalozi kao što su Sticky_Rice_Love i Couple.Murmur koji pratiocima nude savete za seks i veze kroz format ispovesti i odgovora.

U Pakistanu postoji Tviter trend poznat kao „sat tuge", gde korisnici tvituju iskrene i emotivne misli posle ponoći, koje, iako nisu uvek anonimne, pokazuju da postoji internet zajednica ispovednika.

A u Južnoj Koreji je ovaj tip internet stranica poznat kao „šuma bambusa" - po legendi o čoveku sa tajnom o kralju koju nije mogao da je zadrži za sebe pa ju je viknuo u šumu. Od tog trenutka, priča se da kad god bi dunuo vetar, šuma bi ponavljala tajnu.

Korist od poveravanja

An illustration of a woman looking anguished on a sofa speaking to a man with a clipboard
Getty Images
Pružanje bezbednog prostora je od suštinskog značaja za ispovesti, bilo da se radi o terapijskom okruženju ili anonimno na mreži

Za mnoge ljude, ispovedanje njihovih skrivenih tajni na internetu ima terapeutsko dejstvo.

Procenjuje se da do 75 odsto ljudi u zemljama sa niskim primanjima, koji imaju problema sa mentalnim zdravljem, nema pristup profesionalcima koji se bave mentalnim zdravljem, prema podacima Akcionog programa borbe protiv jaza u zdravlju Svetske zdravstvene organizacije.

„To znači da je jaz u lečenju ogroman", kaže Zera.

„Nedostupnost obučenih profesionalaca, ograničeni naglasak na preventivnim aktivnostima, ograničeni pristup uslugama ruralnih i grupa sa nižim primanjima i tabui oko mentalnog zdravlja samo su neki od faktora koji tome doprinose."

Zera je primetila rast trenda ljudi koji se posvećuju nezi mentalnog zdravlja, međutim, to se obično dešava u urbanim i imućnijim okruženjima.

Iako njeno vlastito iskustvo pružanja psihološke nege potiče iz profesionalnog okruženja, ona kaže da je stvaranje sigurnog prostora za deljenje tajni ključno za onlajn ispovedne stranice.

„Razgovor o problemima ume da bude lekovit, ali povremeno može da trigeruje ljude i kod njih izazove negativne emocije", kaže ona.

„Važno je da se ljudi osećaju bezbedno i da se stvori sigurnost u tom procesu, da se pomogne pri izlaženju na kraj sa iskustvom ako ljudi postanu suviše nervozni ili opterećeni."

A psihoterapeut Anđelo Foli, koji vodi Instagram nalog u Francuskoj po imenu Balance Ta Peur - što znači „otkrijte svoj strah" - odlazi još dalje.

On tvrdi da postoji realna korist i za one koji se ispovedaju, baš kao i za čitaoce koji konzumiraju te anonimne objave.

„Čitanje ispovesti drugih je kao čitanje romana", kaže on.

„Mi se projektujemo na njih, identifikujemo se, tuđe priče aktiviraju naše vlastite psihičke i emocionalne procese."

On koristi nalog da anonimno podeli najdublje strahove saradnika namenjenih za njegovih 70.000 pratilaca, u nadi da će se oni osećati manje usamljeno.

„To hrani nezajažljivu radoznalost, voajerizam koji se krije u svim ljudskim bićima", kaže Anđelo.

„Volimo da znamo šta se dešava drugima zbog instinkta preživljavanja, da znamo da li im se dopadamo ili ne dopadamo.

„Mislim da nam anonimnost pruža iluziju zaštite, ili od osude drugih, ili da naši najmiliji ne otkriju naše intimne svetove."

Anđelo je bio prva osoba koja je podelila svoje strahove na Balance Ta Peur i veruje da mu njegovo znanje psihoterapeuta omogućuje da stvori siguran prostor za ljude koji mogu da ispovedaju svoje najtajnije strahove.

„Strah je prisutan u svim našim životnim iskustvima, našim privremenim krizama, našim traumama, našim patnjama, našim egzistencijalnim dilemama", kaže on.

„Nije postojao prostor da to izrazimo ranije i ja sam pomogao da Instagram postane nešto više od izložbe savršenih i lažnih života ljudi."



Pratite nas na Fejsbuku, i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Podeli sa prijateljima